- Advertisement -

Nemačka: Strah od koronavirusa – šta treba znati?

Foto: Tanjug/AP

BON, 22. januara (Tanjug) – Pojava novog koronavirusa u Kini, zbog kog je do sada umrlo devet ljudi, oživela je bolna sećanja na respiratornu infekciju SARS, koja je pre 17 godina odnela 800 života, kao i strah od izbijanja slične pandemije.

Svetska zdravstvena organizacija, odlučiće da li će biti proglašena međunarodna zdravstvena opasnost, a jedno od odlučujućih pitanja je, koliko lako virus može da pređe sa zaraženog čoveka na zdravu osobu i na koji način vremenom mutira, da bi se prilagodio organizmu domaćina.

Novi koronavirus, koji se brzo širi, verovatno vodi poreklo od slepih miševa, iako genetički sličan virusima SARS ili MERS, pripada drugoj grupi nazvanoj betakoronavirus, navodi se u jednoj kineskoj studiji.

Ovim virusom, mogu da se zaraze divlje životinje i ljudi. Moguće je da ima poreklo od slepih miševa, poput SARS-a, ali između ovih životinja i ljudi, virus bi mogao da ima više domaćina posrednika, piše “Čajna dejli”.

Prvi slučajevi zaraze otkriveni su u kineskom gradu Vuhan, gde je dosad od posledica oboljenja preminulo devet osoba i obolelo više od 400 ljudi, dok su kineske zdravstvene institucije potvrdile da se virus prenosi sa čoveka na čoveka.

Do sada, ipak, nema indicija da se zaraza prenosi disajnim putevima.

Prve infekcije, dovedene su u vezu s jednom ribljom pijacom u Vuhanu, koja je u međuvremenu zatvorena, piše Dojče vele.

Moguće je, da je prva zaraza bila takozvana zonoza, dakle da se desila u direktnom kontaktu životinje i coveka ili kao što se dešava sa mnogim klicama, da je preneta vazduhom.

Zonoze mogu da se prenose i preko prehrambenih namirnica, recimo, konzumiranjem mesa i drugih namirnica životinjskog porekla. Ako se ne obrade termički na dovoljno visokoj temperaturi ili ako su pripremani pod nepovoljnim uslovima, takvi produkti mogu da budu izvor zaraze.

Stručnjaci su nedavno “otključali“ genetsku sekvencu novog koronavirusa, 2019-nCoV, koji prethodno nije bio dijagnostifikovan kod čoveka. Koronavirusi poznati su od 60-ih godina 20. veka. Ime potiče od proteinske strukture viruskog omotača koja podseća na krunu. Ti virusi nisu ništa neuobičajeno. Često su infekcije u suštini bezazlene i protiču sa simptomima, koji su slični gripu: groznica, kašalj, zadihanost, a ponekad i stomačni problemi s prolivom.

Međutim, ti virusi su podmukli, jer poseduju neverovatnu moć preobražavanja, piše DW.

Spadaju u takozvane RNK-viruse, jer poseduju ribonukleinsku kiselinu, kao genetički materijal. Zato imaju veliki genetički varijabilitet. Praktično, to znači da oni lako preskaču barijere između vrsta, da bi pronašli novog domaćina.

Ti virusi mogu, pri nepovoljnom razvoju bolesti, da kod čoveka, uz upalu pluća i sve teže disanje, dovedu i do smrtnog ishoda.

Na primer, 2002. i 2003. godine je agresivni korona-virus, SARS-CoV, izazvao epidemiju. Bilo je zaraženo 8.000 ljudi, njih hiljadu je umrlo. Bolest je izbila u 30 zemalja. Godine 2012. otkriven je MERS-CoV, virus koji se proširio Arabijskim poluostrvom.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je sazvala krizni samit na kom će se raspravljati o tome, da li će biti proglašena međunarodna zdravstvena opasnost. U takvom slučaju su moguće mere karantina, pooštravanje graničnih kontrola, osnivanje specijalnih zdravstvenih centara za lečenje, kao i ograničenje međunarodnog putničkog saobraćaja.

Već sada su kontrole telesne temperature dolazećih putnika uvedene u Kini, kao i na aerodromima više azijskih zemalja, SAD i Italije. Do sada, ni Svetska zdravstvena organizacija, ni nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, nisu izdali zvanično upozorenje za putnike, koji nameravaju da posete Vuhan.

I dalje su na snazi opšta higijenska pravila, kao i pravila ponašanja – izbegavati kontakt s ljudima koji imaju akutne respiratorne teškoće, kao i sa živim i mrtvim domaćim i divljim životinjama. Redovno pranje ruku, naročito nakon kontakta sa obolelim ljudima ili njihovom okolinom.

Stručnjaci još ne smatraju da postoji opasnost svetske epidemije. Jonas Šmit-Hanazit, koji radi za najveći nemački institut za tropske bolesti, Institut Bernhard Noht iz Hamburga, kaže da je bitno da se situacija prati.

Izvor Tanjug

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.