- Advertisement -

Brojni izazovi učesnika Minhenske konferencije

Foto: MunSecConf

Politički i vojni lideri sa svih krajeva sveta stižu u Nemačku gde danas počinje trodnevna Minhenska bezbednosna konferencija. Pred svetskim zvaničnicima naći će se mnoštvo gorućih tema – od Irana, preko Hong Konga, Ukrajine i Libije i to u situaciji koju dodatno komplikuje epidemija koronavirusa – kao i globalna klimatska kriza.

Nesumnjivo će, makar na marginama, biti reči i o Zapadnom Balkanu, jer konferenciji prisustvuju ambasador Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće zadužen za dijalog Beograda i Prištine, kao i pregovarači dve strane Hašim Tači i Aleksandar Vučić.

Sjedinjene Države u Minhenu predstavlja brojna delegacija – koju predvode sekretar za odbranu Merk Esper i državni sekretar Majk Pompeo.

Elizabet Bro, analitičarka Royal United Services – nevladinog britanskog instituta, taj potez ocenjuje kao korak Vašingtona kojim želi da opovrgne tvrdnje da se udaljava ili povlači.

“Sjedinjene Države otpočinju u Evropi najobuhvatnije vojne vežbe u poslednjih dvadeset pet godina. To treba imati na umu u razmatranjima o tome povlače li se Sjedinjene Države iz Evrope”, kaže Elizabet Bro.

U fokusu će gotovo sigurno biti odnosi sa Iranom – nakon vojne akcije u kojoj je ubijen Kasim Sulejmani, istaknuti iranski vojni zvaničnik početkom godine, kao i uzvratni iranski raketni napad na baze u kojima su bili stacionirani američki vojnici. Sve to kulminiralo je slučajnim iranskim obaranjem ukrajinskog putničkog aviona.

Volfgang Išinger, jedan od organizatora, kaže da se nada da će učesnici konferencije ponuditi rešenje za iranski nuklearni sporazum.

“Da pokušamo da se držimo sporazuma i da ga proširimo pregovorima o balističkim sistemima, regionalnoj bezbednosti i borbi protiv terorizma. Može li Iran prekinuti podršku Hezbolahu i sličnim pitanjima”, kaže nemački diplomata.

Ubistvo Sulejmanija na iračkom tlu izazvalo je odgovor Bagdada. Parlament je usvojio rezoluciju kojom je zatraženo povlačenje 5000 američkih vojnika iz te zemlje. Severnoatlantska alijansa razmatra preuzimanje obuke iračkih vojnih snaga – što je predlog koji je naišao na podršku Marka Espera, sekretara odbrane.

Do mere u kojoj NATO može nadoknaditi američko prisustvo koje bi nam vremenom omogućilo da deo snaga vratimo kući”, rekao je Esper.

Konflikt u Siriji nastavlja destabilizaciju područja Bliskog istoka – u momentu u kom Ankara upozorava na moguću odmazdu protiv Damaska zbog pogibije turskih vojnika u sukobima sa sirijskim snagama koji su se dogodili tokom nedelje.

Rat u Libiji pri vrhu je, takozvane evropske agende.

Tinja nada o napretku mirovnih pregovora u Avganistanu – odakle pristižu informacije da bi Sjedinjene Države i talibani mogli biti blizu dogovora.

Istovremeno, kineska delegacija koju predvodi šef diplomatije, skupu prisustvuje u jeku epidemije koronavirusa u toj zemlji, antivladinih protesta u Hong Kongu, i nastojanjima, koja predvode SAD, da se sputa uspon kineskog tehnološkog giganta Huaveja.

Takođe, ruska podrška proruskim pobunjenicima u istočnoj Ukrajini, i dalje podstiče napetosti između Rusije i Evrope. Francuska se nedavno založila za značajnije angažovanje zapadnih partnera u odnosima sa Moskvom.

Najznačajnije globalne teme lideri iz čitavog sveta, uz verovatno i žučnije rasprave, razmatraće tokom trodnevnog boravka u minehnskom Bajerišerhof hotelu.

Izvor glasamerike.net

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.