Liga nacija – Misija za Srbiju: Pobeda bez primljenog gola

Protiv Turske večeras na ”Rajku Mitiću” (20.45).

Pre tri godine, gotovo na današnji dan, 5. septembra, Srbija je pobedila Republiku Irsku u Dablinu golom Aleksandra Kolarova (1:0). Bio je to trijumf, koji je otvorio vrata plasmanu na Mundijal u Rusiji.

Od tad do danas, Srbija nije uspela, za tri godine, da upiše pobedu nad nekom evropskom reprezentacijom, koja je bolje rangirana od nje na FIFA rang listi. Jedini trijumf nad, na papiru boljim od sebe, ostvaren je još na Mundijalu, gde je savladana Kostarika (1:0).

Nakon te pobede na šampionatu sveta, Srbija je uspela da remizira sa Nemačkom (1:1), Ukrajinom (2:2) i Portugalijom (1:1), a da izgubi od Švajcarske (2:1), Portugalije (4:1), Ukrajine (5:0) i pre neki dan Rusije (3:1).

Na megdan Srbiji, večeras na ”Rajku” (20.45) izlazi Turska. Reprezentacija koja deli sa našim državnim timom 29. mesto na FIFA rang-listi. Imaju selekcije isti broj bodova – 1.494. Ali, momenat u kom ulaze u meč 2. kola Lige nacija je drugačiji: momci sa Bosfora su se plasirali na Evropsko prvenstvo i sve ovo može da im posluži kao isprobavanje snaga. Oni taj kamen oko vrata nemaju.

Tim Ljubiše Tumbakovića do tog uspeha još nije došao. I za njega je ovo, u neku ruku, isprobavanje snaga, ali za baraž za šampionat Evrope sa Norveškom, sledećeg meseca u Oslu.

Turska je malo ležerno ušla u novi ciklus Lige nacija. Izgubila je kod kuće od Mađarske (1:0), a Tumbaković je ocenio da su crveno-beli malo potcenili rivala i to im se obilo u glavu. Zato će Šenol Guneš i njegovi puleni tražiti večeras popravni, priliku da brejkom u Beogradu vrate prokockane bodove. I treba ih shvatiti ozbiljno. U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo su izgubili samo jednu utakmicu, od Islanda u gostima, dok u dva okršaja nisu poraženi od prvaka sveta Francuske (2:0, 1:1).

Srbija pred ovaj meč nema nešto mnogo aduta kojima može da se pohvali, na koje može da osloni. Tek je počela da se uhodava sa novim sistemom igre, odbrana je šuplja kao švajcarski sir, pobede vredne pomena odavno nema. Jedino što zavređuje sve pohvale je napad, koji za poslednje skoro dve godine, jedino u Ljvovu nije uspeo da postigne gol.

Tako državni tim Srbije izgleda kao kratko ćebe: ako se napad i pokrije, odbrani redovno ostaju noge na promaji. Selektoru Tumbakoviću ostaje zadatak da te dve nejednakosti sravni, jer samo tako Srbiji ostaje nada da može, makar na mala vrata, do prvenstva Evrope.

Tri boda protiv Turske nisu nevažna: ako se Srbija tek probila u B društvo Lige nacija, ne bi valjalo da se ekspresno vrati nazad. Zato je bitno odvojiti se od začelja. Pobeda, još bez primljenog gola, bila bi obećavajući znak pred put u Oslo na meč godine.

Možda duhovi tradicije večeras malo poguraju Orlove. Naš državni tim je 11 puta u istoriji igrao protiv Turske i izgubio samo jednu utakmicu. I to pre 89 godina. Lepa tradicija, valjalo bi da se nastavi.

Izvor mozzartsport.com

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.