Dijego Falčineli – ko je prvi Italijan u istoriji Crvene zvezde?

Foto: Reuters

Napadač, koji više voli da igra za ekipu nego za sebe… Simboličke veze Crvene zvezde sa Italijom su neraskidive.

Osamdesetih godina je na tribine stadiona ”Rajko Mitić” stigao italijanski stil navijanja, koreografije, baklje, ritam pesama… Jedan od vođa navijača je bio čuveni Mirko Talijan. Nadimak sve govori. Po ugledu na italijanske su osnovani i Zvezdini ultrasi. Zvezda je tih godina igrala nezaboravne mečeve sa čuvenim Milanom, a sam Galijani će kasnije priznati, da se Milanova imperija rodila zahvaljujući sreći u beogradskoj magli. Zvezda je najveću utakmicu u istoriji odigrala u Italiji, kada se na San Nikoli popela na evropski tron. Najbolji igrači iz Zvezdine čuvene generacije su uglavnom odlazili u Italiju: Dejo u Milan, Pančev u Inter, Miha u Romu, Juga u Sampdoriju…

I zbog njih su Zvedaši pratili italijanski fudbal više nego druge evropske lige. Istina, bilo je to i vreme najjače lige u istoriji fudbala. Nikad pre ili posle nije postajala liga kao tadašnji „kalčo“. Razumljivo je onda i što je gomila Zvezdinih igrača težila transferima u Italiji: Jovičić, Živković, Sakić, Perović, a kao jedan od najvećih talenata evropskog fudbala u tom trenutku i današnji trener Dejan Stanković. Postao je najmlađi šraf Kranjotijevog ”Drim tima” u Laciju. Skoro da nije bilo kluba u Italiji, u kom neki bivši Zvezdaš nije imao bitnu ulogu.

Ipak, iz suprotnog smera nije bilo migracija. Nikad Italijan nije zaigrao za Crvenu zvezdu. Do sada.

Prvi igrač sa ”Čizme”, koji će obuči dres „Stela rose“, kako Italijani zovu srpskog velikana, je Dijego Falčineli. Ima fudbalsko ime, nepoznato prezime i najavljen je u stilu kako to danas rade moderni klubovi. Igrarija Zvezdinog marketing tima, sa najavom Falčinelijevog dolaska, je pokupila brojne simpatije u italijanskim medijima.

I sve je to lepo, ali najbitnija je suština – da li će Falčineli pobrati simpatije Zvezdinih navijača i opravdati očekivanja, koja nisu mala. Pre njega, trener Dejan Stanković je tražio Federika Makedu, ali nije mu bilo suđeno da postane prvi Italijan na ”Rajku”. Još gomila napadača je preporučena Crvenoj zvezdi i dovodila se u vezu s njom, da bi na kraju Siniša Mihajlović svom kumu i klubu predložio igrača iz njegove Bolonje, za kog tamo nema mesta u jakoj konkurenciji.

Tako je Zvezda dogovorila besplatnu pozajmicu Falčinelija. S opcijom da ga narednog leta otkupi za 1.000.000 evra, koje će isplatiti u tri rate i potpiše sa njim trogodišnji ugovor. Do tada, Falčineli će Zvezdu koštati 35.000 evra mesečno, što je na godišnjem nivou 420.000. Duplo manje od onoga što mu garantuje ugovor u Bolonji, gde zarađuje 900.000 evra po sezoni. Verovatno je i Bolonja pristala da mu plaća još nešto. Svakako bolje za nju, nego da plaća ceo ugovor.

A nije loše ni za Dijega, da oživi karijeru koja nije baš na dobrom putu u zadnje vreme. Pogled na njegovu statistiku je dovoljan, da se brojni navijači Zvezde uspaniče. Falčineli je dao tri gola u Seriji B prošle sezone. Na prvi pogled, ne uliva poverenje.

Ali, to je rang napadača, koje Zvezda može sebi da priušti. Niste valjda očekivali ImobileaBelotija ili Berardija? Sa četiri gola na kontu, tokom sezone Serije B, je u Zvezdu došao i Ričmond Boaći. Pa se videlo kakav je napadač. Tri gola za sezonu u Peruđi, u Seriji B, je postigao i Umar Sadik, pre dolaska u Partizan. Danas najvredniji igrač zagrebačkog Dinama i napadač hrvatske reprezentacije, Bruno Petković, je na Maksimir stigao posle dve godine u Bolonji i Veroni, za koje nije dao nijedan prvenstveni gol!

Svakako da bi bilo lepše da je Zvezda dovela nekog raspucanog golgetera, koji pršti od samopouzdanja, ali takvi napadači iz Italije su nedodirljivi za ovdašnji fudbalski ambijent. Ne bi ni saslušali ponudu, jer znaju da mogu da prođu bolje. Falčineli je poslednji put bio raspucan pre tri godine u Krotoneu, kada je odigrao sezonu života i došao do dresa reprezentacije Italije. Od tada se muči…

Falčineli je momak rođen u okolini Peruđe i zato ga za klub iz Umbrije vežu posebne spone. Nikad nije bio nikakvo čudo od deteta, niti se o njemu pričalo i pisalo. Počeo je karijeru u lokalnom niželigašu Pontevekiju, a nekoliko meseci je proveo u omladincima Intera.

Sezona u četvrtoligašu mu je bila dovoljna, da privuče pažnju drugoligaša Sasuola, koji je tada bio prelepa fudbalska priča u nastajanju. Došao je u Ređo Emiliju kao 17-godišnjak i za sezonu upisao samo debi, pod komandom Stefana Piolija. Igrao je godinu dana za trećeligaša Folinjo, koji ga je uzeo u suvlasništvo za 100 evra i potom ga posle godinu dana prodao Sasuolu za 25.000 evra. Sasuolo ga je slao na pozajmice u drugoligaše Juve Stabiju, Virtus Lanćano i Peruđu, gde mu je domaći ambijent pomogao, da sa 23 godine odigra prvu ozbiljnu sezonu. Dao je 14 golova u Seriji B i obezbedio povratnu kartu za Sasuolo, koji se plasirao u Seriju A.

Trener je bio Di Frančesko i Sasuolo je bio hit u prvoj sezoni Serije A. Forsirao je ofanzivan fudbal, u formaciji 4-3-3, za koji je tada dobio komplimente i od Pepa Gvardiole. Za Falčinelija tu nije bilo mnogo mesta, pored talentovanih Berardija, Defrela i Sansonea. Svi oni su već tada bili napadači od desetak miliona evra, a Sasuolo je imao i iskusne vukove – Flokarija i Flora Floresa, pa je Falčineliju ostalo da skuplja mrvice. Tek kada su Flores i Flokari na sredini sezone prodati, Falčineli je dobio šansu u drugom delu da nešto više pokaže. Počeo je desetak mečeva kao starter, delio minutažu sa Defrelom i uglavnom igrao kao klasični centarfor, sa Berardijem i Sansoneom po krilima. Ipak, ostao je u senci trojice pomenutih saigrača, koji su dali po sedam golova u Seriji A, a on samo dva.

Kad je sledećeg leta u klub stigao Alesandro Matri iz Milana, kao kapitalno pojačanje, bilo je jasno da Di Frančesko ne vidi Falčinelija kao centarfora, na kog može da se osloni. Falčineli je počeo sezonu, bio deo tima u kvalifikacijama za Ligu Evrope i upisao prve evropske minute u karijeri. Igrao je u oba meča protiv Crvene zvezde, kada je ušao sa klupe i zabeležio čak i asistenciju protiv svog današnjeg kluba. Sećaju se Zvezdaši tog dvomeča, kao jednog od najgorih izdanja njihovog kluba u evropskoj istoriji. Mogla je Zvezda tada da primi i desetak komada u dva meča, da se Sasuolovi napadači nisu ispromašivali.

Meč na ”Rajku Mitiću” protiv Zvezde je bio i poslednji Falčinelijev u dresu Sasuola te sezone, pošto je odmah posle toga prosleđen na pozajmicu u Krotone.

Vatreni Kalabrezi su u toj sezoni 2016/17. probudili golgetersku zver u Falčineliju. Krotone je bio otpisan na polovini prvenstvene trke, zajedno sa Peskarom i Palermom i u martu je kasnio desetak bodova za mestom koje znači opstanak. Falčineli je bio jedina svetla tačka u toj priči, postigao je skoro 50 odsto golova celog tima, ali nije imao adekvatne saigrače. Njegov het-trik protiv Empolija će se ispostaviti kao ključni za opstanak. Krotone je proradio u poslednjih desetak kola. Falčineli je dao dva gola za pobedu nad Piolijevim (trener kod kog je debitovao u Sasuolu) Interom i zapalio plamen nade. Krotone je ušao u seriju sjajnih rezultata i u poslednjem kolu je pobedom protiv Lacija preskočio Empoli, koji je izgubio od otpisanog Palerma. Molili su Kalabrezi Falčinelija da ostane, ali Sasuolo nije hteo ni da čuje za novu pozajmicu.

Falčineli je sa 13 golova i tri asistencije bio igrač sezone u čudesnom spasavanju Krotonea. Čak je dobio i poziv tadašnjeg selektora, Đampjera Venture i debitovao je za Azure u test meču protiv San Marina. Posle te sezone su ga tražili Torino, Sampdorija i Udineze. Pominjao se čak i Lacio. Toro je nudio 5.000.000, Sasuolo tražio 9.000.000 evra i Falčineli se na velika vrata vratio na Mapei stadion. Di Frančesko je otišao u Romu, a novi trener Buki je insistirao da klub zadrži Falčinelija iako je bilo čak i inetersovanja od ostrvskih klubova, VBA i Kristal Palasa. Buki je Falčinelija promovisao kao startnog centarfora, sa Berardijem i Politanom po krilima, ali je Sasuolo imao katastrofalan početak sezone. Kada je počela da mu se ljulja klupa, Buki se odlučio da vrati Matrija u prvu postavu umesto Faličenelija, ali ga ni to nije spasilo otkaza. Došao je Bepe Jakini i jedina promena u prvoj postavi je bio povratak Falčinelija.

Ipak, na polusezoni je odlučeno da Falčineli ode u Fiorentinu, u sklopu transfera Kume Babakara u obrnutom smeru. Sasuolo je doveo Senegalca na pozajmicu, uz otkup od 10.000.000 evra, a Falčineli je otišao da do kraja sezone popuni mesto u špicu Viole, dok oni ne nađu nekog boljeg špica na leto. Pored SimeoneaKjezeTeroa i ostalih napadača, nije bilo mesta za Falčinelija, koji je dobijao šansu sa klupe, počeo tri utakmice i nije dao nijedan gol, pa je vraćen Sasuolu posle šest meseci.

Usledila je nova trampa. Ovog puta za stalno. Bolonja je poslala Sasuolu Di Frančeskovog sina Federika, a dobila je u zamenu Falčinelija. Oba igrača su prilikom trampe procenjena na po 10.000.000 evra, što nije bila njihova realna vrednost, ali italijanskli klubovi, u trampama „glava za glavu“, praktikuju da „duvaju“ cene igrača, kako bi ostvarili plusvalence. Pravila im to dozvoljavaju.

Falčineli je u Bolonji dobio šansu na početku sezone. Trener je bio Filipo InzagiDijego je uglavnom bio starter na prvih desetak utakmica kod Inzagija, ali ga gol nije hteo, a rezultati su bili sve lošiji. Inzagi ga je potom preselio na klupu i probao je druge opcije, ali je Bolonja nastavila da tone. Legendarni Pipo je smenjen u februaru i na klupu je došao Siniša Mihajlović. Srpski terner je preporodio Bolonju i sačuvao je u ligi, ali to nije imalo mnogo veze da Falčinelijem, koji je nastavio da greje klupu i kod Mihajlovića mu je minutaža bila još manja nego kod Inzagija. Jednom je počeo meč, tri puta ušao sa klupe i to je bilo sve. Završio je sezonu bez gola i odlučio je da ode na pozajmicu u svoju Peruđu. Ambicije su bile da se tim bori za plej-of, ali se na kraju borio za opstanak. Falčineli je imao još jednu sezonu za zaborav.

Kad se podvuče crta, brojke ne govore u prilog Falčinelijevoj karijeri. Osim one sjajne sezone u Krotoneu. Ipak, on je uvek bio tražena roba u prelaznom rokovima. Italijanski mediji, u analizama, „optužuju“ Falčinelija da nije imao bolje brojke, jer je uvek više igrao za saigrače i ekipu, umesto za sebe, kao što to rade klasični špicevi.

Iako visok 186 centimetara, ne očekujte od njega da „seva laktovima“ i da dominira u vazdušnim duelima. Za igrača svoje konstitucije je prilično atipičan i voli da učestvuje u igri, da napada iz dubine i da se izvlači na stranu. Kao najveće vrline mu se ističu – sjajno kretanje i taktička inteligencija. Može da igra u 4-3-3, 4-4-2, ali mu najbolje leži 4-3-1-2, u kom je drugi napadač. Sjajnim kretanjem dobro prati napade po vertikali, a ima i izvrsnu tehniku šuta levom nogom i ume da pogodi sa distance.

Crvena zvezda je poslednjih godina imala sjajna iskustva sa igračima koji su dolazili iz Italije. Bili su taktički obučeni, daleko iznad ovdašnjeg nivoa fudbala, zahvaljujući čemu su odskakali. Prvo Ričmond Boaći, pa Nenad Krstičić. Iako nije reč o virtuozima sa loptom, bilo je dovoljno što su u Italiji odškolovani, da ovde prave razliku. Falčineli je na tom polju još iznad Boaćija.

Dejan Stanković je o svom novom napadaču verovatno dobio najdetaljniji mogući izvešaj, od kuma Siniše Mihajlovića. Zna šta može da očekuje i da li Falčineli može to da mu donese. Zvezda je završila potragu za napadačem i dobila rešenje koje je čekala. Već protiv Omonije, Falčineli će imati šansu da počne sa pisanjem italijanske stranice u Zvezdinoj istoriji.

Izvor mozzartsport.com

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.