NBA plej-of, Denver – LA Klipersi, majstorica: Lopta je u Džokerovim rukama…

Foto: Reuters

Ne sećam se da je iko ikada rekao, da je jedna ekipa ‘imala sreće’, pa slavila u seriji na četiri trijumfa. Ne možeš imati sreću četiri puta u tako malo vremena. Nema toga…

Ne postoji ništa u sportu, što bi se moglo uporediti sa sedmom utakmicom. I koliko god da ste zaljubljenici u fudbal, pogotovo oni koji s prezirom gledaju na američki sport, jer ‘to nema dušu’, ne bi se složili sa ovom tvrdnjom, toliko nisu svesni šta serija ‘best of seven’ donosi.

Da, definitivno ima draž odluka o prvaku nečega u jednoj utakmici, ali, budimo realni, takav način odlučivanja ne donosi uvek pobedu onom boljem. Dosta toga u tom trenutku zavisi o (ne)inspiraciji pojedinca, sreći, sudijskim odlukama ili ko zna kojim drugim faktorima. U seriji ‘best of seven’ toga nema. Ako se i dogodi utakmica ili dve, u kojoj je rezultat odlučen faktorima spomenutim u prethodnoj rečenici, uvek ostaje dovoljno vremena i prostora da se to preokrene i da na kraju pobedi bolji.

A u tome i jeste poenta ovog načina igranja – ovde uvek pobeđuje bolji. Ne sećam se da je iko ikada rekao da je jedna ekipa ‘imala sreće’, pa slavila u seriji na četiri trijumfa. Ne možeš imati sreću četiri puta u tako malo vremena. Nema toga. Serija na četiri pobede, briše sve spoljne faktore i ostavlja samo sport, samo borbu.

Nakon dve sedmice nadigravanja i nadmudrivanja, kada se dogodi da odlučuje sedma utakmica, onda se sve svodi na tih 48 minuta. Treneri možda imaju još ponekog asa u rukavu, igračima je verovatno već dosta gledanja protivnika, o kom sada znaju apsolutno sve, umor i koncentracija su verovatno na izdisaju, bez obzira na činjenicu da su to sve vrhunski profesionalci. Ostalo je samo da se odluči ko će pobediti. Zaboravite svih šest pređašnih međusobnih mečeva ovih timova – game seven je ona o kojoj će se pričati.

I zato je neverovatno zadovoljstvo videti Nikolu Jokića i njegove saigrače iz Denvera, da su uspeli da dođu do sedmog meča dvoboja sa favorizovanim Klipersima. Iskreno, nakon što su se Nagetsi namučili u seriji protiv Jute i mi smo se poveli time da bi ekipa iz Los Anđelesa mogla ovu seriju lako rešiti u svoju korist, a nakon što su poveli sa 3-1, onda je to sve imalo dodatnu potvrdu. I onda se dogodilo čudo. Dogodio se Jokić, dogodila se neverovatna igra Denvera i nerazumljiv odgovor Klipersa.

Ako je neko sumnjao, a bilo je takvih, da li Jokić stvarno pripada najvećem košarkaškom vrhu, ova serija ga je trebala u to razuveriti. Bile su donekle razumljive kritike, koje je srpski košarkaš dobijao u seriji protiv Džezera, jer je na momente stvarno izgledao pomalo nezainteresovano, a da nije Džamal Mari tu seriju odigrao onako kako je odigrao, košarkaši Denvera bi već odavno bili u svojim kućama.

Da se razumemo, bio je Jokić dobar u toj seriji, ali ipak ne na nivou pravog superstara, onog od koga se očekuje da u najtežim utakmicama odigra najbolje. Ali, sve se promenilo protiv Klipersa. Jokić je dobio više prostora nego protiv Jute, jer ga ipak ne čuva Rudi Gober koji mu, očigledno, nimalo ne odgovara. U Klipersima je startni centar Hrvat, Ivica Zubac, koji ne igra uopšte loše, ali kog Jokić redovno nadigra. Još je veći problem za Kliperse kad umesto Zupca u igru uđe najbolji šesti igrač lige, Montrezl Harel, koji je potpuno nemoćan protiv srpskog centra, a o eksperimentima, koje je Dok Rivers pokušavao sa DžaMajklom Grinom na poziciji ‘petice’, ne treba previše ni raspravljati, jer je Jokić svaki put tu priču kažnjavao na pomalo i brutalan način.

Somborski div je u ovoj seriji na fantastičnim brojkama. Prosečno ubacuje 25,8 poena, uz procenat šuta od 52,6%, te pomalo neverovatnih 41% za tri poena. Tome dodajte i 12 skokova po utakmici, s tim da se taj prosek diže na 13,8 skokova, kad bi se računalo samo zadnjih pet mečeva, jer je u prvoj imao tek tri uhvaćene lopte. Ima srpski reprezentativac i 5,5 asistencija po utakmici, te 1,2 blokade. Brojke kakvih se ne bi postideo niti jedan košarkaš, brojke koje ga potvrđuju kao definitivno najboljeg centra trenutno u NBA ligi.

Ono što je još dodatno fascinantno kod Jokića, jeste činjenica da se na njegovom licu ne vidi nikakva nervoza, nikakav grč. Igra s lakoćom, a svojim izjavama je majstorski skrenuo pritisak sedme utakmice na stranu Klipersa.

“Uopšte nas nije briga za pritisak. Zabavno je znati da možemo puno toga, a kad vidiš da se sve razvija kako želiš, kad uhvatiš ritam i momentum utakmice, onda postaneš i emocionalan”, rekao je Jokić nakon šeste utakmice, u kojoj su se Nagetsi vratili iz još jedne nemoguće situacije – Klipersi su po drugi put zaredom ispustili veliku prednost, ovaj put 19 poena razlike, a Denver je napravio čudo nad čudima. Nagetsi su u ovom plej-ofu pet puta igrali odlučujuću utakmicu, onu koju nisu smeli izgubiti, jer bi to značio kraj sezone i svaki put su je do sada pobedili. Hoće li uspeti da urade i šesti put?

Denver se sigurno ne zadovoljava time da je već napravio čudo. Trener Majkl Malon je možda pre 20-ak dana, nakon što je Juta vodila s 3-1 u seriji, bio na ivici otkaza, ali sada je potvrdio svoju vrednost. Napravio je neke važne promene u igri svoje ekipe, koja mu je odgovorila na pravi način i sada ih 48 minuta deli od finala Zapada. Naravno da je veoma važno to da Jokić odigra na ovom nivou na kom igra, da se roviti Džamal Mari dobro nosi s velikim pritiskom odbrane Klipersa, kao i da ostali igrači Nagetsa daju dobre partije. Jednog igrača posebno treba istaći, a to je Geri Heris. Od kada se vratio u redove Denvera, njegov tim se neverovatno popravio u fazi odbrane, što brojke dokazuju. U prvih pet utakmica protiv Džezera, Denver je imao najgoru odbranu od svih timova u plej-ofu, odbrambeni rejting je bio 125,4 (statistička kategorija, koja pokazuje koliko jedna ekipa prima koševa na 100 protivničkih napada), a njegovim povratkom je Denver došao do brojke 106,6. Heris na početku utakmice čuva Kavaija Lenarda, a iako se vidi da mu napad nije na nivou kao pre povrede, odnosno da promašuje neke otvorene šuteve, ipak je u seriji protiv Klipersa na 10,2 poena, uz 50,1% šuta i 42,9% za tricu.

Ali, kao šta smo rekli, puno je važnija njegova igra u odbrani, koja olakšava i posao Jokiću. S činjenicom da Herisa i Džeremija Grenta, napadači Klipersa ne mogu lako probiti, onda i Jokić bolje izgleda na toj strani reketa. Naravno da mu pomaže i to, da Klipersi ne igraju puno na Zupca, a Herel je van forme.

Hoće li Jokić i društvo slaviti i večeras? Bez obzira na zadnje dve utakmice, Klipersi su i dalje favoriti, a sada se Dok Rivers mora boriti za posao, jer je pokazao malo dobrih trenerskih poteza u zadnja dva meča. Očekujemo da će Kavai Lenard želeti da uzme stvar u svoje ruke i napada žestoko koš Denvera, a videćemo hoće li Rivers probati s nekim novim planom kako zaustaviti Jokića. Problem je samo što Jokić trenutno izgleda nezaustavljiv. Od njega očekujemo još jednu fenomenalnu utakmicu, a hoće li to biti dovoljno za novo slavlje Nagetsa, ostaje da se vidi večeras od 03.00.

Izvor mozzartsport.com

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.