Priča: Imamo novog grend slem šampiona! Ko je najzaslužniji za uspon Dominika Tima?

Šampion izašao iz šinjela…! Na karijeru Dominika Tima je presudan uticaj imao bivši specijalac, koji je potpuno promenio fizikalije novog grend slem šampiona…

Svet tenisa je, istina u izostanku rekonvalescenta Rodžera Federera, odustajanja Rafaela Nadala i nesrećne diskvalifikacije Novaka Đokovića, dobio konačno novog grend slem šampiona. Toliko je trebalo, ne bi li se neko iz mlađe generacije konačno izborio, pre svega sa ove tri ale.

Ali, niko ne može da kaže da snažni Austrijanac to nije zaslužio. Može se usput slobodno reći, da je svet dobio još jednog šampiona iz Red Bulove sportske akademije, nakon Formule 1, Moto GP-a i ko zna koliko još individulanih sportova. Ne zaboravimo i fudbal, pre svega Lajpcig i Salcburg.

Sada već 27-godišnjak iz Viner Nojštata, skrenuo je pažnju legendarnog Ivana Lendla, koji je Dominika Tima preporučio Adidasu. I odmah je primećeno da on fizički ne može da iznese najveće napore, potrebne za vrh u belom sportu. Svestan toga, njegov tadašnji trener, Ginter Breznik, pokušavao je dugo da pronađe čoveka koji bi ga podigao u tom smislu. Pokušavali su u tome mnogi u Red Bulovom trening centru, ali niko nije napravio značajan napredak. Delovalo je kao da su fizički limiti, ti koji će zaustaviti očigledno talentovanog igrača.

A onda se pojavio jednog dana, na poziv Breznika, na treningu – Sep Reznik. U pitanju je veoma interesantna ličnost u svetu austrijskog sporta, prava legenda. Bivši specijalac, a posle ultramaratonac, čovek koji je prošao neverovatna iskušenja u životu, preplivao i pretrčao ono što je malo ljudi na svetu, nakon 10 minuta posmatranja, pristao je da uzme Tima u svoje ruke. Ili bolje reći, pod svoj šinjel.

“Dečko može da radi sa telom šta hoće, ali od kuka nagore. Ispod kuka nema ništa!”, odmah je istakao Reznik.

Ali, za početak saradnje je bio potreban pristanak Tima i njegove ekipe, da nikada Reznikove, malo je reći ekscentrične metode treninga, ne dovode u pitanje. I da ih Dominik ispunjava bez suvišnih pitanja. Dril je mogao da počne. I već prvi trening je dao do znanja mladom teniseru, tada tek nadi, šta ga čeka.

“Za prvi trening sam odabrao obližnju šumu, sa stazom od 15 km. Nije Domiju bilo svejedno, pošto je futing zakazan za ponoć, jer nisam želeo da ga išta ometa, da bi bili sami i fokusirani na trčanje. Uplašio se, ali sam mu objasnio, da sam ja tu pretrčao više od 60.000 km i da znam svaki deo šume. Na tom, prvom treningu, stalno je stajao da se odmori, ali već nakon dve sedmice je situacija bila mnogo bolja”.

Potez, koji bi mnogi stručnjaci osudili, jer je noć za odmor i rekuperaciju, a dan za napore. Međutim, to kao da je razbudilo Timovo uspavana telo i napredak je odmah bio očigledan. I radikalan.

“Ništa manje nisam ni očekivao, jer iz svog iskustva dobro znam šta sve možemo kada imamo pravi pristup. Godinama sam trenirao noću, svaki dan sam sa planina silazio u Beč na biciklu, vozeći ga oko 100 km i opet sam ujutro bio prvi na poslu”.

Sledeće što je promenio Reznik kod svog štićenika, jeste stav prema snu, pošto on praktično nema noćni počinak, s obzirom da tada trenira.

“Nisam spavao decenijama i nemam nikakve probleme! Ne mogu život da trošim u krevetu!”

Ekstravagantni stručnjak je potom uveo vojnu disciplinu, pa je Tim počeo da trenira od ponedeljka do petka, od 7 izjutra do 5 popodne. Ali, nije bilo stajanja ni za vikend, pošto bi tada išao na trčanje, uglavnom po planinama.

Od mentora, Hansa Šakla, Domi je dobio ratnu literaturu, ne bi li shvatio metod i razmišljanje Reznika. Zanimljivo je da Tim nije kročio u teretanu, dok je bio pod punom pažnjom ovog superatlete, ali je zato trčao bos kroz ledene potoke, prevrtao brvna po šumama, plivao po hladnim alpskim jezerima… Kao da je u pitanju treći deo Rokija, a ne realan život.

“Imali smo šetnje od dva sata po šumama, gde bismo se nas dvojica na svakih pet minuta menjali u nošenju balvana od 25 kg. Radili smo mnogo ekstremnih vežbi i kada bi on viknuo da ne može, bilo bi dovoljno da me pogleda. Ako ja od 60 i nešto godina sve to mogu, mora i on! Rekao sam mu da će, kada uđe u teren biti vojnik, životinja! I tako je i bilo. Posebno me je obradovao kada je za moj rođendan polomio reket na meču i čestitao mi. Probudio sam ratnika u njemu, nedostajale su mu prave emocije”.

Pre šest godina, Reznik se povukao iz Domijevog tima, ali je ostavio veliko zaveštanje, zaveštanje koje je njegovog štićenika dovelo do najvećeg uspeha u karijeri. Usput mu je, pri oproštaju, povećao ličnu biblioteku za još dve veoma važne knjige – jedne o Zen buduzmu, ne bi li što bolje naučio da diše, a drugu o anatomiji ljudskog tela. Eto koliko je potrebno da se bude šampion.

“Na ovome sam radio ceo život, od malih nogu do sada. Na ovom trenutku podizanja grend slem pehara”, izjavio je Austrijanac nakon osvajanja US opena.

Nedavni gost Beograda na Adria Turu je pokazao tada u srpskoj prestonici svoje pravo lice. Jednom rečju – sportista. Odlučan, pakleno snažan, profesionalan do koske, ali i veoma pristojnog vaspitanja i nezanemarljvog obrazovanja. Ko je tih dana išao na Dorćol, mogao je da se uveri pre svega u njegovu neverovatnu fizičku snagu.

Pored toga što je Austrijanac, engleski priča sa jakim “švarcenegerovskim” akcentom, što celoj njegovoj pojavi daje još interesantniji šmek. Ratnik, kao iz akcionih filmova, a ne teniskih terena…

Izvor mozzartsport.com

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.