Priča: Milanski paradoks – pozdrav s vrha tabele najgoroj deceniji u istoriji Milana i Intera

Foto: Reuters/Pixabay

Od kraja “lokdauna”, Rosoneri nisu izgubili nijednu utakmicu u Seriji A i 2020. godinu su završili na čelu tabele. Neroazuri su, prvi put posle deset godina, probili plafon od 80 osvojenih bodova u Seriji A, stigli su do finala Lige Evrope, nanizali sedam uzastopnih pobeda i godinu su završili na drugom mestu.

Ništa ne uspeva kao uspeh, pogotovo u fudbalu. Da se kojim slučajem Dekart bavio sportom, a ne filozofijom, verovatno bi njegovo čuveno “mislim, dakle postojim” glasilo “pobeđujem, dakle postojim”. Propelerska snaga trijumfa je u gradu Milanu proizvela kontratendenciju, sa godinom koja je ostala iza nas: 2020. godina će se pamtiti po zlu, a samo tu i tamo će po neka oaza radosti figurirati kao izuzetak koji potvrđuje pravilo. U jeku pandemije i planetarnog haosa, postavljeni su temelji za povratak fudbalskog Milana na glavnu italijansku i evropsku pozornicu, posle najsušnije decenije u istoriji fudbala u lombardijskoj prestonici.

Naravno, pored Milana, kada govorimo o fudbalu, u Minhenu će se rado sećati jurišnog pohoda na šestu titulu prvaka Evrope, u Liverpulu će se se sećati po prvoj osvojenoj Premijer ligi, odnosno šampionskoj tituli Engleske posle 30 godina. Međutim, dok su Bajernova i Liverpulova priča bile zatvaranje jednog ciklusa, u Milanu bi 2020. godina mogla da uđe u istorijske almanahe kao godina prekretnica, period u kom su se Milan i Inter probudili iz gotovo decenijske letargije i vratili na vrh italijanskog loptanja.

Uspon italijanskog klupskog fudbala je neraskidivo vezan za lombardijsku prestonicu. Nijedan drugi grad u Evropi, sem Madrida, ne može da se pohvali sa toliko evropskih trofeja, počev od 10 osvojenih Liga šampiona (sedam Milan i tri Inter), kao Milano. Zajedno sa Juventusom, Milan i Inter, su osvojili dve trećine titula prvaka Serije A. Sve to objašnjava zbog čega je pad Kalča na evropskoj sceni, u drugoj deceniji 21.veka (nijedan osvojen trofej i tri izgubljena finala, dva Juventus u LŠ i jedno Inter u LE), neraskidivo vezan za posrnuće Menegina.

Od kraja “lokdauna”, Milan nije izgubio nijednu utakmicu u Seriji A: 26 mečeva bez poraza, završio je 2020. godinu na čelu Serije A i tim je koji je osvojio najviše bodova u kalendarskoj godini. Inter je prvi put, posle deset godina, probio plafon od 80 osvojenih bodova u Seriji A, stigao do finala Lige Evrope, nanizao sedam uzastopnih pobeda u prvenstvu u finišu 2020. godine i završio godinu na drugom mestu, ima bod zaostatka za Milanom i kapitalnih devet bodova više od Juventusa.

Rosoneri i Neroazuri su stigli na različite načine do prelomne godine. Interov put je ravnomerniji, organizovaniji i sigurniji. Familija Džang je investirala veliku sumu novca, da postavi trostrukog prvaka Evrope na noge. Lestvica na koju je podignut Inter, bilo da se radi o organizaciji u klubu, kvalitetu igračkog i stručnog kadra, povratku strasti i navijača na tribine, naravno pre pandemije i pre svega eksponencijalnom rastu prihoda, omogućili su Neroazurima da idu u korak sa najvećim evropskim klubovima.

Milan je primenio potpuno drugačiju filozofiju. Sa dolaskom američkog fonda ”Eliot”, Rosoneri su se operedelili za pristup, čiji je rodonačelnik u evropskom fudbalu bio Arsenal: pronalaženje, razvijanje i lansiranje velikih talenata. Nije slučajno da je na mesto generalnog direktora došao Ivan Gazidis, koji je deset godina bio na čelu ”Tobdžija”. Istini za volju, nije u prvobitnom planu za oporavak Milana bio predviđen ni Zlatan Ibrahimović, pa ni trener Stefano Pioli, a upravo su oni kreatori preporoda “Đavola”.

Razlika između Milana, koji je pre malo više od godinu dana pregažen u Bergamu od Atalante 5-0 i tima, koji je fajterski pobedio Lacio sa 3:2 na San Siru, je evidentna i nepobitna.

Brojevi nisu mišljenje, a oni doslovno kažu, da je Piolijev tim u istom periodu prošle godine imao duplo manje bodova nego danas, a postigao je čak dva i po puta manje golova. Zvuči neverovatno, da je tim koji je postizao manje od jednog gola u jesen 2019. godine, od lokdauna do danas, svaki put zatresao barem dva puta mrežu, osim na meču sa Atalantom (1:1), bez obzira da li je na terenu bio Zlatan.

Zvuči paradoksalno, čak i onima koji ne propuštaju nijednu utakmicu Intera, ali Konteov tim je u ovoj godini izjednačio istorjijski rekord po broju postignutih golova u jednoj kalendarskoj godini. U vekovnoj istoriji “Bišonea”, samo su u 1961. i 2007. godini, fudbaleri Neroazura zatresli mrežu 108 puta, kao 2020. godine. Stil igre koju praktikuje Konte, bazirana na kontranapadima ili kako to trener Intera voli da kaže, brza tranzicija, zavarava gledaoce. Raznovrsnost načina na koji Neroazuri postižu golove, kao i veliki broj igrača koji su se upisali u listu strelaca, demantuju stereotip “lopta Lukakuu, pa da se grlimo”, odnosno da je sve bazirano na učinku belgijskog golgetera.

Milan i Inter spaja i uspešno izvedena reorganizacija i reforma defanzivnog reda. Pioli je vaskrsnuo Kjera u njegovim zrelim fudbalskim godinama, od nepouzdanog fudbalera, u dominantnog defanzivca. Kalabrija je uz Čalhanolua najviše profitirao od odsustva navijača na tribinama. Italijanski bek je, zajedno sa Turčinom, bio stalna meta tifoza Rosonera na Meaci, na prvu njegovu grešku su počinjali da negoduju što ga je, kao i Čalhanolua, blokiralo i uticalo krajnje negativno na njegove partije. O Teu Ernandesu ne treba trošiti reči, izrasta u top fudbalera, u punom smislu te reči.

Antonio Konte je, kao u i u Juventusu, formirao svoju trojku u bedemu ispred Handanovića. Nekada je to bio trio BBC (Barzalji, Bonuči, Kjelini) a danas je to SDB (Škriniar, De Fraj, Bastoni). Trebalo je italijanskom stručnjaku više od godinu dana da ukomponuje novu odbranu. U prošloj sezoni, Škriniar se nije snalazio u trojnoj liniji i na kraju je izgubio mesto u startnoj postavi, Bastoni je bio još zelen. Nije ni najmanje slučajno da je odbrana jedini deo tima, koji nije promenjen u poslednjih sedam kola u Seriji A, u kojima je nanizan isti broj pobeda.

Prve nedelje nove, 2021. godine, biće presudne za dalji nastavak sezone, odnosno da li će milanski timovi monopolisati trku za skudeto ili će dozvoliti Juventusu i eventualno drugim klubovima da se zakače za voz. Milan će imati na Badnji dan sudar sa Juventusom i zatim u poslednjem kolu jesenjeg dela šampionata susret sa Atalantom, dok će Inter takođe ukrstiti koplja sa Juventusom, ali će prethodno imati ozbiljnu proveru sa Romom. Ako, Rosoneri i Neroazuri izađu neokrznuti iz pomenuta četiri meča, biće kompletirana scena za borbu u dvoje za šampionski naslov.

Dobre vesti, kao i loše, ne dolaze nikad same. Dva milanska kluba, u sinergijskom sadejstvu, ubrzavaju birokratski put za izgradnju novog ultramodernog stadiona, koji će nići pored Meace, koji će biti pretvoren u polifunkcionalni prostor. Za novi stadion, koji će koštati 1.200.000.000 evra, sve dozvole će biti dobijene u prvoj polovini 2021. godine, dok bi izgradnja trebalo da počne u 2022. godini, s ciljem da bude gotov pre početka Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini, 2026. godine. S novom fudbalskom arenom, koja će imati 60 hiljada mesta i pratećim sadržajima, Milan i Inter će imati sve rekvizite da ponovo dominiraju italijanskim i evropskim fudbalom, kao što su to činili tokom šezdesetih godina prošlog veka i u decenijama na prelazu između 20-og u 21-i vek.

Izvor mozzartsport.com
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.