Zločinac, koji je doživeo međunarodne počasti

Foto: Wikimedia commons

Uprkos uverljivim optužbama za zločine koje je kao nacistički oficir počinio u Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji i Grčkoj, bivši generalni sekretar UN Kurt Valdhajm /1918-2007/ izabran je 8. juna 1986. godine za predsednika Austrije.

Valdhajm je bio generalni sekretar UN od 1972. do 1982. godine. Negov izbor za predsednika Austrije 1986. godine bio je zasenjen otkrićima da je pripadao jedinici Hitlerovog Vermahta koja je počinila zločine na Balkanu tokom Drugog svetskog rata.

Na mestu predsednika Austrije bio je do 1992. godine.

Valdhajm je, kao obaveštajni oficir, bio član štaba generala Lera, komandanta Hitlerove armije koja je pokrivala jugoistok Evrope. Valdhajm je na sve načine pokušavao da dokaže da je bio samo običan vojnik i da nije odgovoran za zločine.

Vašington i London su ga, međutim, stavili na listu osoba kojima se zabranjuje ulazak u SAD i Veliku Britaniju. Ta odluka nikad nije bila promenjena.

Veliko interesovanje istoričara bilo je skoncentrisano oko Valdhajmove uloge za vrijeme bitke na Kozari u leto 1942. godine, kada je oko 68.000 Srba, računajući žene i decu, oterano u koncentracioni logor Jasenovac.

Valdhajm, koga je za zasluge u bici na Kozari odlikovao ustaški poglavnik Ante Pavelić, decenijama kasnije tvrdio je da ništa nije znao o ubistvima civila.

Izvor Srna
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.