Koliko zarađuju poslanici u Bundestagu?

Foto: Wikimedia commons/Pixabay

Posao poslanika u parlamentu nije isti, kao i bilo koji drugi posao.

To je zanimanje, u kom čovek obavlja visoku javnu funkciju – ali samo na određeno vreme. Oni na izborima izlaze pred birače i ponovo traže podršku.

Savezni ustavni sud SR Nemačke je doduše propisao, da poslanici tokom svog mandata u Bundestagu i dalje smeju da obavljaju i svoje redovne poslove koje su imali pre ulaska u parlament, ali za tu sporednu aktivnost oni baš i nemaju mnogo vremena, zato što, na osnovu Zakona o poslanicima, njihov mandat mora da bude – jasno na prvom mestu. Odnosno, oni na njega moraju da troše većinu svog radnog vremena.

U nekim zanimanjima, koje ljudi obavljaju samostalno, na primer ako je reč o advokatima, poljoprivrednicima, privrednim ili poreskim savetnicima, mnogo je jednostavnije baviti se nekom sporednom aktivnošću – zato što oni koji su sami sebi (kao svoji šefovi), mogu sami sebi i da rasporede posao. Za službenike koji rade u državnoj upravi, recimo kao policajci ili učitelji, ali i za one koji rade za nekoga, to je praktično nemoguće.

“Poslanička nadoknada”

Osnovni zakon SR Nemačke (nemački Ustav, prim.red.) u članu 48, stav 3 je regulisao da su poslaničke plate tolike “da im nije neophodno da obavljaju druge poslove”, odnosno da od te plate mogu dobro da žive i da im nisu potrebni drugi izvori prihoda. Kao referentna veličina se pritom uzima plata “običnog” sudije u nekom od viših sudova u Nemačkoj.

“Poslanička nadoknada”, kako se zvanično zove plata poslanika u Nemačkoj, svake godine 1. jula se ponovo definiše. U ovom trenutku, ona iznosi 10.012,89 evra mesečno i to je nešto malo manje nego što je bilo 2020. godine. Radi se o bruto sumi, dakle od nje se odbija porez.

Naknada troškova

Osim toga, svaki poslanik dobija i novac namenjen za “naknadu troškova”. Radi se o paušalnoj sumi, na koju se porez ne plaća. Tim novcem oni pokrivaju sve izdatke koji su povezani s obavljanjem poslaničkog mandata. Svaki poslanik u načelu ima dve kancelarije, odnosno dva radna mesta. Jedno je u Bundestagu u Berlinu, a drugo u matičnom izbornom okrugu. Te dve kancelarije moraju da se finansiraju, od “naknade troškova” se isplaćuju i plate saradnicima, u Berlinu poslanici iznajmljuju “drugi stan”, u kom žive dok su u glavnom gradu Nemačke. Visina tog paušala se svakog 1. januara prilagođava troškovima života u Nemačkoj, a ona trenutno iznosi 4.560 evra.

Kancelarijski materijal

Tokom kalendarske godine, Bundestag zaseda najmanje 20 nedelja i u tom periodu poslanici moraju da budu prisutni. Za obavljanje posla u parlamentu imaju pravo na sopstveni, opremljeni kabinet, veličine 54 kvadratna metra – za sebe i svoje saradnike, uključujući i uređaje za komunikaciju, kao i nameštaj. Na području grada Berlina smeju da koriste i službena vozila Bundestaga.

Osim toga, dobijaju i besplatnu godišnju kartu Nemačke željeznice, a nadoknađuju im se i troškovi svih letova unutar Nemačke, pod uslovom da su ta putovanja povezana s njihovim mandatom.

Uz sve to, poslanici godišnje imaju pravo i na sumu od maksimalno 12.000 evra za nabavku kancelarijskog materijala. Nju ne dobijaju “na ruke”, u gotovini, već njome mogu samo da kupe razne uređaje, računare, mobilne telefone i slično, za potrebe svojih kabineta.

2009. godine se na naslovnim stranama nemačkih medija našla tzv. “Afera Montblanc”.

Obelodanjeno je, naime, da je više od sto poslanika naručilo luksuzna naliv pera i hemijske olovke tog poznatog proizvođača za (ukupnu) sumu od 68.000 evra.

Nakon toga je tadašnji predsednik Bundestaga, 2010. godine, bio prisiljen da “koriguje” spisak dozvoljenog kancelarijskog materijala i od tada na tom spisku nema više luksuznih proizvoda.

Sporedni prihodi

Proteklih godina se u više navrata diskutovalo o sporednim prihodima nekih poslanika. Svi oni, koji zarađuju novac paralelno sa svojim mandatom, moraju to da prijave Upravi Bundestaga. U poslednjem sazivu nemačkog parlamenta je to uradila trećina poslanika.

Fondacija Oto Brener, koja deluje u okviru Sindikata metalaca (IG Metall), objavila je studiju, po kojoj su u poslednjem sazivu Bundestaga, po pitanju sporednih prihoda, posebno aktivni bili Liberali (FDP), kod kojih je čak 62 odsto poslanika imalo dodatne prihode “sa strane”.

Među Demohrišćanima CDU/CSU ih je istovremeno bilo 42 odsto. Četvoro poslanika CDU/CSU i jedan FDP su naveli da su od sporednih aktivnosti zaradili i više od milion evra godišnje.

Reforma i (ne)transparentnost

Brojni skandali oko sporednih prihoda su doveli do toga da su zakonska pravila 2021. godine prerađena. Ubuduće, svi poslanici moraju precizno da navedu visinu dodatnih prihoda i to svaki cent, ali samo pod uslovom da od tih poslova mesečno zarađuju više od 1.000 evra, odnosno godišnje više od 3.000 evra. Suvlasnički udeo u nekoj firmi moraju takođe da prijave, ali samo ako je on veći od pet odsto.

Posebno zgražavanje ove godine, usred pandemije korone, izazvala je tzv. “Afera maske”.

Poslanici Demohrišćana su kasirali milione evra kao proviziju za poslove oko nabavke i isporuke zaštitnih maski saveznom, odnosno ministarstvima zdravlja saveznih pokrajina. Posledica te afere je i regulacija, prema kojoj poslanici više ne smeju da deluju kao plaćeni lobisti prema saveznoj Vladi ili Bundestagu. Zabranjeno im je da mandat u Bundestagu zloupotrebljavaju za sopstvene poslovne interese.

Da li poslanici smeju da primaju poklone?

Sve do pooštravanja pravila o transparentnosti, poslanici su smeli da primaju poklone i to bez ograničenja – ali uz napomenu da ti pokloni ne smeju da budu povezani s nekom vrstom “protivusluge”. Mito i korupcija su oduvek bili kažnjavani.

Novost je da poslanici ne smeju više da primaju nikakve novčane donacije, a ne smeju ni da uzmu honorar, kao nadoknadu za predavanje koje je na neki način povezano s mandatom.

Poslanici su često na putu. Kad od domaćina dobiju neki poklon, onda smeju da zadrže samo one stvari čija vrednost ne prelazi granicu od 200 evra. Skuplje poklone moraju da proslede predsedniku Bundestaga. Ipak, mogu i da ih zadrže, ali samo nakon što u državnu blagajnu uplate protivvrednost poklona, piše Deutsche Welle.

Izvor Nezavisne/Deutsche Welle
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.