Jeste li znali zašto se kaže “bez dlake na jeziku”?

Foto: Unsplash

Svakodnevno u razgovoru sa ljudima čujemo da se za nekoga kaže da je “bez dlake na jeziku”, ali teško je sa sigurnošću reći kako je nastao i odakle potiče ovaj izraz, koji se, u istom značenju, upotrebljava i u drugoj verziji – “nemati dlake na jeziku”.

Iako se ne može utvrditi poreklo ovog izraza, njegovo značenje je poznato –  otvoreno, odrešito govoriti, bez ustručavanja reći svoje mišljenje.

Sličan izraz postoji i u nemačkom jeziku, ali ne glasi “nemati dlake na jeziku”, nego upravo obrnuto – “imati dlaku na jeziku” (Haare auf der Zunge haben), a osim toga Nemci govore i “imati dlaku na zubima” (Haare auf den Zähnen haben).

Ono što se da zapaziti u vezi sa svim tim varijantama jednog te istog izraza i na našem i na nemačkom jeziku, jeste da im je zajednička okosnica reč dlaka, kao i samo značenje, koje se u rečnicima određuje manje-više na isti način.

Za izraze koji se upotrebljavaju u nemačkom jeziku, u frazeološkim rečnicima se daje objašnjenje – uz odrednicu –  “imati dlaku na jeziku” (Haare auf der Zunge haben) stoji objašnjenje “imati dugačak jezik”, “biti drzak na jeziku”, a uz “imati dlaku na zubima” (Haare auf den Zähnen haben) – “biti energičan”, “oštro braniti svoj stav, svoje pravo”, “imati oštar jezik”, “biti drzak”.

Postavlja se pitanje, kako su se mogla razviti ta u suštini veoma slična značenja fraze u našem jeziku i odgovarajućeg nemačkog frazeologizma. Postoje dve pretpostavke, koje, po mišljenju struke, nisu naročito uverljive.

U nekim našim krajevima je postojalo verovanje da onima koji lažu izraste dlaka na jeziku. Tako su majke obično govorile deci: “Isplazi jezik da vidim da li lažeš!” To bi trebalo da znači da oni koji ne lažu, koji, dakle, nemaju šta da kriju, mogu da pokažu jezik, odnosno da govore otvoreno i oštro, bez ustručavanja. A to i jeste osnovni smisao izraza “bez dlake na jeziku”, odnosno “nemati dlake na jeziku”.

Nemci svoj izraz “Haare auf der Zunge haben”, odnosno “Haare auf den Zähnen haben”, dovode u vezu s pričom o čoveku koji je želeo da se prikaže kao vukodlak, pa je pokazivao žile (verovatno i dlake) na jeziku i zubima. Otuda i ono “imati dlaku na jeziku/zubima”, nasuprot frazi u našem jeziku: “nemati…”.

Za nemački izraz je uverljivije, ipak, objašnjenje koje se daje u jednom etimološkom rečniku, da je dlaka, odnosno dlakavost iskonska oznaka slobodnog čoveka. Po tome, dlaka na jeziku ili zubima, znači “slobodan”.

Ako je to objašnjenje tačno i ako je izraz preuzet u naš jezik iz nemačkog, ostaje otvoreno pitanje kako je nemačko “imati dlaku na jeziku”, prešlo u frazu poznatu u našem jeziku “nemati dlake na jeziku”. Dosad na to pitanje nije nađen uverljiv odgovor.

Značenje izraza je poznato –  otvoreno, odrešito govoriti, bez ustručavanja reći svoje mišljenje, ali u današnje vreme se, u određenim situacijama, često zna reći da su ljudi koji se predstavljaju kao oni “bez dlake na jeziku” zapravo bezobrazni i nekulturni, te da ne poštuju kulturu konverzacije.

Izvor Nezavisne novine
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.