Šta kažu tajni dokumenti CIA o Jugoslaviji: Kraj hladnog rata pretvorio SFRJ u trinaesto prase

Foto: Wikimedia commons

Kad je novi američki ambasador, Voren Cimerman, stigao 1989. godine u tadašnju Jugoslaviju, imao je poseban zadatak. Zamenik državnog sekretara SAD, Lorens Iglberger, tada je preko njega poslao jasnu poruku: “Jugoslavija više ne uživa geopolitičku važnost, koju su joj SAD davale tokom hladnog rata”. Tako se SFRJ, odjednom, od mezimice američke spoljne politike, pretvorila u suvišno i nepoželjno “trinaesto prase”.

Slučajno ili ne, godinu dana kasnije, CIA je u oktobru 1990. godine sačinila obaveštajne procene, koje su bile svojevrsna jugoslovenska smrtovnica, tmurna objava dolazeće i neminovne apokalipse, koja je do tančina predvidela krvavi raspad nekadašnje države, za koju se do tada verovalo da je jedna od najsrećnijih konglomerata istoka i zapada, komunizma i kapitalizma, nacionalne i religiozne raznolikosti i tolerancije, te uspešno zalečenih rana Drugog svetskog rata.

Pomenuti dokument je samo jedan od mnogobrojnih sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, a koji su se našli u nedavno objavljenoj knjizi poznatog beogradskog novinara i publiciste Dragana Bisenića, pod imenom – “Od nacionalnog idealizma do nacionalne tragedije – CIA i Jugoslavija”.

Reč je o zbirci dokumenata ove američke obaveštajne službe i izveštaja o stanju u Jugoslaviji od 1948. do 1990. godine. Ovi tajni dokumenti ukazuju na genezu i sadržaj saradnje američkih obaveštajnih službi i komunističkih vlasti u Jugoslaviji, hladnoratovskom periodu i sukobu Tita i Staljina, ali i donekle rešavaju ključnu dilemu – da li je CIA samo predvidela ili je i izazvala raspad Jugoslavije.

Obrnuti paradoks

Iz pomenutih papira se vidi da je CIA najviše pažnje Jugoslaviji poklanjala u periodu između Rezolucije Informbiroa 1948. godine i Staljinove smrti, kada ih je, kao i ovdašnji narod, najviše zanimalo da li će SSSR i zemlje saveznice napasti Jugoslaviju. Jugoslavija je bila interesantna obaveštajnim krugovima u Pentagonu i zbog Pokreta nesvrstanosti, čiji je Tito bio suosnivač i mnogi ovi izveštaji govore o navodnim pokušajima SSSR, uglavnom neuspešnih, da taj pokret podvrgnu svojoj kontroli. Ima dosta toga i o takozvanoj neprijateljskoj emigraciji, ustašama i četnicima, ali iz dokumenata ne proizilazi da li ih je CIA na bilo koji način pomagala, naprotiv, vidi se da ih je brinulo da im njihovo delovanje ne pokvari odnose sa Titom i podstakne ga da se približi Moskvi.

Inače, nastanak CIA 1947 – 1948. godine se vremenski podudara sa raskidom Jugoslavije sa Informbiroom. I to je bio događaj, kako navodi Bisenić u svojoj knjizi, koji je obeležio i Jugoslaviju i američku obaveštajnu službu i poslužio kao platforma za približavanje i saradnju, iako bi po definiciji obaveštajna služba jedne kapitalističke države morala da bude neprijateljska prema jednoj komunističkoj državi. Taj “obrnuti paradoks” je bio odnos CIA i Jugoslavije, gde je CIA bila zaštitnik jednog “nacionalno-komunističkog sistema”, kakvim je smatran jugoslovenski komunizam.

Otuda se na početku hladnog rata razvila čak i neka vrsta formalne saradnje između obaveštajnih službi dve zemlje, bar teorijski neprijateljskih sistema. Taj istorijski razlaz Tita i Staljina, kako navodi Bisenić, bio je događaj koji je odmah privukao pažnju novih rukovodilaca CIA, koji odlučuju da pošalju svog prvog agenta u Beograd. Dan pošto je Informbiro “izbacio” Jugoslaviju, direktor CIA šalje u memorandumu predsedniku Trumanu sažetak prvih analiza u kojima je zapazio da će Tito pokušati da učvrsti unutrašnju poziciju i “pustiti pipke prema zapadu”. U telegramu od 18. juna 1948. godine, ambasada u Beogradu ovaj raskol naziva možda “najznačajnijim političkim događajem u zemlji od američkog priznanja Jugoslavije” i dodaje kako je to “predznak moguće pukotine u sovjetskom bloku, ukoliko bude dopušteno da se svađa raširi.”

Krađa aviona

Naknadno gomilanje sovjetskih trupa u satelitskim državama na granicama Jugoslavije 1950. godine, istaklo je Balkan kao najverovatniju metu dalje sovjetske agresije, pa se region našao na listi globalnih kriznih prioriteta, odmah iza Koreje u kojoj se već ratovalo. U tom svetlu, kako objašnjava Bisenić u svojoj knjizi, predsednik Hari Truman je zatražio da se ponovo razmotri politika prema Jugoslaviji. Američki Generalštab je avgusta 1950. godine predložio da u slučaju sovjetske agresije, SAD treba da pruže vojnu pomoć, ali bez ikakvog učešća američkih vojnih snaga. Prva naznaka dobijanja ove vojne pomoći je došla sa neočekivanog mesta. Tokom druge polovine 1950. godine, Jugoslavija je pretrpela užasnu sušu, čije su posledice ugrožavale ne samo proizvodnju žitarica, stoga i održive količine hrane, nego i sposobnost jugoslovenske Vlade da se odbrani od sovjetske agresije. SAD su, stoga, odlučile da iskoriste taj događaj radi pokretanja vojne pomoći u okviru programa ekonomskog oporavka.

Diskusije o Ugovoru o obaveštajnoj saradnji između CIA i UDBA-e su ponovo počele krajem novembra 1950. godine, kad je američka obaveštajna agencija bila posebno osetljiva na sve znake potencijalne sovjetske agresije protiv Jugoslavije.

Šef Odeljenja za političku koordinaciju, Frenk Vizner, na svoju inicijativu je počeo razgovore o tome sa jugoslovenskim diplomatom Vladimirom Velebitom, nakon što je za to dobio odobrenje od Stejt departmenta, Pentagona i Generalštaba. Velebit je tom prilikom uzvratio da je “on lično za saradnju CIA sa jugoslovenskom tajnom službom i da će on razmotriti ovo pitanje s Titom”. Predstavnici CIA su tada rekli da će pomoći Jugoslaviji na području psihološkog rata, ali i prilikom izgradnje sistema komunikacija sa Zapadom koji može da bude korišćen u slučaju da Jugoslavija bude napadnuta.

Prva manifestacija ovog prećutnog sporazuma je bila jugoslovenska ponuda sovjetskog borbenog aviona MiG-15 američkoj obaveštajnoj službi, samo nedelju dana pošto je usmeni sporazum finalizovan. Pilot sa najnovijim sovjetskim tipom borbenog aviona MiG-15 je prebegao u Jugoslaviju, a jugoslovenska strana nije želela da ih vrati, pa je obavestila Sovjete da se avion srušio i da je uništen. Istovremeno, nisu dozvolili sovjetskim oficirima da uđu u zemlju i istražuju taj slučaj. Umesto toga, predložili su Amerikancima da preuzmu avion, odnosno CIA. Sa jugoslovenske strane je to bio poklon i prva manifestacija saradnje CIA i Jugoslavije. Zbog toga je došlo pet američkih pukovnika – pilota, koji su bili zbog toga pridruženi CIA. Oni su mnogo puta dolazili i odlazili iz Jugoslavije, dok nisu čitav avion izneli u delovima.

Šta nakon Tita

Predstavnici CIA su početkom sedamdesetih ponovo pokušali da intenziviraju pregovore sa Beogradom. Kulminacija se desila u jesen 1971. godine. Američki agenti su se tada obratili pojedinim diplomatskim predstavnicima Jugoslavije i pod oznakom “hitno” predali im obaveštajne podatke o tobožnjoj vezi ustaške emigracije na Zapadu sa tajnim službama SSSR.

Nekako u isto vreme, kako objašnjava Bisenić u svojoj knjizi,  počeli su da se pojavljuju i prvi sporadični izvještaji CIA o mogućem raspadu Jugoslavije, a u kojima po prvi put figurira opcija raspada Jugoslavije, budućnosti zemlje posle Tita, pa do svedočenja neposrednih učesnika, kako je nastajala pomenuta famozna analiza “15-90” koja je definitivno predvidela jugoslovenski rasplet.

Sve je aktuelizovano tokom Titove bolesti, a onda i nakon njegove smrti. U jednom od tih dokumenata od šest strana, napisanom 1980. godine, daju se previđanja o tome šta će se desiti sa Jugoslavijom. Od raspada zemlje do stabilnih alternativa, kao i posledica za Zapad. U analizi se razmatraju i ekonomske veze, ali i nacionalne podele, kao i pritisak koji bi dolazio od Sovjetskog Saveza kad Tito umre. U poslednjem delu analize se predviđa čak i mogućnost građanskog rata.

– Nijedna vrsta zapadne podrške ne može zaustaviti naslednike da se upuste u samodestruktivnu borbu za sukcesiju ili da spreči jugoslovenske konstitutivne narode da započnu građanski rat, ako su odlučni da to i učine. Bez obzira na to, vešto tempirana i orkestrirana zapadna pomoć može da napravi veliku razliku u konsolidaciji potencijalno održivog vođstva posle Tita, čime bi se održao stabilni regionalni, kontinentalni i svetski balans moći – navodi se na kraju ove analize, a koju je u svojoj knjizi objavio Bisenić.

Analitičari CIA su verovali da je prvenstveno sovjetska pretnja vojnom intervencijom, bila ono što je držalo Jugoslaviju na okupu nakon Titove smrti.

Pošto je i sam Sovjetski Savez počeo da se raspada 1989. godine, ova pretnja se smanjivala do tačke u kojoj se više nije uzimala u obzir, posebno u Sloveniji i Hrvatskoj.

Spuštanje zavese

Ova obaveštajna analiza je svoje konačne obrise i konture dobila pomenute 1990. godine, u kojoj je najavljen definitivni raspad SFR Jugoslavije i krvavi sukobi na njenoj teritoriji. Navedeno je da u Sloveniji, a u manjoj meri i u Hrvatskoj, “niče novi nacionalizam okrenut Zapadu, dok je on u Srbiji ukorenjen u državno statičkoj ekonomiji, vojničkoj tradiciji i većoj sklonosti ka snažnoj centralnoj Vladi“.

– Otcepljenjem Slovenije i Hrvatske, Jugoslavija će prestati da funkcioniše kao federalna država u roku od godine i verovatno će se raspasti u roku od dve godine. Ekonomska reforma neće sprečiti raspad – navedeno je u dokumentu CIA sa kog je skinuta oznaka “poverljivo”.

CIA je američku administraciju obavestila i da će Srbija najverovatnije blokirati pokušaj Slovenaca i Hrvata da od Jugoslavije formiraju konfederaciju i da će to, uz rastući nacionalizam, prouzrokovati raspad zemlje.

– Ozbiljni konflikti među zajednicama će pratiti raspad Jugoslavije i biće nastavljeni i posle njenog raspada. Nasilje će biti žestoko i dugotrajno – napisali su američki agenti i analitičari, navodeći da će “usled srpske represije doći i do vojne pobune Albanaca na Kosovu i da će ih podržati albanska manjina u Crnoj Gori i Makedoniji”.

U ovom aktu se ističe i da BiH predstavlja najveću pretnju za prerastanje fundamentalnih etničkih podela u Jugoslaviji između Srba i Hrvata, u nasilje velikog obima među zajednicama.

– Etnički miks ove republike, muslimani više od 40 odsto, Srbi 32 odsto i Hrvati 18 odsto ukupnog stanovništva – uvek je bio potencijalno opasan – napisali su agenti CIA, iscrtavajući tada i mapu novih država koje će nastati na prostoru bivše Jugoslavije.

Prema rečima Bisenića, nije malo onih koji misle da je ona bila uputstvo, vodič za sukobljene narode i za one koji su hteli i planirali sukob, a da na kraju ne moraju da strahuju od bilo kakve američke akcije, pošto je poslednji stadijum defetizma njenih zaključaka bio da “Amerika, a ni Evropa, ne mogu ništa da učine” kako bi se sprečio raspad Jugoslavije i građanski rat u njoj.

Ovaj poverljivi dokument američkih obaveštajnih službi je tako doživeo sudbinu Tarabićevih proročanstava – za njega su svi znali i svi bili opijeni magičnom moći reči, koje su potvrđivale neminovnost nečega što tada čak ni najhrabriji nisu smeli da pomisle. Bilo je to proročanstvo koje se ispunjavalo samo od sebe. A možda i uz malu pomoć sa strane. Istih onih koji su ga i sačinili, jer nakon raspada moćnog Sovjetskog Saveza, nije više bilo potrebe da se očuva i Jugoslavija. Rusija je u međuvremenu ponovo stala na noge. I CIA se po automatizmu ponovo energično aktivirala na ovim našim prostorima, te opet našla saveznike u pojedinim bivšim jugoslovenskim republikama. Deža vi.

Okretanje ploče

Prema rečima direktora Evroazijskog bezbedonosnog foruma, Mitra Kovača, od Drugog svetskog rata je bivša Jugoslavija postala predmet interesovanja i jedne i druge antifašističke koalicije. CIA je, kako je objasnio, uvek težila da ovaj prostor drži pod svojom kontrolom, a pre svega preko bliskih saveznika, poput Velike Britanije.

– Pokazalo se da ni Titovo istorijsko “NE” Staljinu nije slučajno, te da je i ono isprojektovano upravo na Zapadu. Tito i njemu bliski saradnici su još od 1943. godine bili pod uticajem obaveštajnih struktura sa zapada –  kaže Kovač.

Sve se promenilo, kako kaže, nakon Titove smrti i naknadnog raspada Sovjetskog Saveza, te okončanja perioda hladnog rata, jer od tada te službe Jugoslaviju počinju lagano puštati niz vodu i doživljavati je kao tvorevinu koju treba razbiti.

Izvor Glas Srpske
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.