U Evropskoj uniji će se i dalje pomerati časovnici

Foto: Pixabay

Iako je Evropska komisija još pre tri godine predložila da se ukine sezonsko pomeranje časovnika, države članice se o tome još nisu dogovorile, a čini se da u dogledno vreme ni neće.

“U nedelju, 31. oktobra pomerićemo časovnik”, izjavio je nedavno portparol Evropske komisije, Stefan de Kersmaker, odgovarajući na pitanje novinara šta se događa s predlogom da se ukine pomeranje časovnika svake poslednje nedelje u martu i poslednje nedelje u oktobru.

Pomeranje časovnika je trebalo da prestane 2019. godine, nakon što je bivši predsednik Komisije, Žan Klod Јunker, 2018. godine to predložio za celu Evropsku uniju, s tim da je članicama prepušteno da odluče hoće li zadržati letnje ili zimsko računanje vremena.

Predlog je 2019. godine podržao Evropski parlament, ali trebaju da ga usvoje države članice. Trenutno nema nikakvih naznaka da bi predlog mogao dobiti njihovu podršku.

“Stvar je sad u rukama država članica”, rekao je portparol Kersmaker.

Evropski ministri saobraćaja su odlučili u decembru 2018. godine da odlože odluku o ukidanju sezonskog pomeranja časovnika do 2021. godine, ali se nakon toga ništa nije dogodilo po tom pitanju.

Odluka o tome, hoće li neka država članica uzeti kao trajno letnje ili zimsko vreme, zavisi od njenog geografskog položaja i zato je teško očekivati dogovor o predlogu Komisije koji se sada čini ishitren, iako to niko ne želi službeno da prizna.

U Evropskoj uniji postoje tri vremenske zone i najveća je srednjeevropska, od Poljske na istoku, do Španije na zapadu.

Kad bi sve zemlje iz te vremenske zone uzele, primera radi, trajno letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji i Danskoj bi zimi sunce izlazilo tek sredinom prepodneva, a na severozapadu Španije u 10 časova.

U slučaju da uzmu zimsko kao trajno vrijeme, sunce bi na istoku Poljske izlazilo u tri časa ujutro, u Varšavi u 3 časa i 15 minuta, a u Berlinu u 3 časa i 44 minuta.

S druge strane, kad bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije, jer bi na primer Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone.

Zato se čini da je sezonsko pomeranje časovnika, uz sve nedostatke, ipak najbolji kompromis.

Izvor Nezavisne/Agencije
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.