Nemački mediji: EU je ranjiva na Zapadnom Balkanu

Foto: Wikimedia commons/Pixabay

Štampa na nemačkom i dalje prati stanje na granici Srbije i Kosova. Uz konstataciju da je nova “eskalacija” zaustavljena, napominje se da je EU na Zapadnom Balkanu “ranjiva”.

“Bolna tačka Evrope” – pod tim naslovom list “Welt am Sontag” (WamS) analizira višednevne napetosti na granici Srbije i Kosova. Sporazum oko automobilskih registracija je postignut, a predstavnik EU, Miroslav Lajčak, spor je proglasio rešenim.

Ali, da li je sad stvarno sve opet u redu, pita se WamS? I odmah nudi odgovor.

“Ne, nikako, glavni konflikt i dalje nije riješen i upravo to EU čini ranjivom”, piše ovaj list.

List navodi da je spor oko registracija za sada rešen i dodaje – “na kraju otvara pitanje o državnom priznanju Kosova. Srbi u Kosovu vide kolevku svoje nacije. A i na međunarodnom planu je status Kosova sporan”, piše WamS.

Uz konstataciju da je Kosovo “najviše udaljeno od punopravnog članstva” u EU, ovaj list citira i Srđana Majstorovića iz Centra za evropsku politiku (CEP):

“EU nije u stanju da ponudi realnu perspektivu članstva zemljama Zapadnog Balkana”.

Majstorović za WamS dodaje da to ne izaziva samo razočaranje kod lokalnog stanovništva, već slabi i EU. Po njegovom mišljenju, upravo zbog kolebljive balkanske politike EU, autoritarni moćnici i nacionalisti u regionu mogu sebi da politički dozvole sukobe, poput ovog najnovijeg između Srbije i Kosova: “…i da onda te krize zloupotrebljavaju za svoje unutrašnjopolitičke agende.”

Majstorović podsjeća da se u Brisleu zna da je dovoljna samo jedna iskra da bi se rasplamsali stari konflikti.

Nužno pomirenje

Danas će šefovi država i Vlada zemalja članica EU na “Zapadnobalkanskom samitu” u Sloveniji, raspravljati o situaciji u regionu. U tom kontekstu, WamS podseća na posetu šefice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, Zapadnom Balkanu i njene reči izrečene u Prištini – ona je tamo podsetila na nemačku istoriju i rekla da “dolazi iz zemlje koja je kriva za Drugi svetski rat i Holokaust”, te dodala da samo suočavanje s prošlošću može voditi prema “pomirenju, koje je tako nužno”. A upravo to pomirenje je po mišljenju WamS-a ono što nedostaje, da bi se napravio sledeći logičan korak za EU, a to je “primanje država bivše Jugoslavije”.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, sledi nacionalističku politiku i igra na raskol, piše nemački list. Njemu odgovaraju poslednje napetosti, kaže za WamS Vesela Černeva, iz European Council on Foreign Relations (ECFR):

“Propaganda pokazuje rezultate” – WamS tu citira podatke iz jedne aktuelne studije ECFR-a, po kojoj 54 odsto Srba u Rusiji vide saveznika, a 47 odsto u Kini – i samo 11 odsto u EU. Černeva smatra da Vučić sledi istu strategiju kao “bivši jugoslovenski diktator Tito, koji je stajao između istoka i zapada i tako bio relevantan”.

Sukob interesa na Balkanu

Nemački list smatra da motivi Rusije ili Kine, koja je, pogotovo tokom pandemije, poslala znatnu pomoć u Beograd, u Srbiji nije “ljubav prema bližnjem”. WamS citira navode iz jednog izveštaja Njemačkog ministarstva spoljnih poslova iz aprila ove godine, u kom se dolazi do zaključka da te dve zemlje šire dezinformacije, odnosno da, s posebnim fokusom na Zapadni Balkan, pokušavaju da manipulišu, kako bi se među građanima narušilo poverenje u zapadne vakcine, u institucije EU, odnosno zapadne i evropske strategije vakcinacije.

I Turska, odnosno arapske Zalivske zemlje imaju svoje interese i aktivne su na Balkanu, kako bi proširile svoje zone uticaja, smatra WamS i dodaje da EU za sada nije imala pravi odgovor na taj razvoj.

Nemačka bi mogla imati ključnu ulogu u ponovnom uspostavljanju poverenja prema EU u regionu, odnosno jačanja, smatra analitičar Majstorović. Ali, tek treba videti hoće li i kakav prioritet Zapadni Balkan imati za novu saveznu Vladu u Berlinu. U predizbornoj kampanji gotovo da se i nije pričalo o spoljnoj politici.

“Ne možemo govoriti o strateškoj autonomiji EU, sve dok Zapadni Balkan ne bude deo Unije i sve dok je prepušten uticaju trećih aktera”, upozorava Majstorović.

A upravo to se sad i događa, zaključuje WamS.

“Informacijski rat” na Kosovu

Švajcarski list “Noje Cirher cajtung” (NZZ) piše da najnovije napetosti na Zapadnom Balkanu imaju obeležja hibridnog konflikta i pita se šta bi to moglo značiti za strane vojne trupe (i pogotovo pripadnike švajcarske vojske) na Kosovu?

U okviru misije KFOR-a, Švajcarci mirovnim snagama na raspolaganje stavljaju između ostalog teške građevinske mašine i osoblje, a zadatak švajcarske vojske na Kosovu je osiguravanje slobode kretanja. Radi se o specijalistima, među kojima su vojni policajci, timovi za deminiranje i medicinsko osoblje. Jedna od ključnih pozicija, na kojima deluju je Sjeverna Mitrovica, gde većinski žive Srbi, piše NZZ i dodaje da “kosovska država u opštinama severno od reke Ibar nema puno uticaja”.

Ovaj list napominje da tu regiju kontroliše “jedan ogranak stranke srpskog predsednika”, te da “netransparentna mreža privatnih frimi za obezbeđenje i elemenata organizovanog kriminala u svakom trenutku može proizvesti nemir”.

U načelu su obe strane u stanju “da bljuju vatru iz kratera hladnog konflikta”, piše NZZ, te napominje da se “Beograd i Priština već godinama igraju s kontrolisanim napetostima, uglavnom iz unutrašnjopolitičkih razloga”.

Demonstracija vojne moći

Eskalacija spora oko automobilskih registracija se odvijala najpre po već dobro poznatom scenariju, smatra NZZ, ali i napominje da je ovaj put sukob dobio novu dimenziju, pogotovo što se tiče pozicije međunarodnih mirovnih trupa.

“Srpski predsednik Vučić je demonstrirao da, ako to želi, konflikt može dovesti i do same ivice izbijanja rata”, piše NZZ.

Ono što se poslednjih dana događalo na granici Srbije i Kosova, ovaj list podseća na “klasični hibridni, nejednoznačni konflikt sadašnjosti, u kom je jedino bitno insceniranje vojne snage za informacijski rat”.

Stacioniranje srpskih tenkova i pripadnika oružanih snaga uz granicu s Kosovom se praktično u realnom vremenu moglo pratiti preko “insceniranih” postova na društvenim mrežama, iskusni reporteri TV iz Srbije su izveštavali iz komande operacije, piše NZZ: “Iako su prezentovani svi elementi mehanizovanog prodora, nije se radilo o ofanzivnoj akciji, već o ‘show of force'”, NZZ smatra da je Vučić ovaj spor oko tablica iskoristio da bi prezentovao modernizovanu i ojačanu srpsku vojsku.

Odgovor Amerikancima?

“Srbija pokazuje zube, očigledno pre svega za domaću publiku, ali i prema Zapadu, pogotovo prema SAD”, piše NZZ i pretpostavlja da se potez Beograda može shvatiti i kao reakcija na vojnu vježbu “Defender Europe 21”, u okviru koje su u maju i junu ove godine, Amerikanci sa svojim saveznicima trenirali brzo prebacivanje trupa iz SAD na moguća krizna žarišta na jugoistoku Evrope.

“Borbene jedinice su prvo iz Severne Amerike prebačene u Nemačku, a zatim su se kretale na dve linije prema Crnom moru: istočno od Srbije preko Mađarske, Bugarske i Rumunije i zapadno duž Jadrana. U zvaničnoj komunikaciji američke vojske, vežba je predstavljena kao klješta oko bele mrlje Srbije. I u ovom slučaju poruka izgleda jasna: potencijalni saveznik Rusije je izolovan, mi kontrolišemo Balkan, uključujući i mediteranske luke.” Poruka te vežbe se, očekivano, nije svidela ni Rusiji, ni Srbiji, zaključuje NZZ.

Dugo vremena je švajcarska vojska rutinski delovala na Balkanu i podsticala mir, ali novo vojno samopouzdanje Srbije i američko pozicioniranje u regionu, ponovo u fokus vraćaju brizantnost operacije KFOR-a.

“Švajcarska vojska na iskustvima na Kosovu uči da se konkretno nosi s hibridnim konfliktima”, piše NZZ i napominje da bi se i Swisscoy mogao naći na meti mogućih dezinformacijskih kampanja: “Teoretski je moguće povlačenje iz ‘nacionalnih interesa’ ili iz političkih razloga. Ali, to bi oslabilo verodostojnost angažmana. Nakon 22 godine misije na Kosovu, počinje nova, očigledno nešto nemirnija faza za Švajcarsku u okviru KFOR-a”, završava NZZ.

Izvor Nezavisne/Deutsche Welle
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.