Količina hrane koju jedemo, nema veze sa gojaznošću

Foto: Pixabay

Po mišljenju grupe stručnjaka, na čelu s Dejvidom Ludvigom, endokrinologom na Harvardu i u bostonskoj dečjoj bolnici, stvarni problem sa gojaznošću zapravo nije u konzumiranju preterane količine hrane.

Oni smatraju da su glavni krivci za gojaznost, moderne navike u ishrani koje karakteriše preterano konzumiranje hrane koja ima visok glikemijski indeks, namirnice koje su posebno procesuirane i bogate ugljenim hidratima, koji se brzo metabolišu i naglo dižu nivo šećera u krvi.

Dr Ludvig je objasnio da konzumiranje velikih količina prerađenih namirnica koje su pune skroba, utiče na niz hormonskih i metaboličkih promena, koje se manifestuju skladištenjem viška energije u obliku masti.

Naučnici tvrde da će kvalitet hrane koju osoba konzumira, a ne količina, uticati na to da li će pojedinac taložiti kilograme i na kraju postati gojazan.

Tipičan primer namirnica, koja čini dno piramide ishrane i koja lako i brzo dovodi do gomilanja kilograma, a potom i do gojaznosti, jesu prženi krompirići, pečeni krompir, testa od belog brašna, beli pirinač, industrijski musli i zašećerena pića – kako ona gazirana, tako i sokovi iz tetrapaka.

“Takva vrsta namirnica prouzrokuje hormonski odgovor, koji iz  osnove menja naš metabolizam, podstiče taloženje masnoća, dobijanje na težini i gojaznost”, naveli su naučnici u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition.

“Da bismo razumeli epidemiju gojaznosti, moramo da shvatimo na koji način hrana koju unosimo u organizam utiče na naše hormone i na naš metabolizam.”

Naučnici priznaju da gojaznosti doprinose i današnji  način života, koji se umnogome razlikuje od načina života naših predaka. Dok su oni bili fizički aktivni u najvećem delu dana, današnje generacije najveći deo vremena provode u sedećem položaju, a fizička aktivnost je svedena na minimum. Kad se tome doda nepravilna ishrana, nije ni čudo što je gojaznost postala pošast, koja preti velikom delu čovečanstva.

Prema istraživanju američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), u Sjedinjenim Državama je gojazno više od 40 odsto odraslih, što znači da su podložni povećanom riziku od razvoja bolesti srca, dijabetesa tipa 2, nekih vrsta raka i moždanog udara.

Ni u Srbiji nije ništa bolja situacija, a ono što posebno zabrinjava je činjenica da su deca u posebnom riziku, kako zbog dobijanja viška kilograma, tako i zbog bolesti koje prate ovo stanje.

Prema podacima Centra za vežbanje, zdravlje i sportske nauke, koje je obavilo istraživanje o gojaznosti dece u Srbiji, na uzorku od više od 6.000 dečaka i devojčica predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, prevalencija prekomerne težine i gojaznosti je povećana sa 30.7% u 2015. godini, na 34,8% u 2019. godini.

Izvor Nezavisne/Telegraf.rs
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.