“Međusobno foliranje EU i Zapadnog Balkana”

Foto: FoNet

Mnogi su svedočili o “međusobnom foliranju” Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana po principu “samo se vi pretvarajte i mi ćemo da se pretvaramo“, izjavila je u intervjuu FoNetu predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić, koja na to nije obraćala previše pažnje, jer zna da je “Srbiji najbolje mesto upravo u EU“.
Upitana koliko su partneri na obe strane iskreni kada je reč o propirešnju EU, ona je u serijalu Kvaka 23 prepričala da je i njoj “jedan od zvaničnika rekao da je to politika blef na blef, da oni blefiraju da će da nas prime, a mi da blefiramo da ćemo da uđemo“.

Ističući da bi Srbija, uprkos tome, trebalo da uradi sve da bi bila spremna za članstvo, Grubješić je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem ocenila da nedavnim samitom EU i Zapadnog Balkana svi mogu da budu pomalo zadovoljni i pomalo nezadovoljni.

Napomenula je da svrha tog skupa i nije bila da se napravi neki prodor u procesu proširenja, već da se region umiri i da mu se opet potvrdi evropska perspektiva.

Nema, međutim, potrebe da se to ponovo potvrđuje, dovoljno je što je jednom potvrđeno, nego je vreme da se pređe sa reči na dela, poručila je Grubješić, ali za to nema spremnosti.

Ona je uverena da čak ni šampioni reformi u ovom trenutku, a koliko će trajati ovaj trenutak to niko ne zna, ne bi mogli da otvore briselska vrata.

Prema njenom viđenju, “ima nešto u tome što EU ne može iznutra da se reformiše i iznutra konsoliduje, kako bi bila spremna da primi nove članice, što traje već neko vreme, nije od juče“.

Zato bi, kako je istakla, reforme koje garantuju bolji život građana trebalo da budu naše vlasništvo, a ne vlasništvo Brisela.

“Nažalost, stvari se komplikuju, ono što je važilo pre 10 ili15 godina više apsolutno ne važi, sve se promenilo“, predočila je Grubješić i objasnila da zemlje poput Nemačke, Francuske, Holandije ili Danske ne veruju u postavljanje rokova za članstvo zato što misle da bi za EU to bila obaveza.

S druge strane, kako je naglasila, mi upravo želimo rok da bismo znali koje su obaveze i tako dobili podsticaj reformama, pa kad uradimo sve do tog roka, da onda i Evropska komisija i zemlje članice ispune obećanje.

“Do sada se nismo sreli ni na pola puta, nit’ smo mi ispunili sve obaveze, niti oni imaju nameru da ispune obećanja. Mi smo sada, čitav region, u tom međuprostoru i međuvremenu, još se mrcvarimo s ovom tranzicijom koja nikako da se završi“, rekla je Grubješić.

Apetit za proširenje je opao, ali je i apetit za pristupanje takođe opao, entuzijazam je splasnuo, nema tu nikakve dileme, konstatovala je ona i dodala da “jedino neka dobra vest iz Brisela može opet da podigne i entuzijazam i optimizam“.

“Pošto stalno govore da su umorni od proširenja, što slušam već 15 godina, izgleda da smo se i mi malo umorili od pristupanja. Ta dva umora su se srela, što nije dobro“, upozorila je Grubješić.

U kontekstu ocena da je samit u Sloveniji pokazao da je stabilokratija opet pobedila demokratiju, ona je potvrdila da “Evropi jeste jako bitna stabilnost i da mnogo češće može da se pročita o potrebi mirnog, stabilnog Zapadnog Balkana, nego o potrebi demokratskog Zapadnog Balkana, i to iz prostog razloga što oni ne žive ovde“.

“Naše potrebe se u tom smislu verovatno razlikuju od evropskih potreba“, procenila je Grubješić i objasnila da je “za njih miran i stabilan Zapadni Balkan da sa susedima živimo u miru, možda ne u ljubavi, ali u miru, da preterano ne talasamo i oni će biti zadovoljni“.

Prema njenom uverenju, “to govori mnogo više o njima i o njihovom pogledu, nego o nama odavde i o našem pogledu“.

Ona nije preterano sigurna da će i Srbiji pomoći geopolitika, kao što je svojevremeno pomogla istočnim i centralnoevropskim zemljama tokom velikog proširenja, jer ne veruje da postoji neki veliki master plan za Zapadni Balkan, ni u Briselu, “nažalost ni u Vašingtonu“.

Verujem, međutim, da će do integracije regiona u EU doći brže nego što očekujemo, ukoliko Vašington u to uloži više napora nego što je dosad ulagao, naglasila je Grubješić.

Upitana o tome što predsednik Srbije pred stranim sagovornicima ponavlja da je zemlja na evropskom putu i da još mnogo mora da uradi u oblasti vladavine prava, dok u svakodnevnom životu “iz ormana stalno ispadaju kosturi raznih afera i skandala“, ona je naglasila da je “vladavina prava bitna zbog nas“.

Kako je obrazložila, zašto bi teme kao što su vladavina prava, jednakost svih pred zakonom, borba protiv kriminala i korupcije ili sloboda medija, “više interesovale Brisel, nego što interesuju nas“.

Ona je potvrdila da je za to uvek potrebna politička volja, jer bez nje “nema ništa“, ali smatra da sada postoji politička volja da se uradi reforma pravosuđa, koja bi “otkočila“ put da se Srbiji otvore jedan ili dva klastera u pristupnim pregovorima.

Na pitanje o organizovanom kriminalu i sistemskoj korupciji, Grubješić je uzvratila da je i to domaći zadatak za Srbiju, koju ne treba da interesuje da li će Brisel staviti plus ili minus na ispunjenost nekog akcionog plana, već da li smo to uradili zbog nas koji ovde živimo, nezavisno od toga da li ćemo u EU ući 2030. ili nikada.

Upitana da li tvrdnje da je problem Kosova ključni uslov za evrointegracije Srbije znače da u Srbiji neće biti demokratije dok taj problem ne bude rešen ili da taj problem neće biti rešen dok u Srbiji ne bude demokratije, ona je odgovorila da rešenje kosovskog pitanja ne bi povezivala sa pitanjem demokratije.

Prema njenom tumačenju, “kosovsko pitanje može i da se ne reši u narednih 10 godina ako to odgovara nekim političkim akterima, ako odgovara i samoj EU koja je posrednik u tom dijalogu“.

S druge strane, “kada bi se to pitanje rešilo sutra, ili da je rešeno juče”, Grubješić misli da bi u tom slučaju “morao da se registruje neki veliki napredak u evropskim integracijama“.

Iako su njena zalaganja uvek bila prozapadna, ona spoljnu politiku zasnovanu na principu četiri stuba može da razume, jer razume realpolitiku, koja trenutno nalaže upravo ovakvu multivektorsku politiku koju Srbija vodi sve dok je otvoreno kosovsko pitanje.

“Da li se to dopadalo nekom ili ne, tako je. Kada se reši kosovsko pitanje, onda će doći vreme za više, bolje i jasnije strateško usmerenje, do tada će to biti teško“, smatra Grubješić i drugačija očekivanja vidi kao politički naivna.

Na opasku da bi, zbog zastoja u evropskim integracijama Srbije, u Moskvi mogli da otvore šampanjac, a Kinezi da trljaju ruke zbog novih poslova, ona je procenila da je prostor za “takozvane treće zemlje“ otvorilo oportuno opredeljenje EU za “neko kotrljanje prema Briselu“.

“Rusija nikada odavde nije ni odlazila, a Kinu su potcenili, pa je i ona u međuvremenu došla i ovde će očigledno ostati. Tu je Turska, tu su arapske zemlje. Kada se jedan akter povlači, ostaje praznina koja se odmah popunjava“, rekla je Grubješić.

Osvrćući se odnose među zemljama Zapadnog Balkanu, ona je podsetila na ozbiljne bilateralne sporove koje bi trebalo rešiti pre nego što region postane „koliko,toliko prihvatljiv“, jer će, u suprotnom, šanse za pravu regionalnu saradnju biti smanjene.

Grubješić podržava sve regionalne inicijative, posebno ako su inicirane “odavde“, i napominje da joj kod “proliferacije regionalnih inicijativa smeta što nijedna nije postala naše vlasništvo, nego je neko tamo smislio i sada hajmo mi da izvršavamo šta treba“.

Na pitanje da li finansijski paket EU namenjen regionu može da se tumači i kao kupovina mira i stabilnosti, Grubješić je odgovorila odrečno, uverena da to nije ni utešna nagrada, ni kompenzacija za ovoliko kašnjenje u procesu evrointegracija.

Podsticaj bi, kako je istakla, bio da se otvore strukturni fondovi za Zapadni Balkan, kao što su pre učlanjenja otvorili Rumuniji i Bugarskoj, da bi se “smanjio jaz između nas ovde i zemalja EU, jer je Srbija sada na 40 odsto evropskog proseka, a neke druge zapadnobalkanske zemlje su još niže“.

“Mi taj jaz uz pomoć pretpristupnih fondova ne možemo nikako da smanjimo. To niko nije uspeo, pa ne možemo ni mi“, smatra Grubješić.

Istovremeno, ona i dalje većinsku podršku članstvu u EU objašnjava činjenicom da građani, uprkos svemu, “vrlo racionalno vide gde Srbija treba da pripada“.

Grubješić tvrdi da tu nema više nikakve ideologije, “ako je ikada i postojala ideološka podela ko je proevropski, ko nije proevropski“, već da se raspoloženje građana prema EU svelo na vrlo racionalno razmišljanje o sopstvenim interesima.

Izvor FoNet
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.