Nemačka postepeno izlazi iz krize

Foto: Pixabay

Pandemija i dalje oblikuje ekonomsku situaciju u Nemačkoj, zbog čega su instituti za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena i IWH iz Halea smanjili prognozu privrednog rasta zemlje za ovu godinu sa 3,7 na 2,4 posto, a za narednu predviđaju rast od 4,8 procenata.

Ne treba očekivati u kratkom roku potpunu normalizaciju aktivnosti koje zavise od intenzivnih kontakata, a pored toga, uska grla u snabdevanju još uvek ometaju proizvodnju, konstatuje se u danas objavljenom jesenjem izvještaju tih instituta.

Nemačka ekonomija će dostići normalnu iskorišćenost kapaciteta tokom 2022. godine, navodi IFO u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

“Nakon što su novi talasi infekcija odložili oporavak tokom 2020/21. godine, bruto domaći proizvod je počeo da beleži znatan rast proletos, posle smirivanja epidemije. Međutim, uska grla u snabdevanju intermedijarnim proizvodima, sputavaju aktivnost u proizvodnom sektoru”, dodaje se dalje.

Kao rezultat toga, kako se napominje, raste samo industrija usluga fokusirana na privatne potrošače.

Prema proceni Instituta, usporavanje oporavka će se nastaviti tokom zime 2021/22, jer će aktivnosti u sektoru usluga i dalje biti ispod nivoa koji je uobičajen u zimskom periodu, čak i ako nivo infekcija bude nizak. Uz to, aktuelni poremećaji u lancima snabdevanja će nastaviti da opterećuju proizvodnu industriju.

Za narednu godinu, instituti pretpostavljaju da će se negativni efekti pandemije i uskih grla u snabdevanju postepeno prevazići, te da će se, shodno tome, ponovo uspostaviti normalno korišćenje kapaciteta.

“Sve u svemu, predviđa se da će BDP porasti za 2,4 posto 2021. godine i za 4,8 odsto 2022. godine”, kaže Oliver Holtemoler, potpredsednik Instituta za ekonomska istraživanja u Haleu.

Instituti procenjuju da će inflacija u Nemačkoj porasti za tri procenta u tekućoj godini i za 2,5 posto u 2022. godini. Deficit budžeta će se, smatraju, verovatno smanjiti sa 4,9 posto BDP-a u ovoj godini, na 2,1 procenta u narednoj.

S obzirom na snažno povećanje nominalnog BDP-a, očekuju da će udeo državnog duga u BDP-u pasti sa 71 odsto u 2021. godini, na 67 procenata dogodine.

Ekonomske posledice korona krize će se postepeno prevazići s povratkom na normalan nivo korišćenja kapaciteta.

“Međutim, izazovi klimatskih promena i nazirući niži ekonomski rast u budućnosti, zbog smanjenja radne snage će redukovati mogućnosti potrošnje”, rekao je Holtemoler.

Izvor Nezavisne/Tanjug
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.