Kukoč o Jokiću, ovacijama u Beogradu i zabrani da priča sa Divcem…

Foto: Wikimedia commons

Toni Kukoč, bivši košarkaš Čikago Bilsa, dao je opširan intervju, u kom se dotakao i srpskih košarkaša.

On je za Index.hr poručio da redovno prati aktuelna dešavanja u NBA karavanu.

Na pitanje, ko stilom igre danas podseća najviše na njega, da li je reč o Nikoli Jokiću, Luki Dončiću ili nekom drugom, Kukoč se našalio:

“Jokić je sjajan, ali sam ipak bio malo brži od njega i mogao sam da skočim više, hahaha. Naravno, šalim se. Kod dosta igrača vidim neke sličnosti. Jokić sjajno čita igru, Dončić je strašan, ali iako je fizički znatno jači od mene, nekako mi se čini da mi je najsličniji Janis Adetokunbo”, smatra Kukoč.

Na promociji u ”Kuću slavnih” u Springfildu su mu došli i bivši saigrači, Dino Rađa i Vlade Divac, sva trojica su 1987. godine u dresu Jugoslavije bili svetski šampioni za timove do 19 godina.

“To je samo potvrda kakvu smo generaciju imali, kako se ovde nekad dobro radilo, kolika je bila naša volja i želja za dokazivanjem i za osvajanjem. Naši ciljevi su bili plafon. Nikad nije bilo da idemo na prvenstvo, pa je četvrto ili peto mesto dobro. Ako ne bismo bili prvi, cela bi ekipa danima plakala od tuge. Tako je bilo od kadeta, pa preko juniora, sve do seniora i kad ti takav stav postane standard, onda je to sasvim normalno. Dražen i Cibona su nam bili merilo koliko zapravo vredimo. Zatim Partizan. Pa u Evropi Makabi i Barselona. Lestvica se samo podizala. U Bulsima je svaki trening s Džordanom i Pipenom bio test koliko možeš i koliko si spreman. Mentalno, fizički i tehnički. Jednostavno, standard te naše generacije je bilo samo pobeđivanje i svaki kiks ili poraz bismo smatrali teškim neuspehom. U Bulsima ne bismo izgubili utakmicu mesec dana, a onda bi u sledećem mesecu izgubili jednu ili dve utakmice i to bi bila katastrofa. ‘Užas, kakav očajan mesec je iza nas. Pali smo, ovo se više ne sme događati.’ A od 20 utakmica bismo izgubili jednu ili dve. Tako mi je bilo cele karijere, Vladi i Dinu isto i zato smatram da je prsten koji sad sva trojica imamo, samo potvrda vrednosti jedne sjajne generacije i rada, te ljubavi prema košarci. A mi smo je zaista voleli”, priznao je Kukoč.

U filmu “Jednom braća”, otkrio je da su mu ljudi iz Hrvatske branili da komunicira sa Divcem, u vreme kad se raspadala bivša Jugoslavija.

“U ono vreme je bilo stvarno teško pričati i komunicirati. Bila su takva vremena i za mene i za njega. Danas najnormalnije pričamo. Vlade nije loša osoba, štaviše, uvek je bio teški pozitivac, zajebant. Ali, znamo šta se tada događalo. Nije bilo lako onda komunicirati o tim stvarima”.

Podsetili su ga i na momente iz 1991. godine kad je gostovao u Beogradu sa Jugoplastikom, prvakom Evrope, u vreme kad je rat već počeo.

“Naravno da mi je bilo drago. Razbijamo najvećeg rivala u finalu u njihovoj dvorani, a deset hiljada njihovih navijača nam odaje priznanje. Pretpostavljam da su to sve bili ljudi koji ni sami nisu mogli da veruju da nas čeka ludilo, nego su samo uživali u mojoj i košarci koju je Jugoplastika tada igrala. Takođe, želeo bih da se prisetim i jedne utakmice sa Bosnom, pošto smo osvojili titulu prvaka Evrope. Inače, Bosna je tada igrala u Skenderiji, ali su samo iz razloga što mi dolazimo, a interesovanje je bilo veliko, odlučili da utakmicu prebace u Zetru, kako bi što više ljudi moglo uživo da gleda Jugoplastiku. Mislim da smo izgubili u produžetku, ali taj doček, tu toplinu, to ne mogu nikad da zaboravim. U trenutku kad smo izašli na parket, spiker je rekao da ulazi Jugoplastika, novi prvak Evrope, a tada je 14.000 ljudi ustalo i nekoliko minuta je skandiralo ‘Jugoplastika, Jugoplastika’. Bili su to zaista predivni trenuci”, zaključio je Kukoč.

Izvor Nezavisne/Index.hr
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos