Naučnici: Pad nivoa kiseonika bi mogao da uguši većinu života na Zemlji

Foto: Pixabay

Zemlja nije uvek bila planeta bogata kiseonikom i životom koji cveta zahvaljujući njemu. U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature Geoscience, naučnici predviđaju da će nivoi kiseonika u određenom trenutku u budućnosti početi da padaju, tako da će naša planeta ponovo postati bogata metanom, a siromašna kiseonikom, kakva je bila u davnoj prošlosti, pre velike oksidacije (GOE) koja se dogodila pre 2,4 milijarde godina.

To se najverovatnije neće dogoditi narednih milijardu godina. Ali, kad dođe do promene, ona će nastupiti prilično brzo.

Naučnici u svojoj studiji ističu da stanje planeta koje su bogate kiseonikom uglavnom nije stabilno, što, među ostalim, ima implikacije u potrazi za vanzemaljskim životom.

“Model predviđa da će deoksigenacija atmosfere, pri čemu će atmosferski O2 naglo pasti na nivoe koji podsećaju na arhajsku Zemlju, najverovatnije biti pokrenuta pre početka vlažnih uslova staklenika u klimatskom sistemu Zemlje i pre velikog gubitka površinske vode iz atmosfere”, napisali su istraživači u sažetku svog rada.

Kiseonik će nestati pre nego voda

To će biti kraj puta za ljudska bića i većinu drugih oblika života koji se oslanjaju na kiseonik kako bi preživeli, pa se treba nadati da ćemo u narednih milijardu godina naučiti kako kolonizovati i eventualno transformisati druge planete.

Kako bi došli do svojih zaključaka, istraživači su sproveli detaljna modeliranja biosfere Zemlje, uzimajući u obzir promene u sjaju Sunca i odgovarajući pad nivoa ugljen-dioksida, jer se taj gas razgrađuje s porastom temperature. Manje ugljen-dioksida, znači manje organizama koji imaju sposobnost fotosinteze, poput biljaka, što rezultira s manje kiseonika koji oni stvaraju tokom fotosinteze.

Naučnici su ranije predviđali da će povećano zračenje Sunca ispariti okeanske vode s lica Zemlje u roku od oko dve milijarde godina, međutim, novi model – utemeljen na nešto manje od 400.000 simulacija – pokazuje da će smanjenje nivoa kiseonika biti prvo što će ubiti većinu života.

“Pad nivoa kiseonika je vrlo, vrlo ekstreman”, rekao je ranije ove godine za New Scientist, Kris Rajnhard, sa Tehnološkog instituta Džordžija.

“Govorimo o milion puta manje kiseonika nego što ga ima danas.”

Izvor Nezavisne/Index.hr
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.