Korona će biti virusno oboljenje pod kontrolom

Izvor: Piksabaj

Korona će postati virusno oboljenje koje se može kontrolisati, kažu u intervjuu za DW Ozlem Tureči i Ugur Šahin, osnivači nemačkog Bajonteka koji je u saradnji američkim Fajzerom na tržište izneo vakcinu protiv korone.

 

DW: Gospođo Tureči, gospodine Šahin, kada će se završiti pandemija korone?

Tureči: To je teško pitanje, s obzirom da svakodnevno učimo nešto novo o virusu, o tome kako reaguje na vakcinu. Ova saznanja su neophodna, da bismo mogli proceniti kada će se pandemija završiti. Ali, ono što već sada sa sigurnošću možemo da kažemo jeste da će postepeno doći do nove normalnosti. To se već sada oseća. Sigurno ćemo da se nosimo s virusom  još nekoliko godina. Pronaći će se i odgovori na pitanja, koje danas nemamo. Budućnost će pokazati da li će se pojaviti nove varijante virusa, i da li će se morati izvršiti prilagođavanje vakcina. S godinama će virus dobiti status, koji danas ima virus gripa. Korona će postati virusno oboljenje koje se može kontrolisati.

Radite li na novoj vakcini, protiv novih mutacija virusa?

Šahin: Da, trenutno testiramo varijante cepiva na relativno malom broju dobrovoljaca. Studija o južnoafričkoj beta-varijanti je skoro gotova, još jedna o delta varijanti je u toku, prvenstveno radi prikupljanja podataka. Trenutno nema potrebe za zamenom vakcine. Ali, želimo da pokažemo da možemo da proizvedemo i klinički testiramo nove varijante cepiva koja su jednako bezbedna kao i cepiva koja trenutno imamo. Ukoliko se narednih godina pojavi varijanta, za koju se cepivo mora prilagoditi, mogli bismo to veoma brzo uraditi s obzirom da smo već etablirali odgovarajuće procese. Na miru možemo da se pripremiemo na to da će pod određenim okolnostima vakcina morati da se prilagođava novim mutacijama svake dve godine.

Da li je neophodno vakcinisati decu?

Šahin: Mi ne možemo da kažemo da li je neophodno. Mi generišemo podatke i predajemo ih za to nadležnim službama. Vakcine za decu od 12 do 15 godina su već odobrene.

Tureči: Podatke o deci između pet i osam godina smo predali pre četiri nedelje. Do kraja godine predaćemo podatke i za još mlađu decu, od šest meseci do četiri godine. Te studije su još u toku.

Razočarava li vas što još uvek ima ljudi koji odbijaju da se vakcinišu?

Šahin: Shvatamo to i uopšte nismo razočarani. Mi sa svoje strane transparentno pružamo informacije. Po meni je dobro i to što eksperti o tome govore u medijima. Na taj način svako ima mogućnost da razume situaciju. Jedino što svakom savetujem je da se informiše što je moguće šire. Tako može da se donese dobra odluka.

Imate li razumevanja za to što ljudi kažu da se radi o novoj tehnologiji i da se ne zna kakve su dugoročne posledice?

Šahin: Razumemo i to. No, s druge strane ljudi generalno veoma dobro podnose vakcine- što spada u najvažnija dostignuća čovečanstva. Bez vakcina naše društvo ne bi moglo da dostigne nivo razvoja koji danas ima. Jeste da se naše cepivo bazira na novoj tehnologiji, ali smo je dobro razumeli, jer ova tehnologija postoji već 30 godina.

Naše cepivo nije nastalo tek tako, već je zasnovano na biomolekulu, koji se nalazi u svakoj ćeliji u našem telu. Mi ne unosimo dakle ništa strano u telo i s obzirom da se u istraživanja ulaže već više od 30 godina imali veoma dobru naučnu osnovu. Zbog toga je naše cepivo moglo da bude razvijeno tako brzo.

Nedavno ste u Solunu primili nagradu Carica Teofanija, koja se dodeljuje za izuzetne zasluge Evropi.

Ugur Šahin: To je nagrada koja, ako hoćete, predstavlja evropsku kulturu. Nagrada, koja se dodeljuje u gradu iz kojeg dolazi naš prijatelj i partner Albert Burla, šef upravnog odbora Fajzera. A nagradu smo dobili u trenutku kada ponovo možemo da putujemo.

Šta Vam znače Solun i Grčka?

Ozlem Tureči: Solun i Grčka su nam veoma bliski, i tamošnja kultura je veoma slična kulturi iz koje potiču naši roditelji. Bilo je lepo, čak sam malo bila  nostalgična kad smo bili tamo.

Šahin: Moj pradeda po majci je iz Soluna. Onda se njegova porodica preselila na Krit, a odatle u Iskenderun luku u južnoj Turskoj, gde sam rođen. Još se sećam da je moja majka uvek pričala priče iz tih davnih vremena, o tome kako su tada bile bliske veze između Grka i Turaka.

 

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.