Nemački predsednik Štajnmajer preispitaće dodelu ordena za zasluge jevrejskom istoričaru Gideonu Grajfu

Izvor:wikimedia commons

Nemački predsednik Štajnmajer preispitaće dodelu ordena za zasluge jevrejskom istoričaru Gideonu Grajfu (na slici). To je usledilo nakon oštrih reakcija nemačkih političara i organizacija za ljudska prava.

“Nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer ispravno je postupio kada je odlučio da, nakon niza protesta, preispita odluku o dodeli priznanja izraelskom profesoru Gideonu Grajfu. Onaj ko negira genocid u Evropi, manipuliše brojem žrtava i dopusti da ga pretvore u propagandno oružje ultranacionalista, ne zaslužuje priznanje, već jasno protivljenje i osudu”.

Ovako je poslanik nemačkog Bundestaga Mihael Brand (CDU) reagovao na vest o planiranoj dodeli najvišeg nemačkog ordena za zasluge istoričaru i istraživaču holokausta Grajfu.

Grajfovu “Međunarodnu komisiju za istraživanje stradanja naroda u srebreničkoj regiji od 92. do 95.” Brand naziva političkim instrumentom za prekrajanje istorije. Nemački demohrišćanin ističe i kako, posebno Nemačka, ne sme odati počast negatoru genocida najvišim priznanjem i kako ovoj „jezivoj situaciji” treba brzo stati u kraj.

„I sama najava uručenja ovog priznanja narušila je ugled naše zemlje i uvredila žrtve.” Da bi se šteta ograničila, Ured predsjdnika SR Nemačke sada mora “brzo i pre svega jasno reagovati”.

Brand, inače ekspert CDU/CSU za ljudska prava, s tim u vezi oštro kritikuje nemačke diplomate: “Čovek se pita zašto Grajfove teze nisu navele Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu da zaustavi ovaj projekt umesto da ga promovirše. Uostalom, Gideon Grajf ne širi svoje laži o genocidu u Bosni u tajnosti, naprotiv. Upravo je to deo strategije poricanja i relativizacije zločina.”

I bivši visoki predstavnik Kristijan Švarc Šiling, sin poljske Jevrejke čija je porodica tokom Holokausta skoro u potpunosti iskorenjena, je od nemačkog predsednika Štajnmajera zatražio da preispita svoju odluku, upitavši ga da li je svestan šta priznanje Gideonu Grajfu znači za BiH:

„To ne pomaže samo nacionalističkim i separatističkim stremljenjima Dodika i njegovih sledbenika, već nije dobra vest ni za visokog predstavnika Šmita, jer mu to otežava rad”.

Jasna Čaušević iz Društva za ugrožene narode sa olakašnjem je primila informaciju iz Ureda predsednika Nemačke. Rečeno joj je da je dodela priznanja zaustavljena i da se celi slučaj proverava. Ona od 1993. radi za ovu nemačku organizaciju za ljudska prava, bila je sa stotinama svedoka u Hagu i detaljno pratila suđenja.

Gideon Grajf i negiranje genocida u Srebrenici

Vlada RS formirala je u februaru 2019. godine „Nezavisnu međunarodnu komisiju za istraživanje stradanja naroda u srebreničkoj regiji od 92. do 95. godine”, kojom je predsedavao profesor i izraelski istoričar Gideon Grajf. U intervjuu za RTRS on je rekao „da se u Srebrenici nije dogodio genocid i da broj bošnjačkih žrtava ne prelazi 3.714″.

Nasuprot tome, Katrin Bomberger, predsednica Međunarodne komisije za nestale sa sedištem u Hagu (ICMP) izjavila je u intervjuu za DW u julu 2020. da je to „najdokumantovaniji genocid u istoriji” i dodala:

“Kada je reč o Srebrenici identificirali smo 8.000 žrtava”. Društvo za ugrožene narode navodi da je poimenice identificirano 8.372 žrtava. Do jula 2021. ukopano je 6.671 ubijenih, jer porodice neukopanih ali identificiranih žrtava čekaju da kompletiraju njihove posmrtne ostatke. ICMP navodi da se u genocidu u Srebrenici još 1.000 osoba vode kao nestale.”

Izraelski istoričar Grajf ne spori da je u Srebrenici počinjen zločin, ali smatra da se taj zločin ne može nazivati genocidom.

„Јa sam Јevrej. Meni niko ne treba objašnjavati šta je genocid. Navedeni događaji nisu genocid, ni na koji način. I mi smo to dokazali, dakle, ne to nije naše mišljenje, mi smo to dokazali. To se ne može nazvati genocid, ako neko koristi taj termin, treba ga izbrisati iz istorije. To je važno zato što su optužbe o počinjenom genocidu veoma ozbiljne, zato što odluka o činjenju genocida predstavlja težak zločin, a u ovom slučaju to delo ne postoji”, rekao je izraelski istoričar i naglasio da je njegova Komisija sačinila „ozbiljan, profesionalan i uravnotežen izveštaj, koji je veran istini i istorijskim događajima”.

Nasuprot tome, dodao je on, “kada pogledate tzv. Nezavisnu Državu Hrvatsku, postojao je plan da trećina Srba bude ubijena, trećina proterana, a trećina pokrštena”.

Grajf kaže i da se u priči o Srebrenici zaboravlja izuzetno bitna činjenica a to su zločini nad srpskim narodom.

„Kada smo uzeli u obzir broj godina tokom kojih su vršeni napadi na Srbe, došli smo do nekoliko hiljada žrtava. Napadnuto je nekoliko stotina sela, stradali su civili, ne samo civili, ali uglavnom civili. Dakle, ako se termin genocid uopšte može koristiti, onda ga treba koristiti kada se govori o stradanju srpskog naroda, a ne obrnuto”, rekao je Greif za Radio-televiziju Republike Srpske.

Ignorisanje presuda međunarodnih sudova

Izveštaj Komisije na čelu sa Gideonom Grajfom 2021. je reakcija vrha RS na prvi izveštaj Komisije RS o zločinima u Srebrenici iz 2004. Izradu tog izveštaja je inicirao tadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun zbog odbijanja čelnika RS da se, po obavezujućoj odluci nekadašnjeg Doma za ljudska prava, utvrde činjenice o nestalim Bošnjacima iz Srebrenice. Nakon niza opstrukcija ali i Ešdaunovih prijetnji odgovornima u Banjaluci koji su pokušali da spreče njen rad, izrada traženog dokumenta sa tačnim podacima o likvidacijama Bošnjaka u i oko Srebrenice i imenima onih koji su učestvovali u tome, je okončana.

Predsednik Komisije o Srebrenici Milan Bogdanić, koji je, po pisanju medija, bio značajna obaveštajna ličnost u ratnoj RS, je nad grobnicom žrtava u Sendićima pored Bratunca, u simboličnom aktu, predao izveštaj predsjedniku Komisije za traženje nestalih FBiH Amoru Mašoviću.

Tadašnji predsednik RS Dragan Čavić u javnom obraćanju povodom izveštaja istakao je da se RS suočila sa “posledicama loše strane ratne prošlosti” te naglasio da je srebrenička tragedija crna stranica istorije srpskog naroda.

Vlada RS usvojila je izveštaj o Srebrenici u odsustvu premijera Dragana Mikerevića, mada njeni članovi, kako je tada izvestio DW, taj izveštaj nisu ni pročitali. U izveštaju od 2004., čije su bitne delove prve objavile banjalučke Nezavisne novine, su podaci o planskom i sistematičnom odvajanju srebreničkih muškaraca od žena i dece i organizovanom masovnom ubijanju Bošnjaka. Navedena su mesta stradanja ali i punktovi odgovornosti za genocid. U izveštaju se pominje reč genocid u kontekstu pozivanja na hašku presudu generalu Radislavu Krstiću (19.4.2004.).

„Kada su se prihvatile ovog genocidnog poduhvata, koji je imao za cilj istrebljenje 40.000 bosanskih muslimana, snage bosanskih Srba su bile svesne da će šteta koju im nanose biti trajna. Nazivamo masakr u Srebrenici njegovim pravim imenom – genocid”, izjavio je 2004. predsednik Haškog suda (ICTY) Teodor Meron.

Tadašnji ministar odbrane BiH Nikola Radovanović rekao je da nema dileme o tome da Karadžića treba uhapsiti. Komentator Oslobođenja, Zija Dizdarević, je tada za DW napisao da Bogdanić i Radovanović „pomažu Republici Srpskoj da učini važan korak ka ratnoj istini i samospoznaji” ali da je „paradoks u tome, što se na taj način brani upravo Republika Srpska”.

Milorad Dodik je 2010. nakon što je postao predsednik RS, počeo dovoditi u pitanje izveštaj Komisije RS o Srebrenici iz 2004. a Skupština RS ga je proglasila nevažećim u avgustu 2018. Tada je donesena odluku o formiranju nove Komisije na čelu sa Izraelcom Gideonom Grajfom, čiji je izveštaj , obavljen u leto 2021. izazvao velike kritike.

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.