KOLIKA JE CENA STANOVA U SRBIJI?

Izvor: Unsplash

U prvoj polovini 2021. godine, prosečna cena stanova u starogradnji koji se prodaju na nivou Srbije bila je 1.057 evra po kvadratu.

U odnosu na prvu polovinu 2020. godine, većina opština u Srbiji zabeležila je rast cena, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Kada govorimo o novogradnji, najveći rast cene stanova zabeležen je na Paliluli (Beograd) – 31 odsto. Porast veći od 15 odsto za novogradnju zabeležen je još i u Kraljevu, Zrenjaninu, na Voždovcu (Beograd) i Rakovici (Beograd).

Prema podacima RGZ-a, najveći porast cene stanova u starogradnji zabeležen je u Pančevu – 19 odsto. U svim beogradskim opštinama, rast je bio od pet odsto do 11 odsto, osim na Voždovcu gde je zabeležen porast cena u starogradnji od 14 odsto. Gradovi u kojima je pala cena stanova u starogradnji su Zaječar, Leskovac i Novi Pazar.

Bez obzira na rast cena, svedoci smo da je i dalje visoka potražnja, pogotovo za kvalitetnim stanovima i dobrim ponudama, kaže za eKapiju Jasmina Gavrilov Dražić sa sajta za oglašavanje nekretnina 4zida.

“Učesnici na tržištu nekretnina ističu da je potražnja i dalje viša nego ponuda, što svakako utiče na to da cene ne idu dole”, navodi ona.

Najprodavanija nekretnina: dvosoban stan u starogradnji u centru Beograda

Od svih vrsta nekretnina, prema podacima sajta 4zida.rs najtraženiji su stanovi.

“Više se kupuje starogradnja nego novogradnja, ali starogradnje i ima više na tržištu, bez obzira na to što se gradi više nego ikada ranije”, kaže Gavrilov Dražić.

Prema izveštaju RGZ-a, ako uzmemo u obzir sve prodate stanove u starogradnji, njihova prosečna površina bila je 53 kvadrata. Prema strukturi, dvosobni i dvoiposobni stanovi su učestvovali sa 38 odsto, jednosobni/jednoiposobni sa 29 odsto, na nivou cele Srbije.

“Na osnovu ovoga vidimo da su najtraženiji stanovi kvadrature okvirno od 30 do 55 kvadrata, odnosno jednosobni i dvosobni stanovi”, navodi.

Krevet, kuhinja, kupatilo – u 11 kvadrata; Stan kao zatvorska ćelija, a ima kupce

Prosečna površina prodatih stanova u novogradnji na nivou Srbije bila je 58 kvadrata. Prema strukturi, dvosobnih/dvoiposobnih je bilo 29 odsto, jednosobni/jednoiposobni 15 odsto.

“Ako poredimo novogradnju i starogradnju, vidimo da se kod novogradnje više kupuju trosobni stanovi (15 odsto novogradnja – 12 odsto starogradnja) i četvorosobni (pet odsto novogradnja – dva odsto starogradnja)”, kaže Gavrilov Dražić.

Najtraženije lokacije u Beogradu su centralne gradske opštine – Stari grad, Vračar, Novi Beograd, Zvezdara (potez do Cvetkove pijace) i Savski venac i Palilula, ako gledamo novogradnju.

Prema podacima ovog sajta za nekretnine, Savski venac je opština u Srbiji sa najvišom prosečnom cenom po kvadratu i za starogradnju i za novogradnju. A od ukupnog broja prodatih stanova, u prvoj polovini 2021. godine, u Beogradu ih je prodato 41 odsto.

Prognoze za naredni period

Ako smo o tržištu nekretnina nešto mogli da zaključimo na osnovu 2020. i prvih meseci 2021. godine, to je da je tržište nekretnina u Srbiji, posebno u većim gradovima, izuzetno fleksibilno, smatra Gavrilov Dražić.

Tokom juna 2021. godine u Srbiji je zaključen 14.121 ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, i ovo predstavlja povećanje od 16% u odnosu na jun 2020. godine, a čak povećanje od 46,5 odsto ako poredimo sa junom 2019. godine. Nakon snažnog uticaja pandemije, tržište nekretnina je nastavilo svoj ubrzan rast.

“Veliki broj građevinskih dozvola izdatih u prvih devet meseci ove godine, posebno za stambene objekte, ukazuje nam da će se u većim gradovima još više graditi, te da će novogradnja gotovo sigurno diktirati i cenu starogradnje. Na osnovu svega ovoga, ali i rasta cena građevinskog materijala, gotovo sigurno možemo reći da cene novogradnje u narednim periodu neće padati”, navodi sagovornica eKapije.

Dodaje i da na domaćem tržištu nekretnina, pogotovo u većim gradovima ili turističkim centrima, novogradnja značajno utiče na starogradnju u smislu trenda rasta cena.

“Na osnovu svega ovoga, možemo zaključiti da nas i u narednom periodu očekuje rast cena, ali i rast ukupnog prometovanog novca na tržištu nepokretnosti”, smatra.

Cene izdavanja stanova u proteklih pet godina porasle za 40 odsto

Cene nekretnina iz godine u godinu rastu, kako kod kupoprodaje, tako i kod izdavanja. Prema podacima 4zida.rs, najam garsonjere u Beogradu početkom 2017. godine je iznosio 150 evra, a već početkom 2020. godine se taj iznos duplirao, odnosno početkom 2020. godine garsonjere u Beogradu su se prosečno izdavale za 275 evra. Sada je njihova prosečna cena oko 300 evra.

Sličan rast sa cenama nekretnina za najam se desio i u Novom Sadu i Nišu.

U poslednjih pet godina cene izdavanja stanova su se povećale za skoro 40 odsto.

Najveći rast cena u ovim gradovima desio se krajem 2018, odnosno početkom 2019. godine.

Kada poredimo ova tri grada, vidimo da se cene stanova za najam značajno razlikuju. Prema podacima ovog sajta za nekretnine, garsonjere u Beogradu se izdaju za 300 evra, u Novom Sadu 200 evra, a u Nišu 170 evra. Za cenu najma garsonjere u Beogradu može se iznajmiti dvosoban stan u Nišu.

Ako gledamo stanove svih kategorija, možemo reći da su cene najma stanova u Novom Sadu za oko 25 odsto niže nego u Beogradu, dok se ako poredimo Niš i Beograd ta razlika kreće i do 40 odsto.

 

Izvor b92
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.