NOVE SANKCIJE BELORUSIJI

izvor: Wikimedia-commons

Zaoštrava se ton u sporu oko izbeglica na poljsko-beloruskoj granici. Varšava govori o hibridnom napadu na bezbednost Evropske unije, a Brisel želi dodatne sankcije protiv Lukašenka.

Najneobičniji doprinos situaciji na poljsko-beloruskoj granici dao je u utorak ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov: zašto EU ne želi da pruži „finansijsku podršku“ vladi u Minsku, kako bi se izbeglice odvratile od puta ka poljskoj granici? Uostalom to je uradila sklopivši ugovor sa Turskom.

Konzervativni poslanik u Evropskom parlamentu Markus Ferber to je ovako prokomentarisao: „Erdogan je bio izumitelj te nehumane strategije, a Lukašenko od toga pokušava da napravi model franšize. Na spoljnoj granici Poljske sada se odlučuje da li će takvi pokušaji ucene i dalje uspevati“.

Poljska pojačava političku akciju

U utorak ujutru premijer Poljske Mateuš Moravjecki pokrenuo je političku inicijativu. Nakon posete graničnom prelazu Kuznica prema Belorusiji koji je u međuvremenu zatvoren i u čijoj blizini hiljade izbeglica čeka kako bi nastavilo put ka EU, Moravjecki je na Tviteru napisao: „Ovde se radi o stabilnosti i bezbednosti čitave EU. Taj hibridni napad Lukašenkovog režima usmeren je protiv svih nas. Nećemo dozvoliti da nas zastraše i branićemo mir u Evropi sa našim partnerima iz NATO i EU.

Odmah je usledio odgovor Ministarstva odbrane iz Minska koje je optužbe nazvalo „neosnovanim i nedokazanim“. Ono je optužilo Poljsku da namerno povećava tenzije. „Upozoravamo poljsku stranu da se uzdrži od provokacija protiv Belorusije, čime ona nastoji da opravda nezakonitu upotrebu nasilja nad ugroženim, nenaoružanim ljudima, među kojima je mnogo žena i dece“.

NATO osuđuje Lukašenka

Poljski predsednik Andžej Duda u međuvremenu je zatražio podršku generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga. U intervjuu za DW, njegov zamenik Džejms Apaturaj rekao je da je NATO, naravno, solidaran sa Poljskom. „To šta se tamo dešava je neprihvatljiva hibridna kampanja Lukašenkovog režima, tu nema nikakve sumnje. Poruka Moskve i Minska o tom ‚humanitarnom problemu’ – da se Poljska ne odnosi humano – više je nego lažna i cinična, jer oni to, naravno omogućavaju“.

Ali šta Poljska želi da postigne uvlačenjem odbrambenog saveza u spor s Belorusijom? Prema mišljenju diplomata, taj potez ima pre svega karakter upozorenja da saveznici moraju više da učine kako bi se kriza suzbila, jer u suprotnom preti da eskalira. Oni bi pre svega mogli da iskoriste svoje kontakte sa zemljama Bliskog istoka kako bi izvršili pritisak da se zaustave letovi izbeglica ka Belorusiji.

Plan Varšave nije da uključi vojnike NATO u akciju na granici sa Belorusijom, ona bi jedino mogla da zamoli za podršku međunarodnih policijskih snaga. Poljska je nedavno stacionirala više od 10.000 vojnika u zabranjenoj zoni kako bi sprečila izbeglice da pređu granicu. Prema informacijama iz Varšave, plan je da se na beloruskoj strani granice skupi između 12.000 i 15.000 migranata. Teško je proveriti brojke, jer niko nema pristup zabranjenoj vojnoj zoni. Evropski posmatrači govore o 4.000 izbeglica koje se nalaze u tom regionu.

EU želi dodatne sankcije

Evropska unija je tokom leta uvela sankcije Aleksandru Lukašenku, nakon što je on civilni avion kompanije „Rajaner“ u kojem se nalazio mladi kritičar režima primorao da sleti. Tada su, pored uobičajenih zabrana putovanja i blokiranja računa za članove vlade i zvaničnike, postojale i ograničene ekonomske sankcije, recimo za izvoz veštačkog đubriva, jednog od glavnih izvoznih proizvoda Belorusije. Ali te sankcije su oprezno formulisane i ekonomska šteta za režim se smatrala ograničenom.

Sada je EU ukinula vizne olakšice za putovanja za članove vlade i državne službenike. Razmatraju se i dalje sankcije protiv osoba i organizacija koje su uključene u krijumčarenje migranata. Među njima su i turističke agencije, čarter i druge kompanije, poput državne avio-kompanije „Belavia“, koja onda više ne bi mogla da iznajmljuje čarter avione u zemljama EU.

„Pozivam na uvođenje dodatnih sankcija, uključujući i moguće sankcije protiv avio-kompanija iz trećih zemalja“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i dodala da su zamislive zabrane preletanja i sletanja. Prema rečima portparola Komisije, EU trenutno pokušava da prikupi podatke i da ispita letove iz Maroka, Sirije, Irana, Katara i drugih zemalja Bliskog i Dalekog istoka, kako bi utvrdila na koji način se migranti krijumčare, posebno u Belorusiju.

Kazne protiv avio-kompanija morale bi da budu pravno obavezujuće. Paketom mera će se tokom sedmice baviti ambasadori EU u Briselu, a o tome će se dalje odlučivati u ponedeljak na sastanku ministara spoljnih poslova EU.

Evropljani moraju da deluju – ali kako?

Poljski poslanik u Evropskom parlamentu Rišard Legutko ima velika očekivanja od Brisela: „Za Evropu je došao trenutak istine kada mora da dokaže svoje korisnost. Imamo migrantsku krizu novih razmera. Poljska je odgovorna za zaštitu istočne granice EU, a time i za bezbednost svih Evropljana“. Ne bi trebalo da se ponovi situacija iz 2015. godine. Ali tako nešto nije na vidiku: prema navodima nemačkih vlasti, u Nemačku je u međuvremenu stiglo 8.400 migranata, koji su u Evropu došli preko Belorusije i Poljske.

Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Nemačke, Horst Zehofer, u intervjuu za jedne novine poručio je da bi Evropska komisija morala odmah nešto da preduzme kako bi se Poljskoj pružila podrška u obezbeđivanju granice. Pomoć koju je ponudila Agencija za zaštitu granica EU, Fronteks, poljska vlada je do sada odbacivala, navodeći da ima dovoljno vojnika i graničara. Kritičari pretpostavljaju da Varšava ne želi da neko posmatra njene akcije u zabranjenoj zoni na granici, jer postoje izveštaji o ilegalnim „pušbekovima“.

Kritika dosadašnje briselske politike nemešanja u ono što se dešava na granici, dolazi iz redova stranaka koje trenutno rade na formiranju takozvane semafor-koalicije u Berlinu: „Protivimo se nehumanim pušbekovima“, istakla je šefica poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu Katrin Gering-Ekart. I stručnjak Socijaldemokrata za pitanja migracije, Lars Kasteluči, poručuje: „Osnovna prava, uključujući pristup azilu, moraju u svakom trenutku biti omogućena na spoljnim evropskim granicama“.

Narednih dana komesarka EU nadležna za migracije Ilva Johanson i potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas, planiraju ponovo da posete zemlje porekla i tranzita izbeglica kako bi razgovarali sa tamošnjim vladama. „Očajni, nelegitimni režim u Minsku poziva ljude i govori im da je to siguran i lak način da dođu do EU“. Predstavnici EU, međutim, žele jasno da stave do znanja da je bekstvo preko Belorusije veoma opasno, i s obzirom na to da se bliži zima, kaže Ilva Johanson.

Većina migranata dolazi iz kurdskih oblasti u severnom Iraku, iz Sirije i Avganistana. Ni njihove vlade, ni same izbeglice ne bi trebalo da budu otvorene za takve pozive.

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos