KANADSKO POZORIŠTE U DOBA KORONE

Izvor: Pixabay

Kanada se polako otvara za vakcinisane gradjane, ali ostaje pitanje kada će se život vratili u normalu. 87 odsto odraslog stanovništva Ontarija, najveće kanadske provincije sa više od 15 miliiona stanovnika, je vakcinisano, a premier Daglas Ford je najavio da bi do kraja marta 2022. godine, mogle biti ukinute sve mere protiv covid19.
Od posldnje nedelje oktobra ukinut je limit broja ljudi koji se okupljaju u zatvorenom prostoru. Vakcinisani žitelji će moći da posećuju, bioskope, koncerte I pozorište predstave.
Kakva je situacija u kanadskog pozorištu pitali smo reditelja i profesora York univerziteta Aleksandra Lukača, producentkinju Zoranu Kydd i Stefana Džeparposkog, pozorišnog i multimedijalnog reditelja.

Reditelj i profesor York Univerziteta Aleksandar Lukač, smatra da je pozorište, onakvo kakvo mi poznajemo, u Kanadi mrtvo. Ako se izuzmu dva velika festivala Shaw i Stratford i “zabavna” produkcija Mrviš, pozorište ne može da izdrži izazove vremena u kome živimo.

– Jedini koji su dobro prošli u vremenu korone je birokratija koja odlučuje o dodeli sredstava pozorišnim poslenicima, smatra Lukač. U protekle dve godine gotovo da nije bilo pozorišne produkcije, a onima što prave fondove i što daju daju pare upala je kašika u med. Najveća ironija, kako kaže Lukač, je što ni koji prave pozorišnu produkciju nemaju novac i dve godine ne mogu da rade, a udruženja poput Art Council Canada čitaju lepo projekte i odbiju ih, ili mesecima primaju plate da bi nekome dali 10.000 dolara. Kod nas u Srbiji mnogo manje ljudi radi u udruženjima, a mnogo više je zaposlenih u pozorištu. U Kanadi je mnogo više je zaposlenih u tim institucijama koje dele novac, nego u pozorišnoj produkciji. Posle ovolike pauze pozorišta ne mogu sama. Skoro ni jedana kompanijae u Torontu trenutno ne može sama da napravi pozorišnu predstavu, kaže

Sa Lukačem se slaže i Zorana Kydd, naša najnagradjivanija producentkinja u Kanadi. Sa 6 Dora nagrada, najvećeg pozorišnog priznanja u Kanadi, Zorana Kydd je upisana u istoriju pozorišta Toronta kao jedna od najuspešnijih producentkinja

– Model koji je moguć je da se tri i više kompanija udružuju i grade predstave. Sada uživo imamo možda samom jedno pozorište koje izvodi predstave. Tek za sledeću godine najavljju se predstave u februarui martu. Vreme u kojem živimo i koje predstoji je novi izazov i mi smo kao umetnici vrlo nezgodnoj pozicije, jer imamo jednu i do sada nesigurnu industriju, komplikovanu samu po sebi, koja ne može da sada da krenem napred bez nekih okvira koji su izvan pozorišta koji imaju verovatno nešto vezano i sada i sa politikom. Jedino koprodukcije dva ili tri pozorišta mogu sada da proizvedu predstave, kaže Zorana Kydd.

Reditelj Stefan Džaparovski ima drugačije iskustvo tokom pandemije. Radio je on line produkciju predstave i osvojio glavnu nagradu na Internacionalnom pozorišnom festivalu u Bordenu.

– Ovo što se desilo sa pozorištem u Torontu tokom protekle dve godine je zapravo činjenica da će od velikog broja malih nezavisnih produkcijskih kompanija ostati samo nekoliko, jer jednostavno finansijski nisu mogli da izdrže. Ostaće samo srednje i velike kompanije poput Canadian Stage, Soul Papaer ili Factory Tehatre i naravno van Toronta veliki festivali kao Shaw i Strtford festival.
Ali ono osnovno odakle sve ove instance pronalaze novie ideje i talente je upravo ova nezavisna produkcija i mislim da je to ono na čemu sada mora istrajati i vratiti taj duh nezavisnog pozorišta u Torontu koje zaista bilo jako i predstavljalo je jednu gotovo unikatnu pojavu u Severnoj Americi.

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos