DOLAZI ZIMA, PRETI VELIKA GLAD

UN oglašavaju uzbunu s obzirom na katastrofalnu situaciju sa snabdevanjem u Avganistanu. Rast cena i sve veće siromaštvo pogoršavaju situaciju. Talibani navodno imaju program za hitnu pomoć i izlazak iz krize.

Izvor: wikimedia-commons

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Svetski program za hranu (WFP) Ujedinjenih nacija upozoravaju na sve veći broj gladnih u Avganistanu. Kako se procenjuje, trenutno svakog dana 18,8 miliona ljudi pati od gladi, izjavio je u četvrtak Ričard Trenčard, predstavnik FAO u Kabulu.

Do kraja godine tim problemom bi moglo da bude pogođeno 22,8 miliona od 39 miliona stanovnika Avganistana, među kojima je preko tri miliona dece mlađe od pet godina. Pomoć im je hitno potrebna: hrana, voda, medicinska nega i pristojan smeštaj tokom zime.

Bez novca za hranu 

Izvršni direktor WFP, Dejvid Bisli, pre nekoliko dana naveo je skok cena goriva, hrane i đubriva kao deo razloga za humanitarnu krizu. Istovremeno se povećava siromaštvo.

„U Avganistanu trenutno retko ko ima novca“, kaže za DW Hamidulah Kadem, šef Industrijske komore provincije Herat. „Samo u industrijskom području Herata je 70 odsto firmi bankrotiralo. Nema potražnje. Kupovna moć je drastično oslabila. Zaposleni u javnom sektoru jedva da još primaju platu.“

Manje firme poput proizvođača svile i ciglana nemaju šanse za opstanak. Broj nezaposlenih se iz dana u dan povećava, a samim tim i broj onih koji sebi više ne mogu da priušte hleb.

„Mnogi poznanici i prijatelji prodaju nameštaj i kuhinjske aparate, frižidere na primer, kako bi mogli da kupe nešto za jelo“, kaže aktivistkinja koja ne želi da joj se spominje ime. „Odlazi svako ko može da napusti zemlju.“

Ko ima novac, taj je u opasnosti 

Sve više je izveštaja o kidnapovanju ljudi, na meti su biznismeni i investitori. U razgovoru za DW, kabulski ekonomski stručnjak Kandžan Alokazaj kaže da je u poslednja dva meseca, u raznim delovima zemlje, kidnapovano više od četrdeset ljudi, od koji su neki i ubijeni.

Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), avganistanska ekonomija će ove godine oslabiti za 30 odsto. Bruto domaći proizvod je 2020. godine iznosio oko 20 milijardi američkih dolara.

Prema podacima Svetske banke, donacije iz inostranstva činile su skoro 43 odsto tog iznosa. Pre nego što su talibani preuzeli vlast, tri četvrtine javne potrošnje bilo je od tih donacija. Taj tok novca prekinut je nakon što su talibani došli na vlast. Pored toga, većina deviznih rezervi Avganistana je zamrznuta u inostranstvu.

Međunarodna zajednica obećala je milijardu dolara humanitarne pomoći za Avganistan. Donatori nastoje da pomoć preko organizacija koje su na licu mesta stigne do onih kojima je potrebna.

Tako će recimo od 600 miliona evra humanitarne pomoći koju je obećala Nemačka, 90 miliona ići preko Svetskog programa za hranu (WFP). Međutim, iz te organizacije ističu da su njihovi trenutni resursi „kap u moru“, kako bi se u Avganistanu stabilizovalo snabdevanje hranom. Za to bi trebalo i do 220 miliona dolara – mesečno.

Talibani „imaju plan“ 

„Da bismo se izborili sa problemima, potreban nam je pristup zamrznutim sredstvima u inostranstvu, kao i mogućnost učestvovanja u međunarodnim plaćanjima“, objašnjava u intervjuu za DW Mohamad Jonis Mohmand, predsednik Avganistanske privredne i investicione komore.

On smatra da bi talibani želeli da spreče kolaps ekonomije i ublaže patnje naroda. Zato su planirali hitan program za smanjenje broja nezaposlenih i gladi u zemlji.

Portparol vlade, Sabiulah Mudžahid, najavio je da bi hiljade nezaposlenih trebalo da učestvuju u merama zapošljavanja i da zauzvrat dobiju pšenicu.

Učesnici bi recimo tokom zime trebalo da iskopaju vodene kanale i spremnike, kako bi se ublažile buduće suše. Nejasno je, međutim, odakle talibanima pšenica. Prethodna vlada, koja je u avgustu pobegla iz zemlje, u julu je saopštila da je zbog suše trećina godišnjih potreba pšenice morala biti uvezena iz inostranstva.

Uzgoj pšenice i dalje nije naročito privlačan u zemlji, s obzirom na još uvek unosan uzgoj maka za proizvodnju opijuma.

U protekle četiri godine, Kancelarija UN za borbu protiv kriminala i narkotika (UNODC) tri puta je zabeležila nove rekordne količine u proizvodnji opijuma u Avganistanu. I tokom protekle pandemijske godine uzgoj maka je povećan za 37 odsto.

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.