OD VELIKIH OČEKIVANJA DO VELIKOG RAZOČARANJA

Šta je sve dogovoreno na klimatskom samitu i zašto je predsednik COP26 govorio sa SUZAMA U OČIMA

Izvor: Wikimedia commons

Skoro 200 država na klimatskom samitu Cop26 u Škotskoj postiglo je sporazum o obuzdavanju svetske klimatske krize, ali on nije otišao dovoljno daleko da se uhvati u koštac sa katastrofalnim globalnim zagrevanjem.

Prvi ikad klimatski sporazum sa eksplicitnim planom za smanjenje uglja, najgoreg fosilnog goriva čije je izgaranje odgovorno za 46 odsto globalnih emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte i čini 72 odsto emisija štetnih gasova iz sektora električne energije, postignut je, kako piše CNN, nakon 11-časovnih prigovora Indije koji su razvodnili naraciju oko smanjenja njegove upotrebe.

Konačni tekst sporazuma na kraju dvonedeljnog samita u Glazgovu konačno je usvojen u subotu, dan nakon što je inicijalno planiran kraj razgovora a nakon predloženih promena u poslednjem trenutku od strane Indije, navodi “Al Džazira”.

Nova naracija: Smanjenje a ne isključenje

Države su tako pozvane da ubrzaju “napore da postepeno smanje” umesto da “postepeno isključe” ugalj, a nekoliko zemalja, uključujući male ostrvske nacije, reklo je da su duboko razočarane razvodnjavanjem ključne narative ali da nisu imale izbora nego da se slože sa tim.

Sporazum je takođe pozvao na hitnije smanjenje emisija štetnih gasova i obećava više novca za zemlje u razvoju kako bi se adaptirale na klimatske promene. Ali, kako ukazuje BBC, obećanja ne idu dalje od ograničenja podizanja temperature do 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.

Posvećenost isključenju uglja koje je bilo uključeno u ranije nacrte pregovora dovelo je do dramatične završnice, nakon što su Indija i Kina povele opoziciju. Indijski klimatski ministar Bupender Jadav zapitao je kako zemlje u razvoju mogu obećati da će isključiti subvencije za ugalj i fosilna goriva kad “i dalje treba da se bave svojim razvojnim agendama i iskorenjivanjem siromaštva”. Jadev je istakao da da je revizija uglja potrebna da bi se odrazile “nacionalne okolnosti u ekonomijama u razvoju”.

– Mi postajemo glas zemalja u razvoju – rekao je on Rojtersu, dodajući da je ugalj “izdvojen” tokom samita dok nije bilo sličnih poziva da se isključe nafta ili prirodni gas.

– Uložili smo napor da postignemo konsenzus koji je razuman za zemlje u razvoju i za klimatsku pravdu – naveo je Jadev, aludirajući na činjenicu da su bogate nacije istorijski emitovale najveći udeo gasova staklene bašte.

Šarma u suzama

Na kraju su države pristale da “postepeno smanje” umesto “postepeno isključe” ugalj, a predsednik Cop26 Alok Šarma rekao je da “duboko žali” zbog razvoja dešavanja. Kako piše BBC, on se borio sa suzama dok je delegatima govorio da je ključno da zaštite sporazum kao celinu.

On je usmeno izneo amandman koji je Indija zahtevala, menjajući tekst u postepeno “smanjenje” uglja umesto na postepeno “isključenje”. Tekst je takođe uključio narativu o udaljavanju od subvencija za fosilna goriva, a Šarma je rekao delegatima da je “beskrajno zahvalan što se 1,5 stepeni (zagrevanja) održalo u životu”.

Američki izaslanik za klimu Džon Keri istakao je da je “uvek bilo malo verovatno” da će samit rezultovati u odluci koja će “nekako okončati krizu”, ali da je ipak ispaljen startni pištolj. Keri je rekao da vlade nisu imale izbora nego da prihvate indijsku promenu narative oko uglja.

-Da to nismo uradili, ne bismo imali sporazum – istakao je Keri, dodajući da je to ipak dobra vest za svet.

-U stvari smo bliže nego ikad da izbegnemo klimatski haos i obezbedimo čistiji vazduh, vode i zdraviju planetu. –

Švajcarska ministarka za okolinu Simoneta Somaruga požalila se da proces izmene narative oko fosilnih goriva u poslednji minut nije bio dovoljno transparentan.

-Ne treba da smanjimo već isključimo subvencije za ugalj i fosilna goriva – istakla je.

Nakon što je saslušao žalbe klimatski ugroženih zemalja u vezi promena u poslednjem trenutku, Šarma se izvinio.

-Mogu li samo da kažem svim delegatima da se izvinjavam zbog načina na koji se ovaj proces odvijao i duboko mi je žao – rekao je pre nego što je udario čekićem.

Kasnije je ispričao novinarima da je ispitivao delegate u prostoriji da vidi da li je promena jezika oko ugljena prihvatljiva. Rekao je da mu je bilo žao što je originalna narativa isključena, ali je ukazao da “ipak imamo jezik oko uglja i to je početak”.

Britanski premijer Boris Džonson istakao je da se nada da će svet “pogledati nazad na Cop26 u Glazgovu kao početak kraja klimatskih promena”.

-I dalje treba mnogo toga da se uradi u godinama koje dolaze, ali današnji sporazum je veliki korak napred i ono što je ključno imamo prvi ikad međunarodni sporazum da smanjimo ugalj i mapu da ograničimo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni – rekao je.

Sporazum

U centru sporazuma je zahtev za zemlje da dođu na sledeći samit Cop27 u Egiptu krajem sledeće godine sa ažuriranim planovima za smanjenje štetnih gasova do 2030, čime se vrši ubrzani pritisak na nacije da nastave da jačaju svoje ambicije. Pre ovog sporazuma od država se tražilo da to urade do 2025, pa je on suštinski priznanje da dosadašnja posvećenost smanjenju štetnih emisija nije bila ni izbliza dovoljna, jer je od zemalja zatraženo da istaknu veće obaveze sledeće godine, umesto svakih pet kako je bilo do sada.

Da bi se ispunio cilj dogovoren u Parizu 2015, globalne emisije treba da se smanje za 45 odsto do 2030. a skoro na nulu do sredine veka. Zagrevanje od preko 1,5 stepeni dovelo bi do ekstremnog povećanja nivoa mora i katastrofa poput suša, velikih oluja i šumskih požara gorih od onih koje smo do sada videli. Dosadašnja obećanja, međutim, samo bi ograničila porast globalne temperature na 2,4 stepeni. CNN navodi da je nedavna analiza “Trekera klimatske akcije” otkrila je da je svet, čak i sa svim novim obećanjima iznetim uoči samita u Glazgovu, na putu zagrevanja od 2,4 stepena.

Nade su bile visoke da će Cop26 dovesti do smislene akcije, nakon klimatskog izveštaja UN i ekstremnih vremenskih dešavanja letos na severnoj hemisferi koja su oglasila alarm da se klimatske promene dešavaju brže nego što se prethodno mislilo.

CNN ukazuje da su klimatskim promenama najugroženije zemlje ostavljene da “izvise”. Osim fosilnih goriva došlo je do oštre podele između razvijenih i zemalja u razvoju oko finansiranja na adaptaciju, ali pojavila se i ideja o uspostavljanju novog fonda za “gubitke i štetu” u koji bi bogati uplaćivali za posledice klimatske krize kod najugroženijih. Bilo je izvesnog progresa oko novca za adaptaciju – udvostručavanje finansija do 2025. u odnosu na nivo iz 2019. – ali čvrsta narativa o fondu za gubitke i štetu je na kraju izostavljena. Izvori CNN-a iz SAD i EU rekli su da se njihove zemlje tome protive.

Seve Peniu, klimatski izaslanik ostrvske nacije Tuvalu, koji je nedavno skrenuo pažnju na probleme svoje zemlje držeći govor u vodi, rekao je novinarima da je razočaran što nije sklopljen sporazum oko fonda za gubitke i štetu.

– Male zemlje su učinile da se naš glas čuje, ali u ovakvoj pregovaračkoj sobi imate velike zemlje. Dakle, to je neka vrsta dogovora “uzmi ili ostavi” – rekao je on, dodajući da im nije preostala druga opcija.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da planeta “visi o koncu”.

– I dalje kucamo na vrata klimatske katastrofe – upozorio je.

Neki naučnici su rekli da, iako je bilo pomaka u sporazumu na Cop26, puni ishod nije zadovoljio hitnost trenutka.

– Mnogo ljudi koji rade na problemima vezanim za klimatske promene je zaista frustrirano i čak besno zbog manjka prave snage u odlučivanju. Vidimo da se napredak odvija. To nije dovoljno brzo ali ni dovoljno sporo da bi se odustalo – rekao je CNN-u Bil Her, izvršni direktor i načunik organizacije “Klimatska analitika”.

Dženifer Morgan, izvršna direktorka “Grinpisa”, smatra da je čaša nakon Cop26 – “polupuna”.

– Promenili su reč ali ne mogu promeniti signal koji dolazi od ovog samita, a to je da se era uglja završava – istakla je.

Tereza Anderson, koordinator klimatske politike organizacije AAI, ocenila je da je ishod samita “uvreda milionima”.

– Ovaj ishod je uvreda milionima ljudi čji su životi rastrgani klimatskom krizom… Bogate nacije koje su najodgovornije za naš zagrejani svet, posebno SAD, blokirale su njihove uše i ostavile one najpogođenije da izvise – rekla je ona.

Oglasila se i švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg. Ona je rekla da pregovori nisu postigli ništa osim “bla bla bla”.

Izvor Blic
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos