BALKAN SE TEŠKO ODRIČE UGLJA

Izvor: Unsplash

Osim Severne Makedonije, Crne Gore i Albanije, druge države Zapadnog Balkana teško će ostvariti ciljeve zacrtane u Zelenoj agendi Evropske unije (EU), ocena je Janeza Kopača, direktora Sekretarijata Energetske zajednice (EZ), regulatornog tela EU.

“Mislim da će Severna Makedonija i Crna Gora uspeti u tome, jer im obema ponestaje uglja, Albanija će svakako uspeti. Međutim, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Srbija, ukoliko uskoro ne počnu sa taksama na ugljenik, nemaju šanse da dostignu cilj do 2050”, izjavio je 15. novembra direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač.

On je to rekao na onlajn konferenciji, na kojoj je predstavljen godišnji izveštaj koji prati primenu evropske regulative u oblasti energetike u državama, potpisnicama Ugovora o Energetskoj zajednici na njihovom evropskom putu.

Izveštajem su obuhvaćene Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Severna Makedonija, Gruzija, Moldavija, Crna Gora, Srbija i Ukrajina u periodu od novembra 2020. do novembra 2021.

Države Zapadnog Balkana su u novembru 2020. na Samitu u Sofiji, u Bugarskoj, potpisale Deklaraciju o Zelenoj agendi, čime su se obavezale na potpunu dekarbonizaciju do 2050, odnosno prestanak proizvodnje električne energije iz uglja i prelazak na obnovljive izvore.

Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina izvoze u Evropsku uniju struju proizvedenu od uglja i od tog izvoza veoma lepo zarađuju. Ali, to ne može trajati doveka
Janez Kopač, direktor Sekretarijata Eenergetske zajednice
Kopač je naveo da su ključni izazovi u zelenoj tranziciji Zapadnog Balkana upravo nepostojanje taksi na emisije ugljen-dioksida, kao i državne subvencije za ugalj.

“Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina izvoze u Evropsku uniju struju proizvedenu od uglja i od tog izvoza veoma lepo zarađuju. Ali, to ne može trajati doveka”, rekao je Kopač.

On je ukazao da trenutno u EU takse na emisije ugljen-dioksida iznose oko 60 evra po toni.

Prema njegovim rečima, od država Zapadnog Balkana, jedino je Crna Gora uvela takse i to u iznosu od 24 evra po toni (ugljen-dioksida), dok u drugim zemljama te takse ne postoje.

Kopač je istakao da će termoelektrane na ugalj prestati sa radom u neko vreme, a tada će, kako je naveo, biti kasno, pa se države mogu suočiti sa nedostatkom električne energije, što je problem sa kojim se trenutno suočava Severna Makedonija.

Zaključak Godišnjeg izveštaja je da sve države Zapadnog Balkana treba da unaprede zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine.

Crna Gora i dalje prednjači kada je reč o usaglašenosti sa evropskom regulativom u oblasti energetike, iako je u odnosu na prethodni izveštajni period jedina od zapadnobalkanskih država koja je zabeležila pad u primeni regulative.

Najmanji stepen usaglašenosti beleži Bosna i Hercegovina, a u prethodnom periodu jaz između nje i drugih država dodatno se produbio.

Izvor Radio slobodna Evropa
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos