NEMAČKOJ FALI 400.000 RADNIKA

Foto: Wikimedia Commons

Nemačkoj godišnje treba 400.000 doseljenika kako bi održala konstantan broj zaposlenih na tržištu rada, saopštio je u utorak Institut za istraživanje tržište rada (IAB).

– Zbog demografskih promena, broj zaposlenih je u konstantnom padu uprkos merama poput pojačanog uključivanja žena u tržište rada i kasnijeg odlaska u penziju. Broj zaposlenih će do 2035. sa sadašnjih 47 pasti na 44 miliona, stoji u saopštenju.

U ovu računicu je uključena i pretpostavka da se godišnje na nemačko tržište rada uključi 100.000 useljenika. Stručnjaci IAB-a, koji deluje u sklopu Savezne agencije za zapošljavanje, stoga govori o brojci od najmanje 400.000 useljenika, koliko bi bilo potrebno da se održi broj zaposlenih na tržištu rada, piše Seebiz.

Radna snaga “hitno potrebna”

Nemačka ministarka za obrazovanje Anja Karliček je ipak optimistična i kaže da je za veliki broj zahteva za nostrifikaciju zaslužan i novi zakon o migraciji stručnih radnika donet u martu 2020. Novo zakonsko rešenje olakšava migrantima da se u Nemačkoj bave poslovima za koje su se školovali.

Od toga obe strane imaju koristi – kaže ministarka. – Stručni radnici imaju bolje šanse da pronađu dobro radno mesto koje im nudi sigurnost, gde ih cene, mesto koje odgovara njihovim sklonostima i sposobnostima. U isto vreme, Nemačka dobija hitno potrebnu kvalifikovanu radnu snagu iz inostranstva – dodaje.

Da je situacija hitna potvrđuje i predsednik Nemačke agencije za zapošljavanje Detlef Šele, koji je ove nedelje upozorio da će se u Nemačkoj ove godine broj radnosposobnog stanovništva smanjiti za nekih 150.000, i da će taj deficit nastaviti da raste.

Potrebno nam je 400.000 imigranata godišnje, dakle mnogo više nego proteklih godina. Od negovatelja, preko instalatera klima-uređaja, do logističara i fakultetski obrazovanih ljudi. Radne snage će nedostajati u svim oblastima – rekao je Šele za „Zidojče cajtung“, pozivajući vladu da interveniše.

Najtraženija zanimanja

Da u Nemačkoj nedostaje radnika evidentno je u domenu zanatskih zanimanja u proizvodnji i građevinarstvu. Od 26 zanatskih zanimanja u kojima posebno nedostaje kvalifikovanih radnika, 17 je iz ovih branši. Tu spadaju, na primer, građevinske elektroinstalacije, vodoinstalacije, grejanje, klimatizacija. Kvalifikovano osoblje se takođe očajnički traži u sektoru prerade mesa.

S druge strane, Nemačka traži i visoko obrazovane i obučene radnike. Prošle godine Nemačka je potpuno ili delimično priznala oko 44.800 stranih

diploma, kažu podaci nemačkog zavoda za statistiku. To je pet posto više nego u 2019. uprkos pandemiji koja se 2020. obrušila na nemačku privredu.

Većina kvalifikovanih stranih radnika došla je iz evropskih zemalja van Evropske unije. Globalnu listu od oko 150 država predvodi Bosna i Hercegovina, a prati je Srbija. Naime, nemačke vlasti priznale su 3.600 zahteva za nostrifikaciju iz BiH i 3.400 iz Srbije. Na trećem mestu je Sirija sa 3.100 priznatih zahteva, prenosi Dojče Vele.

Kao i ranije, najviše se traže medicinari – oko dve trećine priznatih diploma su iz te branše. To uključuje oko 15.500 negovatelja i bolničara, kao i 7.600 lekara. Nemački zvaničnici priznali su diplome još oko 3.300 učitelja i vaspitača, kao i nekih 2.500 inženjera.

Izvor Blic
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.