RIO TINTO U SRBIJI: KO JE ZA, A KO PROTIV

Foto: Wikimedia Commons

“Ekološka katastrofa” ili “ekonomski prosperitet” – dva su sučeljena mišljenja u Srbiji dok multinacionalna kompanija Rio Tinto planira da na zapadu države, u dolini reke Jadar kod grada Loznice, otvori rudnik litijuma.

Zbog bojazni da bi planirani rudnik Rio Tinta mogao da ostavi negativne posledice po životnu sredinu i zagadi vodu i zemljište, deo građana i ekoloških aktivista u Srbiji pokrenuo je proteste, peticiju, reklamnu kampanju i inicijativu Ustavnom sudu da oceni lokalni prostorni plan koji predviđa eksploataciju litijuma.

Iz Rio Tinta tvrdnje o zagađenju odbacuju i obećavaju poštovanje najviših ekoloških standarda za projekat “Jadar” – kako se naziva projekat eksploatacije litijuma iz minerala jadarit u Srbiji, koji je dobio ime po reci u čijoj je dolini pronađen.

Podzemni rudnik još nije dobio dozvolu, čeka se procena uticaja na životnu sredinu, a predstavnici vlasti su obećali da će lokalno stanovništvo na referendumu odlučiti da li želi rudnik ili ne.

Vlast, na čelu sa Srpskom naprednom strankom predsednika države Aleksandra Vučića, govorila je o koristima projekta “Jadar” – radnim mestima i ulaganjima u zapadnu Srbiju.

Međutim, protiv rudnika su meštani u dolini reke Jadar okupljeni u lokalna udruženja, deo opozicije i ekološke organizacije. Protiv su i pojedini predstavnici stručne javnosti – među njima akademici Srpske akademije nauka i umetnosti i univerzitetski profesori i pojedine javne ličnosti.

 

Meštanin doline Jadra: Direktno smo ugroženi

 

Zlatko Kokanović živi u selu Gornje Nedeljice, nadomak Loznice. Veterinar je po struci, bavi se poljoprivredom.

Njegovo imanje, ukoliko se realizuje plan kompanije Rio Tinto, biće u zoni rudnika i pratećih objekata, priča Kokanović za Radio Slobodna Evropa (RSE).

“Sva moja imovina nalazi se u zoni rudnika – planirane deponije i ostale infrastrukture. Ostaje mi kuća i okućnica, a živeti na selu a nemati zemlju – to je kao da ti neko odseče ruke i noge. Nemaš se čime baviti”, rekao je.

Kokanović ima 45 godina i petoro dece. U međuvremenu, postao je aktivista udruženja “Ne damo Jadar” koje se bori protiv otvaranja rudnika u dolini reke. Kaže, kompanija Rio Tinto mu je u oktobru 2020. godine ponudila da otkupi njegovu zemlju, ali je on to odbio.

Rudnik će direktno uticati na mesta lozničke opštine – Gornje Nedeljice, Slatina i Brezjak, procena je iz plana Rio Tinta. Za preseljenje je planirano više od 50 domaćinstava, a da se zemlja otkupi od više od 330 vlasnika.

Kokanović ne želi da se seli iz Gornjih Nedeljica. Prema njegovim rečima, plan ne ugrožava samo ta mesta u kojima bi bio rudnik, već i desetak sela u dolini Jadra kojima je primarna delatnost poljoprivreda.

“Ako ostanemo u našem kraju bez zemlje, svi smo direktno ugroženi. Nećemo moći da živimo, još ne znajući dokle će ići zagađenje i šta će biti sa zagađenjem. Kad im postavimo pitanje (Rio Tintu), oni nemaju odgovor”, rekao je Kokanović.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio je u avgustu da je od 250 hektara – koliko je planirano za rudnik – Rio Tinto od meštana već otkupio 40 odsto zemljišta. Pored toga, sa nekim meštanima potpisani su predugovori o kupovini zemlje.

Ekolozi protestuju

Krajem 2020. godine, više ekoloških organizacija pokrenulo je proteste navodeći opasnost od štete po životnu sredinu u zapadnoj Srbiji, ukoliko se otpočne sa eksploatacijom minerala jadarita. Do novembra 2021. godine održano je više protesta – u selima nadomak budućeg rudnika, ali i u Beogradu.

Pored protesta, vodi se i “pravna borba”.

Dva ekološka udruženja najavila su 23. novembra da će Ustavnom sudu podneti inicijativu za ocenu ustavnosti odluke Grada Loznice da u svoj prostorni plan unese projekat “Jadar”. Gradska odluka je, kažu, protivzakonita, jer ne procenjuje uticaj rudnika na životnu sredinu.

U međuvremenu, Srbija menja dva zakona – o referendumu i eksproprijaciji. Eksproprijacija je oduzimanje imovine u privatnom vlasništvu uz naknadu, ukoliko država oceni da je to potrebno zbog opšteg interesa – na primer, za puteve, fabrike ili rudnik.

Zakoni su u skupštinskoj proceduri, a dok su predstavnici vlasti zakone obrazlagali sa govornice, građani i ekološki aktivisti su 23. novembra protestovali ispred parlamenta. Sumnjaju da su izmene zakona povezane sa kompanijom Rio Tinto i da će ovoj i drugim kompanijama biti olakšano oduzimanje privatnog zemljišta.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da ni zakon o eksproprijaciji ni zakon o referendumu, protiv kojih su građani protestovali ispred Skupštine, nemaju veze sa Rio Tintom niti sa bilo kojom drugom kompanijom.

“Sva ona zemlja koju Rio Tinto odnosno Rio Sava poseduje, svu tu zemlju su kupili od ljudi čija je ta zemlja bila i ne postoji ni jedna parcela koju treba da eksproprisati. Sve su kupili bez ikakvog mešanja države”, rekla je Brnabić u parlamentu 23. novembra.

Rio Tinto u Srbiji, na projektu u okolini Jadra, posluje kroz svoju ćerku firmu, kompaniju Rio Sava. Ta firma je u privrednom registru Srbije osnovana 2001. godine, a delatnost su joj geološka istraživanja.

Rio Tinto obećava poštovanje standarda

Rio Tinto je više puta saopštio da je spreman za razgovore sa meštanima i da su namenili 2,4 milijarde dolara za projekat “Jadar”, koji će, kako navode, biti izveden prema najvišim ekološkim standardima.

“Sarađujemo sa preko 100 stručnjaka u Srbiji, uključujući 40 profesora Univerziteta u Beogradu, kako bismo utvrdili potencijalne uticaje projekta na životnu sredinu, kao i kojim merama je moguće da te uticaje kontrolišemo i ublažimo”, navodi se na sajtu Rio Tinta u Srbiji.

Strategija im je, kako su rekli, da podzemni rudnik realizuju “na bezbedan i održiv način”.

Rio Tinto je još 2004. godine, istražujući oblast Zapadne Srbije, otkrio novu rudu jadarit – kombinaciju litijuma i bora.

Litijum je važan kao osnovna komponenta za proizvodnju baterija za mobilne telefone, laptopove, električne automobile i druge uređaje široke potrošnje.

Rio Tinto je sa Vladom Srbije 2017. godine potpisao memorandum o razumevanju, ali još nemaju dozvolu da grade rudnik jadarita iz kojeg bi se dobijao litijum.

Da bi otvorili rudnik, država mora da im izda brojne dozvole i da odobri Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu – za rudnik, postrojenje za preradu rude i upravljanje otpadom. Na sajtu Rio Tinta u Srbiji najavljeno je da će studija biti objavljena do kraja 2021. godine.

Planirano je da rudnik jadarita kod Loznice počne da se gradi 2022., i da gradnja traje četiri godine. Eksploatacija bi trebalo da otpočne 2026. godine, a da tri godine kasnije bude postignut pun kapacitet proizvodnje. Kako se navodi, Projekat “Jadar” bi mogao da obezbedi dovoljno litijuma za napajanje više od milion električnih vozila godišnje.

U pokušaju da smanji nezadovoljstvo građana, kompanija na svoj sajt postavlja odgovore na kritike dela javnosti u Srbiji.

Rio Tinto je britansko-australijska multinacionalna kompanija sa sedištem u Londonu, koja posluje u 35 zemalja sveta. Jedna je od najvećih rudarsko-metalurških kompanija na svetu.

Reklamna kampanja protiv Rio Tinta

“Srbija nije na prodaju” – poruka je reklame protiv rudnika litijuma kompanije Rio Tinto. Reklama, koju je javni servis Srbije odbio da emituje, ima više od milion pregleda na društvenim mrežama i ukazuje na potencijalne ekološke posledice ukoliko rudnik bude otvoren.

Autor reklamnog spota protiv Rio Tinta je nevladino udruženje “Kreni- promeni”, a predstavnik tog udruženja Savo Manojlović izjavio je da je spot snimljen zato što na javnom medijskom servisu “nije moglo da se čuje drugačije mišljenje o podršci vlasti kompaniji (Rio Tinto) i njenim namerama za otvaranje rudnika litijuma”.

Udruženje “Kreni- promeni” pokrenulo je i onlajn peticiju protiv rudnika litijuma u Srbiji koju je do sada potpisalo više od 230.000 građana. Spot protiv Rio Tinta podelili su na društvenim mrežama član kraljevske dinastije Karađorđevića, princ Filip, episkop Srpske pravoslavne crkve Grigorije, voditelj Ivan Ivanović i brojni sportisti, glumci i predstavnici javne scene.

Za vlast u Srbiji rudnik ‘stateški važan’

Da se “ništa što se tiče Rio Tinta neće dogoditi dok narod ne odluči”, stav je predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

“Mi čekamo Rio Tinto da dođe, da vidimo šta su spremili i kako će da zaštite životnu sredinu. Pa kada donesemo zaključke, izaći ćemo pred narod. Oni nisu počeli iskopavanja niti su dobili dozvole za to”, rekao je Vučić 24. novembra.

Vučić je više puta izjavljivao da će se građani na lokalnom ili okružnom referendumu izjasniti da li žele rudnik litijuma. Ideju o referendumu prvi put je izneo u junu 2021. godine.

Od tada je često govorio i o benefitima otvaranja rudnika – o “desetinama milijardi evra” moguće zarade i novim radnim mestima za građane Srbije.

Vučić se osvrtao i na kritike ekoloških aktivista i opozicije na račun Rio Tinta.

Tako je 28. jula iz Skoplja poručio da je za otvaranje rudnika i početak rada kompanije Rio Tinto “11 dozvola dato” za vreme prethodne vlasti koju je predvodila Demokratska stranka, a da su “dve ili tri” dozvole date od 2012. kad je Vučićeva Srpska napredna stranka došla na vlast.

“Ljudi moraju da budu potpuno upoznati sa tim šta se dobija, a šta gubi. Kad čuju šta će dobiti, verujem da će doneti pozitivnu odluku”, rekao je tada Vučić.

Demostat: Skoro trećina građana Srbije neće Rio Tinto, 59 odsto uslovljava ekologijom
Da je projekat Jadar “strateški važan” za Srbiju stav je ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović.

“Verujemo da će kompanija Rio Tinto ispuniti sve uslove, u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine, i da ćemo dobiti rudnik litijuma”, navela je Mihajlović 18. avgusta.

Krajem februara 2020. premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je “zaokruživanje proizvodnje” – da Vlada i Rio Tinto planiraju da traže strateškog partnera koji bi u Loznici otvorio fabriku za proizvodnju baterija ili električnih automobila.

 

EU ambasador traži poštovanje standarda

Nemačka se “kao i druge države interesuje za litijum u Srbiji”, bila je poruka odlazeće nemačke kancelarke Angele Merkel prilikom posete Beogradu.

“Imamo veliki broj investicija

u oblasti auto industrije u Srbiji, svi znamo koliko je važan litijum za buduću mobilnost i za baterijske ćelije”, rekla je Merkel na zajedničkoj konferenciji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Ipak, Merkel nije u svojoj izjavi pomenula kompaniju Rio Tinto.

A o Rio Tintu je govorio ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žofre. U intervjuu za televiziju N1 Žofre je rekao da je “to prilika za ekonomski razvoj”, ali da se moraju poštovati najstroži standardi ako bude realizovan.

Da Evropska unija “podržava ekološki štetan projekat Jadar” stav je nevladinog udruženja “Kreni-promeni”, saopšten 22. novembra nakon sastanka sa predstavnicima delegacije EU u Srbiji.

“Želimo da predstavnici EU budu potpuno svesni da bilo kakvu podršku projektu kopanja litijuma smatramo nedopustivom”, rekao je predstavnik udruženja “Kreni promeni” Savo Manojlović ispred sedišta EU u Beogradu. Delegacija EU se nakon sastanka nije oglašavala.

Okolinu Loznice, gde se planira iskopavanje jadarita, posetila je krajem oktobra Viola fon Kramon, poslanica Evropskog parlamenta iz nemačke Zelene partije.

Nakon razgovora sa meštanima lozničkog kraja, Fon Kramon je za list Danas izjavila da je “lokalna zajednica sa pravom uplašena” i da “potpuno razume” njihov otpor.

Opozicija oko izbora ‘ujedinjena’ protiv Rio Tinta

Veći deo opozicije u Srbiji, i na levici i na desnici, protivi se otvaranju rudnika Rio Tinta. Pred izbore u aprilu 2022. godine litijum je postao i tema u kampanji koja zvanično još nije počela.

Početkom oktobra potpisan je Društveni sporazum o zabrani istraživanja, eksploatacije i prerade litijuma u Srbiji, a medijima je dokument predstavilo 11 nevladinih organizacija i političkih partija.

Svoje predstavnike na potpisivanju dokumenta imale su Demokratska stranka (DS) – partija koja je činila okosnicu prethodne vlasti u Srbiji, kao i Stranka slobode i pravde na čijem je čelu nekadašnji kadar DS-a i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

Među potpisnicima su i pokret Dveri Boška Obradovića koji zastupa desničarske stavove i Narodna stranka – partija desnog centra koju vodi nekadašnji šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić.

Da se “internacionalizuje” problem rudnika Rio Tinto, namera je otvorene građanske platforme”Akcija”. Platformu čine političke stranke, grupe građana i udruženja iz 60 gradova u Srbiji okupljene oko programa “Zeleni dogovor za Srbiju”. U “Akciji” su, pored ostalih, stranka Zajedno za Srbiju bivšeg gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića i pokret Ne davimo Beograd.

Pokret “Ekološki ustanak” Aleksandra Jovanovića Ćute, jedan od organizatora protesta u Beogradu na kojima se tražila obustava poslovanja Rio Tinta, najavio je izlazak na izbore 2022. godine.

Kakva je reputacija kompanije u svetu?

Kompanija Rio Tinto se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.

Jedan od najpoznatijih primera je slučaj na Papui Novoj Gvineji, kada je stanovništvo počelo pobunu zbog pritisaka vlade da se nastavi rad u rudniku zlata i bakra. Pobuna je prerasla u građanski rat za nezavisnost ostrva Bugenvil koji se vodio od 1988. do 1997. godine.

Maja 2020. godine, svetske agencije prenele su i vest da je kompanija Rio Tinto uništila dva aboridžinska svetilišta u Zapadnoj Australiji, u regionu Pilbara. Incident se dogodio tokom istraživanja gvozdene rude u klisuri Jukan, a uništeno je arheološko nalazište staro 46.000 godina.

U prvoj reakciji Rio Tinta saopšteno je da je pokrenuta unutrašnja istraga u kompaniji, a nakon pritiska australijske i svetske javnosti otpuštena su tri menadžera koja su povezana sa incidentom. Rio Tinto je naglasio i da će sarađivati sa vladom Australije u istrazi slučaja i da će pronaći načine da unapredi svoje unutrašnje procedure, kako se takvi incidenti više ne bi dešavali.

Izvor Radio slobodna Evropa
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.