EVROPA U PREVIRANJU

"Nestabilnost pritisla Evropu, širi se na BALKAN, dok globalni predatori NJUŠE KRV": Stari kontinent nije bio ovako ranjiv još od Hladnog rata, kažu Englezi

Foto: Wikimedia Commons

Da li Evropa ulazi u opasno novo doba nestabilnosti? Još od vrhunca Hladnog rata  sa Sovjetskim savezom nije delovala toliko ranjivo spram neprijateljskih sila, piše Sajmon Tisdal u autorskom članku za “Gardijan”.

“Akumulisanje spoljnih pretnji i unutrašnjih podela, zajedno sa slabljenjem bezbednosne alijanse Sjedinjenih Američkih Država, neumornim ruskim subverzijama i kineskim ratom protiv zapadnih vrednosti, izlažu fundamentalne strateške slabosti”, navodi Tisdal.

“Evropa sve više podseća na opkoljeno demokratsko ostrvo u anarhičnom svetu, gde rastuća plima autoritarizma, nekažnjivosti kršenja međunarodnih pravila prete da ga poplave”.

“Siledžije” na granicama

Tisdal navodi da neki evropski lideri, poput francuskog Emanuela Makrona, to razumeju, ali da nedostaju dugoročna politička rešenja. On je kao primer naveo beloruskog diktatora Aleksandra Lukašenka koji je upotrebio migrante da pritisne Evropsku uniju, ocenjujući da je to “očigledno nečuveno”.

“A ipak je uspelo, u smislu da ga je odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala telefonom na razgovor, prekidajući time njegovu izolaciju nakon puča”, navodi Tisdal, odnoseći se na sporne predsedničke izbore na kojima je Lukašenko osvojio šesti mandat.

“Njen unilateralni demarš razumljivo je razbesneo baltičke zemlje. To je bio ustupak siledžiji a ne trajno rešenje”.

Drugi primer “siledžijstva” je tekuće zastrašivanje Ukrajine od strane Rusije koje rizikuje “širenje požara”. Poslednje gomilanje oko 90.000 ruskih vojnika na granici moglo bi da ispadne “zveckanje sabljama, slično provokacijama u Donbasu i Crnom moru prošlog proleća”.

“Ako ne, Evropa će moći da krivi samo sebe. Neodlučnost (Vladimira) Putina potiče direkton iz njegovog de fakto pristanka na ilegalnu aneksiju Krima 2014”.

O Balkanu

Tisdal se dotakao i Balkana.

“Nestabilnost na periferiji Evrope širi se na Balkan usred dobro zasnovanih strahova da Bosna i Hercegovina klizi nazad u konflikt 26 godina nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma”.

“Rastući etnički nacionalizam, otelovljen u separatističkom lideru bosanskih Srba Miloradu Dodiku, podstiču Beograd i Moskva. A veći, strateški problem je nesposobnost EU da ispuni obećanja bliže integracije sa regionom”, ističe Tisdal.

“Evropski odnos sa Turskom, čuvarom kapije, je takođe disfunkcional, delimično zahvaljujući Redžepu Tajipu Erdoganu, njenom veoma neprijatnom predsedniku. Kad je prošle godine pretio članicama EU Grčkoj i Kipru, Makron je poslao pomorske snage u Istočni Mediteran, dok je ostatak Evrope sedeo na svojim rukama”.

Tisdal je ukazao da se Erdogan takođe umešao u Ukrajinu i sukob između Jermenije i Azerbejdžana, koji se ponovo zapalio prošle nedelje.

“Ipak, Brisel mu plaća da drži dalje bliskoistočne migrante, pa teško da se usuđuje da ga izazove”.

Migracije i humana politika

Tisdal je rekao da je “čvrst krug nestabilnosti koji steže Evropu više od stvarnog ili potencijalnog oružanog kofnlikta”, a jedna od većih dilema je – migracija.

“Uprkos sirijskoj izbegličkoj krizi iz 2015, EU i dalje nema dogovorenu humanu politiku”, smatra on, dodajući da to “garantuje još više nevolja”.

“Jedan od glavnih kritičara, ironično, je Poljska, koja odbija migrantske kvote. Ipak, suočeni sa nevoljama na granici, njeni licemerni desničarski lideri koji su, poput mađarskog Viktora Orbana, u gorkoj svađi sa Briselom u vezi vladavine prava i demokratskih pitanja, apelovali na solidarnost EU”.

Tisdal smatra da je jednako uznemirujuć i način na koji je, kako deluje, mnogo evropske javnosti prihvatilo ilegalno odbijanje i rutinsko maltretiranje azilanata, “bilo u kampovima u Libiji ili na plažama Grčke, što je kršenje zakona EU”.

“To odražava drugu samonanetu ranu – povećani uticaj ksenofobije, desničarskih populista i ponovnu normalizaciju ultra-nacionalne politike iz vremena oko 1914. širom Evrope”.

“Ako Evropljani neće da ustanu za zapadne demokratske vrednosti u svetu koji su pregazili klonovi i imitatori Donalda Trampa, ko će? Nažalost, ne mogu da se okrenu ka Britaniji”, naveo je Tisdal, dodajući da je Britanija pod Borisom Džonsonom postala “periferna konfliktna zona za EU” i “više iritantna nego što je saveznik”.

“Podeljena kuća”

“U slučaju Kine, nema ničeg ni blizu ujedinjenog fronta, a takva slabost ohrabruje predatore”.

“Evropa je, kao i uvek, podeljena kuća. Istočni Evropljani i dalje ulažu svoje poverenje u Vašington umesto u Brisel”.

“Birokratija EU je slabo vođena, njen parlament je bezub. Nemačkoj manjka dokazani lider. U Francuskoj, Makron je suočen sa opakim prolećnim izborima protiv krajnje desnice koju podržava Rusija”.

“Ipak, upravo Makronove ideje o pojačanoj evropskoj politici, bezbednosti i vojnoj ‘strateškoj autonomiji’ te snažnijoj, fiskalno i ekonomski integrisanijoj EU, nude stazu nade za napredak”.

“Dok se Francuska priprema da preuzme predsedništvo nad EU, da li će drugi lideri prepoznati ovaj kritični momenat i podržati Makrona? U svetu ajkula, zmija i strašnih čudovišta, evropska nezavisnost, kohezija i vrednosti su na kocki kao nikad do sada”, zaključio je Tisdal.

 

 

 

Izvor Blic
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos