50 GODINA MEKDONALDSA U NEMAČKOJ

Prvi Mekdonalds u Nemačkoj otvoren je pre tačno pola stoleća. Prodor brze hrane ne jenjava, uprkos svim trendovima zdrave ishrane. Nemci se danas ne hrane bolje nego njihovi preci s početka 20 veka.

Foto: Wikimedia Commons

Kada je Mekdonalds 4. decembra 1971. otvorio svoj prvi restoran u Nemačkoj, hamburger je koštao 95 pfeninga – a danas 1,50 evra. Pored hamburgera na jelovniku su se tada nalazili još i čizburger, koca kola, fanta i kafa.

Danas Mekdonalds ima 38.000 filijala širom sveta – 1.448 samo u Nemačkoj. „Narednih godina planiramo veliku ekspanziju i tražimo lokale”, kaže jedan portparol ove kompanije čije je nemačka centrala u Minhenu.

Ekspanzija ove firme je svojevrsno ogledalo promene u društvu proteklih decenija.

Sve nezdravija ishrana uprkos zdravim trendovima

Margareta Bining-Fezel, direktorka Saveznog ureda za ishranu kaže da se sedamdesetiih probudilo zanimanje Nemaca za kulturu ishrane i međunarodnu kuhinju. To je pogodovalo širenju brze hrane i gotovih jela.

U (Zapadnoj) Nemačkoj porast uticaja američke hrane je započeo odmah posle Drugog svetskog rata stacioniranjem američkih vojnika.

Prvo što je preplavilo zapadnonemačko tržište su bili napici s visokim postotkom šećera kaže Hans Hauner sa Elze Krener-Frezenius centra za ishranu na Tehničkom univerzitetu u Minhenu. Takođe je bila porasla potrošnja mesa i mesnih prerađevina – koja pak u poslednje vreme stagnira odnosno opada.

Poslednjih 50 godina zabeležen je dramtačian porast potrošnje brze hrane i to ne samo hamburgera nego i pica, kobasica, kebaba… „Samo u 40 posto domaćinstava se još redovno kuva. To je povezano sa sve većim brojem domaćinstava s jednim članom”, kaže Hauner.

Zdrava ishrana – pitanje novca

Trend zdrave prehrane s pahuljicama i raznim sortama muslija koji je krenuo osamdesetih te sve češća rasprava o kvalitetu ishrane nisu pak doveli do toga da se danas građani hrane zdravije.

„Mnogi bolje obrazovani vode računa o tome što jedu. No s druge strane imamo slabije obrazovanije i finansijski ne baš tako dobro stojeće slojeva društva. Jedan deo stanovništva se danas hrani lošije nego prije pedeset godina”, kaže Hauner.

To potvrđuje i Bining-Fezel koja kaže kako još uvek velik broj stanovnika zbog siromaštva nije u stanju da se pravilno hrani: „Ishrana je još uvek pitanje novca: u restoranu je hrana skuplja nego na kiosku. Sveže namirnice su skuplje od industrijski prerađenih”. No ono što i bolje stojećima danas nedostaje je – vreme za pripremu namirnica.

Zato munjevito raste broj restorana brze hrane. Još pre pandemije koronavirusa je udeo prometa gastronomskih lanaca premašio trećinu. Tokom pandemije se taj udeo još više povećao. Broj restorana bez posluge je od 2005. kada ih je bilo 14.648 porastao na 35.656 u 2019.

Problem gojaznosti

Sedamdesetih se po prvi put počelo govoriti o gojaznosti kao ozbiljnom zdravstvenom problemu u Nemačkoj. A od 1999. do 2013. broj muškaraca koji spadaju u bolesno gojazne povećao za 40 posto, a žena za 24 odsto. Broj gojaznih se i dalje povećava.

Zaključak naučnika: i u dugoročnom poređenju sa svojim precima današnji Nemci verovatno se ne hrane bolje nego njihovi preci, prababe i pradede ili čukunbabe i čukundede.

„Pre Prvog svetskog rata u Nemačkoj se jelo mnogo više krompira i hleba koji je bio mnogo grublji, tj. sadržavao je mnogo više vlakanstih materija nego danas. Mislim da se stanovštvo pre više od 100 godina nije hranilo lošije nego danas, mada sada postoji mnogo veća ponuda namirnica”, kaže Hauner.

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos