“JADARIT” MINERAL ČIJI JE PRONALAZAK IZAZVAO PROTESTE U SRBIJI

Ruda jadarit je mineral čije otkriće je dovelo do interesovanja multinacionalne kompanije za Srbiju, ali i masovnih protesta u zemlji.

Foto: Wikimedia Commons

Ime je dobio po reci u Srbiji, a strani mediji su ga nazivali “kriptonitom” zbog neobičnog sastava iz filma naučne fantastike. Spada među najmlađe otkrivene minerale, a litijum koji sadrži veoma je tražen na globalnom nivou, u industriji proizvodnje baterija.

Jadarit – pored potencijala koji je Srbiju doveo na radar velikih rudarskih kompanija zainteresovanih za eksploataciju, postao je i važna politička tema pred izbore u zemlji, koji su najavljeni za april 2022. godine.

Bojazan građana da će iskopavanje rude jadarit u zapadnoj Srbiji proizvesti nesagledive ekološke posledice u tom delu zemlje pokrenuo je niz ekoloških protesta u Srbiji i blokade glavnih puteva širom zemlje u novembru.

Na protestima su se čule poruke protiv međunarodne rudarske kompanije „Rio Tinto“, koja je zainteresovana za eksploataciju jadarita u Srbiji. Iz ove kompanije uveravaju da će poštovati ekološke standarde, a predstavnici vlasti su, pod pritiskom javnosti, najavili da će građani o projektu „Rio Tinto“ odlučivati na referendumu.

Šta je jadarit?

Jadarit je mineral koji sadrži litijum i bor, a kompanija „Rio Tinto“ otkrila ga je 2004. godine istražujući oblast zapadne Srbije.

Litijum je važna komponenta za proizvodnju baterija, a svetski mediji predviđaju nestašicu ovog metala zbog povećane potražnje.

Kako se navodi na sajtu kompanije Rio Tinto, istraživači su 2004. pretraživali oblast na zapadu zemlje tražeći bor. Napravili su dve bušotine. U prvoj su pronašli bor, a u drugoj nešto što sadrži i bor i litijum.

„Otkrivanje novog minerala nije velika retkost. Ali, pronaći novi mineral u velikim količinama kao što ih imamo u dolini Jadar je izuzetno“, rekao je Nenad Grubin, istraživač kompanije „Rio Tinto“, kako se navodi na sajtu te kompanije.

Britanski BBC pisao je 2007. da su istraživači kompanije „Rio Tinto“ otkrili taj „neobičan mineral“ i zatražili pomoć od dr Kris Stenlija, mineralologa u londonskom Prirodnjačkom muzeju, jer nisu mogli da ga uporede ni sa čim što je ranije poznato nauci.

Stenli je za BBC rekao da nije mogao da pronađe formulu minerala u zvaničnim izvorima, ali jeste u filmu naučne fantastike.

Naime, zanimljivost je da jadarit ima veoma sličnu formulu kao izmišljena supstanca „kriptonit“ iz filma „Povratak Supermena“ iz 2006. godine.

„Novi mineral ne sadrži fluor kao u filmu i beo je, a ne zelen. U ostalim aspektima se poklapa sa hemijskim sastavom stene (iz filma, prim. aut.) koja sadrži kriptonit“, rekao je Stenli za BBC.

Jadarit je kao novi mineral u internacionalnoj klasifikaciji zvanično priznat i zaveden 2006. godine. Mineral je relativno tvrd, ali je veoma sitnog zrna. Svaki pojedinačni kristal je, prema pisanju BBC-a, manji od pet mikrona (milionitih delova metra).

Mineral je dobio ime po reci Jadar (pritoke reke Drine) u zapadnoj Srbiji jer je otkriven u dolini te reke i do sada nije otkriven nigde više u svetu.

Dušan Podunavac, inženjer geologije iz Beograda, kaže za RSE da je ovaj pronalazak značajan zbog vrednosti koju litijum ima na tržištu.

„Mi imamo pojave litijuma i u okolini Cera (planina na severozapadu Srbije, prim. aut.), ali ne u obliku kao što je jadarit, nego u mineralima koji su stotinama godina poznati i iz kog se dobija litijum u drugim zemljama“, kaže on.

Prema njegovim rečima, litijum se sada dobijao iz slane vode i iz stena, a Nemačka i Češka su evropske zemlje koje imaju značajne rezerve litijuma u tim oblicima.

Prema procenama Geološkog zavoda SAD-a za 2021, Srbija se nalazi na dvanaestom mestu u svetu po rezervama litijuma sa 1,2 miliona tona. Najveće rezerve litijuma imaju Bolivija, Argentina i Čile.

Zašto je litijum ekonomski značajan?

Litijum je osnovna komponenta za proizvodnju baterija za mobilne telefone, laptopove, električne automobile i druge uređaje široke potrošnje.

Dušan Podunavac kaže da postoji očekivanje da će potrošnja litijuma biti veoma velika ako se krene u proizvodnju električnih automobila, jer će na tržištu biti tražena velika količina baterija.

„Dobit za Srbiju bi bila velika ako u Srbiji bude fabrika za proizvodnju baterija, ali ne i ako se iz Srbije iznose neka jedinjenja iz kojih bi se u nekoj drugoj zemlji dobijao litijum“, navodi on.

Podunavac kaže da se eksploatacijom jadarita, osim litijuma, dobija još jedan značajan proizvod – borna kiselina koja se koristi za proizvodnju deterdženata i kozmetičkih proizvoda.

Iz kompanije „Rio Tinto“ navode da će se u rudniku godišnje proizvoditi 58.000 tona litijum karbonata kvaliteta za izradu baterija, 160.000 tona borne kiseline i 255.000 tona natrijum sulfata koji se koristi u industriji tekstila i stakla.

Iz kompanije „Rio Tinto“ na svom sajtu navode da bi Projekat „Jadar“, odnosno projekat eksploatacije rude jadarit u Srbiji, mogao da obezbedi dovoljno litijuma za napajanje više od milion električnih vozila godišnje, a da se procenjuje da će potražnja za litijumom u narednoj deceniji rasti 25-35 odsto na godišnjem nivou.

Kako izgleda eksploatacija rude jadarit?

Iz kompanije „Rio Tinto“ na svom sajtu navode da su do sada sproveli istražna bušenja i da je ta kompanija u industriju litijuma ušla preko svog rudnika Boron u Kaliforniji, gde se vrši ekstrakcija bora od 1927. godine.

Ipak, iz ove kompanije navode da je jadarit „novi mineral koji se ni sa čim drugim ne može uporediti“ i da je „bez ijednog procesa igde u svetu koji bi se mogao upotrebiti kao obrazac za njegovu eksploataciju“.

Zato je, kako se navodi, „Rio Tinto“, u istraživačkom centru u Australiji razvio ogledno postrojenje za proizvodnju litijuma i borne kiseline iz iskopane rude jadarit, a koje bi trebalo da bude dopremljeno u Srbiju.

Prema rečima geologa Dušana Podunavca, ako kompanija za to dobije dozvolu, radi se podzemna eksploatacija rude jadarita, odnosno do rude se dolazi kosim ili vertikalnim tunelima.

„To je kao lift kojim se spuštaju ljudi i oprema na oko 400, 500 metara dubine“, navodi Podunavac.

Podunavac objašnjava da sve informacije o jadaritu koje javnost sada ima potiču od kompanije “Rio Tinto” jer propisi ne predviđaju da država to na bilo koji način proverava.

„Niko iz države ne radi paralelno istraživanje da li je to što je ispitano i što je Rio Tinto pružio kao informaciju nadležnim institucijama tačno“, kaže on dodajući da propisi to i ne predviđaju.

Šta je potrebno da bi kompanija ‘Rio Tinto’ započela izgradnju rudnika?

Iz kompanije „Rio Tinto“ navode na sajtu da njihov projekat eksploatacije jadarita „Jadar“ zavisi od toga da li će kompanija dobiti potrebna odobrenja i dozvole.

Uslov za to je, kako se navodi, završetak Studije opravdanosti, koja bi trebalo da bude gotova do kraja 2021. godine.

Geolog Podunavac objašnjava da je to studija koja treba da pokaže da eksploatacija jadarita može da ima ekonomske efekte, odnosno da ima smisla ići dalje u proceduru dobijanja dozvole za eksploataciju.

„Tako se sagledava način kako će se ruda eksploatisati, kojim metodama, šta sve treba da se izgradi, ali to je tek početak, još uvek se ne razmatra detaljno šta će se proizvoditi od rude jadarita“, navodi on.

Nakon ove studije, kompanija, prema njegovim rečima, treba da uradi još niz studija, između ostalih, i Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

„U toj studiji oni moraju da pokažu šta sve sadrži ta ruda. Osim litijuma, tu često bude sporednih štetnih komponenti. Pitanje je koliko ih ima i koji su to elementi“, navodi on dodajući da studija mora da predvidi mere kako će se zaštititi ljudi i životna sredina od tih štetnih komponenti.

Iz kompanije „Rio Tinto“ na sajtu objašnjavaju da se prva prodajna proizvodnja očekuje 2026. godine, pod uslovom da se dobiju sva neophodna odobrenja.

Kompanija „Rio Tinto“ je do sada u projekat „Jadar“, kako su objavili, uložila oko 400 miliona evra, a opredeljeno je još 2,1 milijardu evra za izgradnju rudnika ukoliko kompanija dobije potrebne dozvole.

Kakav bi bio uticaj rudnika?

Prema podacima kompanije „Rio Tinto“, projekat rudnika, koji obuhvata podzemni rudnik i površinski industrijski kompleks, prostirao bi se na površini manjoj od 400 hektara.

„Postoje 52 stalno naseljena stambena objekta na području projekta koja će biti preseljena i još 293 vlasnika zemljišta na čije će zemljište uticati rudnik“, navodi se na sajtu „Rio Tinto“.

Korisne komponente u jadaritu su svega do 17 odsto, to je 15 odsto bora i oko 1,7 odsto litijuma. Sve drugo je jalovina (otpad). Kod velike proizvodnje i ako jalovina sadrži štetne komponente, otpad može biti vrlo opasan ako se to pitanje ne reši
Dušan Podunavac, geolog

Podunavac smatra da vlasnici zemljišta „na koje će uticati rudnik“ verovatno neće moći na toj zemlji da se bave poljoprivredom, ali da je to još uvek za analizu uticaja industrijskog dela rudnika na životnu sredinu.

On navodi da ono što može predstavljati najveći problem u ekološkom smislu je otpad koji ostaje nakon prerade rude. Iz kompanije „Rio Tinto“ navode da bi rudnik tokom svog životnog veka proizveo 57 miliona tona otpada.

„Korisne komponente u jadaritu su svega do 17 odsto, to je 15 odsto bora i oko 1,7 odsto litijuma. Sve drugo je jalovina (otpad). Kod velike proizvodnje i ako jalovina sadrži štetne komponente, otpad može biti vrlo opasan ako se to pitanje ne reši“, navodi Podunavac.

Prema navodima „Rio Tinto“, industrijski otpad iz postrojenja biće pretvoren u čvrsti otpad koji se, kako tvrde, „može sigurno transportovati i složiti tako da formira čvrstu, stabilnu deponiju“.

Kada je reč o toksičnim (opasnim) materijama u otpadu, iz „Rio Tinto“ tvrde da će primeniti „najsavremeniji sistem za praćenje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta“, kao i da će otpadom rukovati u skladu sa standardima.

Upravo je uticaj na životnu sredinu kritika koju na račun ovog projekta upućuju ekološki aktivisti i deo opozicije u Srbiji.

Na jednom od protesta 29. novembra u Loznici na zapadu Srbije demonstranti su zahtevali da se iz prostornog plana grada, kojim se definišu budući projekti, izbace planovi o izgradnji rudnika u dolini reke Jadar.

Lokalne ekološke inicijative koje su protiv rudnika broje više desetina hiljada pratilaca na društvenim mrežama, a pobuna je krenula zbog bojazni da bi planirani rudnik Rio Tinta mogao da zagadi okolinu – zemljište i rečni sliv.

Iz Rio Tinta tvrdnje o zagađenju u nekoliko navrata su odbacili.

Ta kompanija je u saopštenju iz septembra poručila da ima razumevanja za zabrinutost koju građani Srbije iskazuju u pogledu zaštite životne sredine i pozvala ih da se informišu o projektu Jadar. Ističe se i da je “projekat Jadar razvojna šansa Srbije i prilika da Srbija bude predvodnik zelene tranzicije u Evropi”.

Kompanija “Rio Tinto” se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.

Jedan od najpoznatijih primera je slučaj na Papui Novoj Gvineji, kada je stanovništvo počelo pobunu zbog pritisaka vlade da se nastavi rad u rudniku zlata i bakra, a pobuna je prerasla u građanski rat koji se vodio od 1988. do 1997. godine.

Tri decenije nakon što je napustio ovu zemlju Rio Tinto će proceniti uticaj svog bivšeg rudnika na životnu sredinu, preneo je u julu britanski Guardian.

Maja 2020. godine, svetske agencije prenele su i vest da je kompanija “Rio Tinto” uništila dva aboridžinska svetilišta u Zapadnoj Australiji.

U prvoj reakciji kompanije saopšteno je da je pokrenuta unutrašnja istraga u kompaniji, a nakon pritiska australijske i svetske javnosti otpuštena su tri menadžera koja su povezana sa incidentom.

“Rio Tinto” je naglasio i da će sarađivati sa vladom Australije u istrazi slučaja i da će pronaći načine da unapredi svoje unutrašnje procedure, kako se takvi incidenti više ne bi dešavali.

Izvor Radio slobodna Evropa
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos