ZAŠTO SU TV SERIJE VAŽNE?

U poslednjih nekoliko godina, televizijske serije su postale oružje meke moći u kulturnom ratu Holivuda i svih ostalih. Srpska produkcija TV serija apsolutno dominira u regionu.

Foto: Wikimedia Commons
Kad se pre sedam godina pojavio prevod knjige Žan-Pjer Eškenazija „TV serije – budućnost filma“ u tom trenutku to je bila stvarnost, a nama je delovalo kao predviđanje budućnosti u kojoj se trenutno nalazimo, kaže Nevena Daković, profesor teorije filma na Fakultetu dramskih umetnosti.
„Ne bih rekla da su TV serije budućnost filma već da su se sa distribucijom sa striming platformi i brojnih kablovskih kanala u svesti gledalaca izjednačili filmovi pravljeni za platforme i TV serije. TV serije su postale zapravo jedan produženi film i možemo ih gledati kao i klasične filmove u jednom neprekinutom nizu zahvaljujući u bindžovanju. Optimistički mislim da u budućnosti ima mesta i za film i za TV serije“.

Holivud i svi ostali

Stanko Crnobrnja teoretičar medija, TV reditelj i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum ističe da je pandemija doprinela tome da se ljudi više okreću ekranima i ostaju kod kuće i dodaje da je striming tehnologija otvarila novu etapu u razvoju audio-vizuelnog jezika.
Prema njegovim rečima, film i TV serije su suštinski dva različita sveta iako se služe sličnim, možda neki put identičnim jezicima, ali to je samo varka.

Rušenje zapadnog egocentričnog elitizma

Saša Radojević, filmski kritičar i urednik u redakciji dramskog i domaćeg serijskog programa na RTS-u smatra da je račun beznačajan ako ne postoji verifikacija u institucionalnom i kulturnom pogledu, jer „ekonomija je nevažna kad se govori o statusu pojedine kulture“.
Prema Crnobrnji, novi mediji poput Tik Toka potvrdili su Nam Džun Pajkovo predviđanje iz sedamdesetih da će svaki umetnik imati svoj audio-vizuelni kanal, a to je faza razvoja u kojoj se manifestuju potpuno nove situacije.

Pretresanje kulturnih ratova

Nigerija i Egipat su supersile koje proizvode „sadržaj koji mi ne možemo ni da zamislimo“, a nemamo pojma o tome zato što smo „ograđeni u naš geto, komercijalni, zapadnjački, takav kakav jeste“. Nemamo kontakt s tom kulturom koja je ozbiljna i traje hiljadama godina, ističe Crnobrnja i dodaje da će Kusturica biti „šef na Kairskom festivalu“ što znači da „oni prepoznaju nas, a mi teško prepoznajemo njih“.
Međutim, Radojević smatra da se kulturni ratovi vode preko imena a pitanje je da li će autor preći granicu ili ne, da li ćeš biti verifikovan van granica ili biti predstavljen u samo u svojoj sredini. Ignorisanjem i prepoznavanjem takođe se vodi kulturna misija, ocenjuje on.

TV serije –polje meke moći

Nevane Daković smatra da bi neko bio šire prepoznat, mora da postoji kanal preko kog može da prođe na internacionalnu scenu. Sa novim medijima, ukoliko su TV serije novi medij, mnogo je širi taj kanal gde se mogu plasirati sadržaji iz jedne zemlje u drugu i na drugi kontinent.

„Globalni jug“ – srpske serije dominantne u regionu

Kao što postoji severnoatlantski kulturni prostor, sada postoji nešto što se zove „Globalni jug“. U TV serije globalnog juga spadaju i brazilske TV novele, balkanske i turska, a izraelska produkcija je tu veoma bitna, ističe Nevena Daković.
Status srpskih TV serija u regionu je prepoznat kao vodeći, navodi ona i dodaje da je za prošlu godinu zvaničan iznos koji je uložen u produkciju TV serija bio 60 miliona evra, „što je potpuno fascinantan iznos i čini mi se da prevazilazi filmsku produkciju“.
Radojević kaže da je Filmski centar Srbije barem pet ili šest puta manje ulaže u film, iako u filmu postoje dodatni izvori prihoda, ali sigurno je da je bar dva tri puta veći novac koji se ulaže u TV serije nego u filmove.

Najbolje srpske serije

Crnobrnja dodaje da u Srbiji postoji interesantan fenomen da je naša televizija od prvog dana postavljena na autorstvu. Cela država je znala ko su Lola Đukić i Novak Novak i tako je do današnjeg dana. Svi znaju autore što je manifestacija opredeljenja iz 1958. godine da se svaki TV žanr autorizuje.
ao najkvalitetnije srpske serije Nevena Daković navodi „Senke nad Balkanom“, „Državnog službenika“, „Besu“ i „Porodicu“ koja je dobila nagradu „Srce Sarajeva“ za najbolju TV seriju.
Serije favoriti Saše Radojevića su „Nečista krv“, „Senke nad Balkanom“ i „Žmurke“. I Crnobrnja navodi seriju „Žmurke“ Miše Radivojevića koju karakteriše rukopis zrelog autora i „Senke nad Balkanom“ kojom je postignut jedan novi standard.
Autor: Vladimir Sudar
Izvor Sputnik
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos