CVETA TRGOVINA FALSIFIKOVANIM KOVID-PROPUSNICAMA

U Nemačkoj se gotovo nigde ne može bez kovid-propusnice kojom se dokazuje da je neko preležao koronu ili da je vakcinisan. Zato cveta trgovina falsifikatima, a to na svojoj koži naročito osećaju apotekari.

Foto: Wikimedia Commons

Na ulaznim vratima apoteke u Berlinu visi natpis s upozorenjem: „Pokušaji krađe digitalnog kovid-certifikata sa falsifikovanom potvrdom o vakcinaciji završiće sa krivičnom prijavom.“ Farmaceut i vlasnik te apoteke pristao je da govori za DW, ali anonimno, između ostalog i zato što kod njega rade samo žene.

Kaže nam da svakodnevno imaju posla s ljudima koji pokazuju lažne potvrde o vakcinaciji. Ponekad njegove apotekarke odustaju od krivičnih prijava policiji, „iz straha od agresivnosti“ tih ljudi. To je, kaže, za žene koje rade u apoteci, „dodatni teret“.

Berlinski farmaceut dodaje i da se mnoge njegove kolege širom zemlje suočavaju sa istim problemom. Digitalne potvrde o vakcinaciji sa QR-kodom u Nemačkoj se uglavnom izdaju u apotekama. One su sada ljudima često potrebne, jer se bez njih gotovo nigde ne može.

Kupovina božićnih poklona, odlazak u saunu, ispijanje vina u restoranu: na mnogim mestima u Nemačkoj to je moguće samo ako je neko vakcinisan ili je preležao koronu, pa to može da dokaže QR-kodom. Takve potvrde izdaju i lekari, kao i centri za vakcinaciju, ali ako neko nije vakcinisan, a pokušava da dobije lažnu potvrdu o vakcinaciji, onda neminovno odlazi u apoteku.

Mnogo lažnih kovid-propusnica

Geran Doner vodi apoteku u Dipoldisvaldeu u južnoj Saksoniji, regionu u kojem je stopa vakcinacije posebno niska – vakcinisano je samo 52 odsto ljudi. Poređenja radi, na nivou Nemačke vakcinisano je gotovo 70 odsto ljudi.

Niska stopa vakcinacije takođe znači i da je potencijalno mnogo onih koji biraju ilegalni p

ut falsifikovane potvrde kako bi imali pristupa javnom životu. „Imamo problem nekoliko puta sedmično. U takvim situacijama, našim kupcima kažemo da moramo da ’pogledamo malo bolje’“, kaže Doner.

Drugim rečima, zaposleni u apoteci su uočili nešto što je kod njih izazvalo sumnju: ili je u pitanju nevažeći serijski broj vakcine, ili je u pitanju knjižica za vakcinaciju na kojoj nema drugih vakcina osim one protiv kovida ili je problematičan datum vakcinisanja.

Geran Doner je i potpredsednik Farmaceutske komore Saksonije, tako da ima pregled o tome šta se zbiva na nivou čitave pokrajine. Farmaceutska komora, kaže, svakog dana dobija i-mejlove u kojima se prijavljuju slučajevi prevare. Na taj način vlasnici apoteka međusobno kontaktiraju i razmenjuju informacije. „To je ozbiljan problem u svim delovima zemlje“, kaže Doner, „pogotovo otkako su uvedeni propisi 2G (vakcinisan ili preležao koronu)“.

Sumnjivi slučajevi

Doner i njegovo osoblje situaciju obično pokušavaju da reše diplomatski. „Pokušavamo da navedemo kupce da sami uvide da to tako ne ide. Mnogi se tako pokolebaju i odustaju.“ Ali nekoliko slučajeva onih koji ne odustaju, apotekar je ipak morao da prijavi policiji.

Donedavno je postojala pravna nesigurnost za farmaceute, jer se posedovanje falsifikovane potvrde o vakcinaciji nije smatralo krivičnim delom. U međuvremenu se to promenilo. Krivični zakon sada predviđa zatvorsku kaznu do pet godina za kompletan proces: od izrade do korišćenja falsifikovanih kovid-propusnica.

To, međutim, ne rešava problem. Samo u okrugu Oberbergišer krajs na zapadu nemačke, u kojem živi oko 270.000 stanovnika, policija trenutno istražuje 160 slučajeva prevare.

Falsifikati postaju sve bolji

Zilke Valter kaže da se javlja još jedan, dodatni problem. Ona je šefica apoteke u Hanoveru i već je dva puta bila u policiji zbog falsifikovanih kovid-propusnica. Ona već dva meseca uočava da su falsifikati sve bolji i bolji. „Nalepnice sa serijskim brojem vakcine su kao prave, zapisnici o vakcinaciji dobro izgledaju, imaju pečat i potpis“, kaže Valter.

Zbog toga je njoj i zaposlenima u njenoj apoteci sve teže da identifikuju falsifikate. „Ne znamo ni koliki je broj neprijavljenih slučajeva“, dodaje. Neke nalepnice sa serijskim brojem sada imaju i vodeni žig, što pomaže u prepoznavanju falsifikata.

Drugo moguće rešenje bio bi zajednički, umreženi registar na kojem bi apotekari mogli da provere serijske brojeve vakcine ili registar koji beleži sve vakcinisane osobe u Nemačkoj. Ali takav registar ne postoji.

„Institut Robert Koh još uvek nema podatke o svim ljudima koji su vakcinisani. Da ima, lako bi mogla da se obavi provera. Ali Zakon o zaštiti podataka nam tu stoji na putu“, kaže apotekarka Valter. „Smatram da je komplikovano to što Zakon o zaštiti od zaraza propisuje da mi apotekari izdajemo digitalne certifikate odnosno kovid-propusnice. Nije nam problem što to pružamo tu vrstu usluge, ali problem je kad u svet pošaljemo ljude sa certifikatom na kojem piše da jesu, a oni zapravo nisu vakcinisani.“

Falsifikovani QR-kod

Apotekar Geran Doner iz Saksonije takođe je primoran da živi s tim rizikom. „To izaziva mučan osećaj, posebno zato što smo svesni svoje odgovornosti i shvatamo je vrlo ozbiljno.“

I to nije kraj, na pomolu je još jedan problem. Umesto falsifikata analognih kovid-propusnica, što su budni apotekari još i mogli da otkriju, falsifikatori se sada „dodatno naoružavaju“. Oni sve više direktno falsifikuju QR-kodove koji se unose u korona-aplikaciju i omogućavaju vlasniku nesmetan pristup javnom životu. A to više ne može da spreči ni najposvećeniji farmaceut, kao ni njegove kolege u apoteci.

Foto: Wikimedia Commons
Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos