SPOR OKO SPOLJNJE POLITIKE

Zeleni insistiraju na „vrednostima“, a Socijaldemokrate na pragmatičnosti.

Foto: Wikimedia Commons

U koalicionom ugovoru nove nemačke socijaldemokratsko-zeleno-liberalne vlade, koji sa svojih 180 stranica baš i nije kratak, odnosi prema centralnoj i jugoistočnoj Evropi, pa čak i odnosi prema Rusiji, ne igraju neku preteranu ulogu. Sukobe u bivšim sovjetskim republikama poput Ukrajine, koje je izazvala Moskva, ugovor jedva da i primećuje. Sporni gasovod Severni tok 2 uopšte se ne spominje, a isto važi i za svađu oko vladavine prava koja se razvila između Brisela s jedne, i Varšave i Budimpešte s druge strane.

Takvo ignorisanje Istoka u koalicionom ugovoru jeste zapanjujuće i teško da je to slučajno. To začuđuje utoliko više ako se uzme u obzir da zemlje centralne i jugoistočne Evrope, pre svega zemlje tzv. Višegradske grupe, spadaju u najvažnije ekonomske partnere Nemačke. Geopolitički gledano, te zemlje su za Nemačku važne i kao zemlje koje se nalaze na prelazu Istoka i Zapada. Isto tako, odnos Nemačke i Rusije proteklih godina dobio je na težini i to ne samo u političkim kuloarima, već i u široj javnosti.

S druge strane, ignorisanje tog važnog spoljnopolitičkog bloka odraz je činjenice da se radi o jednoj od najspornijih tema nove nemačke „semafor koalicije“. Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) zalaže se za blag odnos prema Kremlju. Ona je bila isto takva i u vreme koalicije sa Demohrišćanima (CDU/CSU), onda kada se kritikovao Viktor Orban ili Jaroslav Kačinjski.

Kada je reč o politici prema Istoku, Liberalno-demokratska stranka (FDP) je poprilično razjedinjena: postoji tzv. poslovno krilo stranke, koje na prvo mesto stavlja ekonomske interese Nemačke, ali postoji i drugo krilo, kojem su važnija pitanja ljudskih prava i vladavine prava.

Zeleni pak ne štede kritike na račun Kremlja i zalažu se za spoljnu politiku koja se bazira na pitanjima osnovnih vrednosti, što je jedan od važnih aspekata imidža te stranke.

Siguran nastup

Međutim, pokazalo se da je upravo spoljna politika prema evropskom istoku, pored borbe protiv pandemije, bila jedna od najvažnijih tema u prvim nedeljama nove nemačke vlade. Za to postoji više razloga: agresivni kurs Poljske u sukobu sa Evropskom unijom, ponovljene secesionističke pretnje vođe Republike Srpske Milorada Dodika i na kraju, gomilanje ruskih jedinica uz granicu sa Ukrajinom.

Nova ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni) se u više navrata do sada izrazila prilično nedvosmisleno: Rusiji je zapretila „osetnim posledicama“ u slučaju invazije na Ukrajinu, a zbog jednog ubistva u koje su očigledno bili umešane ruske diplomate, proterala je iz Nemačke dvojicu pripadnika ruskog diplomatskog kora. Tako oštar nastup nije se mogao očekivati od njenog prethodnika, socijaldemokrate Hajka Masa. I isto tako, nova ministarka iz redova Zelenih jasno je zapretila Miloradu Dodiku da će biti posledica ako i dalje bude istrajavao na potezima koji ugrožavaju teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine.

Oprezna vožnja

Onaj ko ovih dana na te teme razgovara s predstavnicima vladajućih stranaka dobija mnogo odgovora u kojima se pominju principi, ali malo toga tu ima konkretnog. Stiče se utisak da se po svaku cenu želi da se izbegne da se unutar koalicije rasplamsa spor oko tako osetljive teme kao što je istočna Evropa.

Nils Šmid, predstavnik poslaničke grupe SPD u Bundestagu zadužen za spoljnu politiku, potvrđuje za DW da je istina da sa Kremljem poslednjih godina nije postignut nikakav konsenzus. Pa ipak, kaže, „u ovom trenutku ne smemo da prekidamo i ono malo dijaloga što je još ostalo, iako istovremeno moramo jasno da branimo naše pozicije.“

Pritom bi, naglašava Šmid, po svaku cenu trebalo izbeći da Nemačka u odnosima sa Moskvom „solira“. „Rusiji bi jasno trebalo staviti do znanja da ne očekuje da će se problemi rešavati bilateralno, već samo na nivou Evropske unije i NATO“, kaže Nils Šmid.

U slučaju invazije na Ukrajinu Severni tok 2 odlazi u prošlost?

On ujedno smatra da je politički sporna tema, gasovod Severni tok 2 – rešena. „Gasovod je izgrađen, sada bi trebalo raditi na pitanjima koncesije“, kaže poslanik SPD. On ne želi isključiti mogućnost blokade projekta u slučaju ruskog napada na Ukrajinu, ali to, kaže, nije sigurna stvar.

Kod Zelenih i FDP, naprotiv, sporni gasovod nailazi na otpor. Pre svega su Zeleni ti koji žele da, u slučaju ruske agresije na Ukrajinu, pribegnu drastičnim metodama i potpuno blokiraju Severni tok 2. Robin Vagener, predstavnik te stranke koji je zadužen za evropsku politiku, ipak je nešto manje konkretan: „Ako Rusija napadne Ukrajinu to neće proći bez posledica, to je jasno“, kaže Vagener za DW. On doduše smatra da SPD i Zeleni, kada je Rusija u pitanju, problematici pristupaju s različitim naglascima, ali kaže da ipak ne uočava neka temeljna razmimoilaženja u politici prema istočnoj i jugoistočnoj Evropi.

Političarka Liberala Renata Alt, koja je dugi niz godina u okviru FDP bila zadužena za istočnu i centralnu Evropu, smatra da bi od projekta Severni tok 2 trebalo odustati i da se Vladimiru Putinu ne sme dozvoliti da u političke svrhe instrumentalizuje pitanje snabdevanja energentima. Za nju je važno da nova vlada teži višem stepenu samostalnosti kada je reč o snabdevanju energentima, i to kako prema Rusiji, tako i prema SAD.

Kada je u pitanju odnos prema Mađarskoj, Nils Šmid (SPD) smatra da je prošla vlada bila blaga u kritikama Viktora Orbana. On to objašnjava činjenicom da je Orbanova stranka Fides dugo preko Evropske narodne stranke bila povezana s Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU) i da je zato ona bila štedljiva u kritikama Orbana.

I Liberali i Zeleni smatraju da bi na antidemokratske tendencije u centralnoj Evropi trebalo reagovati odlučnije. Političarka FDP Alt smatra da bi i nemačke automobilske kompanije koje imaju pogone u Mađarskoj, poput BMW-a, takođe trebalo da vode računa o ljudskim pravima.

Preokret u politici prema Zapadnom Balkanu?

Josip Juratović, dugogodišnji poslanik SPD, koji je isto tako niz godina zadužen za politiku prema Zapadnom Balkanu, još tokom prethodne demohrišćansko-socijaldemokratske vlade uzaludno se zalagao za temeljne promene u politici Nemačke prema zemljama Zapadnog Balkana. On smatra da je tzv. Berlinski proces – farsa. Taj proces je, da podsetimo, 2013. između ostalih pokrenula i Nemačka, kako bi zemlje Zapadnog Balkana približila EU.

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos