ŠTA POSLE NUKLEARKI?

U Nemačkoj su upravo zatvorene tri nuklearke, a 2022. se gase i preostale tri

Foto: Wikimedia Commons

U Nemačkoj upravo zatvorene 3 nuklearke – do kraja 2022. se definitno prestaje sa korišćenjem nuklearne energije. Ali šta kada nje više ne bude? Šta je sa onima koji traže da se poništi odluka o prestanku rada nuklearki?

Nemačka je sve bliže ostvarenju svog cilja – zatvarnju svih nuklearki. Taj cilj je postavljen pre desetak godina – posle nuklerane katastrofe, havarije u Fukušimi. Poslednjeg dana prošle godine u Nemačkoj su ugašena tri reaktora.

Nuklearka Gundremingen na granici Bavarske sa Baden-Virtembergom: u novogodišnjoj noći, u roku od dvanaest sati sistemi su jedan za drugim isključeni, a potom nuklearka skinuta sa mreže. Demontaža će verovatno trajati oko 15 godina: radi se o 89.000 tona materijala. Otprilike osmina od toga ne može da se reciklira, već mora da se trajno negde smesti. A ljudi? Oko svega ima mnogo posla. Niko neće biti otpušten – i dalje radi oko 500 ljudi.

U Nemačkoj će do kraja 2022. raditi još samo tri nuklearne elektrane, a to su Emzland, Nekarvesthajm 2 i Izar 2.

Do sada je ovih šest elektrana zajedno isporučivalo oko 12 do 14 odsto proizvodnje električne energije u Nemačkoj. Čisto matematički gledano, maksimalni kapacitet ove tri nuklearke koje su sada ugašene odgovara kapacitetu od 1000 vetroturbina.

Deo politike i industrije je protiv zatvaranja nuklearki

Da li je odluka o postepenom ukidanju nuklearne energije bila ispravna ili pogrešna – pitanje je političke procene. U Nemačkoj je postojala i postoji stabilna većina koja u suštini smatra da je zatvaranje nuklearki ispravna stvar.

Nova ministarka za zaštitu životne sredine Štefi Lemke (Zeleni) oduševljena je i kaže da sve ide po planu – što je sjajno. On takođe ističe da nema povratka nuklearnoj energiji.

Direktori više kompanija, među njima i bivši šef hemijskog koncerna BASF Jirgen Hambreht, od političara traže da produže rad preostalih nuklearki. Oni se boje da će isključenje stvoriti rupe u snabdevanju strujom, pogotovo što Nemačka do 2038. takođe treba da prestane da proizvodi struju na ugalj. Nemačka vlada planira da se s korišćenjem uglja u Nemačkoj potpuno prekine do 2038. godine, „u idealnom slučaju već 2030″.

Vladinoj odluci o nukleakama protivi se i krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) koja je nedavno u parlamentu predložila da se rad nuklearnih centrala produži “makar do kraja naredne decenije.” Poslanik AfD-a Štefen Kortre optužio je vladu da vodi „najgluplju energetsku politiku na svetu” i tvrdio da Nemačkoj preti „isključenje čitavih gradova”.

Međutim, sa ovakvim predviđanjima se, pored ostalih, ne slaže Nemački institut za privredna istraživanja (DIW). I posle isključenja atomskih centrala biće „dovoljno kapaciteta” za snabdevanje energijom što, kažu, pokazuju i poslednje analize. Ako nemački elektroenergetski sistem „brzo pređe na obnovljive izvore energije uz odgovarajuće kapacitete za skladištenje i fleksibilne opcije” sigurnost snabdevanja srednjoročno neće biti ugrožena, navodi DIW.

Pad udela obnovljivih energija

Prošle 2021. u Nemačkoj je opao udeo obnovljivih izvora energije. Od 582 milijarde kilovat-časova struje koje je Nemačka proizvela, 40,9 odsto je bilo iz obnovljivih izvora energije dok je 2020. to bilo 44,1 odsto – glase podaci Udruženja nemačke energetike i vodoprivrede (BDEW).

Zbog slabog vetra je proizvodnja vetroparkova pala za 12 odsto. Istovremno je proizvodnja električne energije pomoću lignita povećana je za 18 odsto, a pomoću kamenog uglja za čak 26,7 odsto. Ukupan udeo u proizvodnji električne energije je – lignita (18,6 odsto), kamenog uglja (9,3 odsto) i mineralnih ulja (11,9 odsto).

Razmena energije za dobrobit svih

Naravno da vetar ne duva uvek, a širenje vetroparkova i solarnih sistema više nije tako dinamično kao nekada. Ali, treba istaći da je ekspanzija obnovljivih izvora energije u početku dovela do toga da Nemačka proizvodi mnogo više električne energije nego što troši – pa je negde od 2010. postala neto izvoznik električne energije.

Pre više godina izvezeno je 50 teravat sati više nego što je uvezeno. To odgovara onome što proizvede četiri do pet nuklearnih elektrana. Ali, taj višak je značajno smanjen u poslednje tri godine – trenutno je nešto ispod 10 teravat sati.

Razmena energije tokom godina je bila sve intenzivnija, širom Evrope. To je svima bilo od koristi.

Francuska ima problema sa snabdevanjem električnom energijom – skoro svake zime tokom akutnih hladnoća – uprkos svojih 56 nuklearnih elektrana. Tada uvozi nemačku energiju vetra.

Ali, kada nema vetra, Nemačka kupuje nuklearnu energiju od Francuske. Kada ima višak solarne energije i energije vetra, Nemačka izvozi struju u Austriju i Norvešku – a kada je nestašica, snabdeva se iz skandinavskih hidrocentrala.

Da je to u interesu svih, vidi se iz činjenice da je bilans trgovine električnom energijom otprilike uravnotežen: kad ima viška Nemačka svoju struju ne poklanja, niti ne mora skupo da je plaća kada je kupuje od drugih.

Šta je sa stabilnošću snabdevanja strujom?

Strah od nestanka struje se povećava proporcionalno sa povećanjem udela obnovljivih izvora energije u mreži i sa eliminacijom takozvanih elektrana baznog opterećenja kao što su nuklearne elektrane.

Činjenica je da – iza energetske tranzicije postoji i novi koncept napajanja.

U prošlosti su postojale elektrane u stalnom pogonu koje su snabdevale takozvano bazno opterećenje, ugalj je za srednje opterećenje i brzopokretne gasne elektrane za takozvano vrhunsko opterećenje.

Pokretači i zagovornici energetske tranzicije smatraju da je to zastarelo. Energetski sistem sutrašnjice je fleksibilan, digitalan, veoma dinamičan, decentralizovan i inteligentan.

Nemačka meteorološka služba takođe je pokazala da se vetar i Sunce međusobno dopunjuju. To važi za Nemačku, a još više za evropsku mrežu. Međutim, ovo se ne može uzeti zdravo za gotovo. Potrebnne su mreže, skladišta i mnogo više vetroturbina i solarnih sistema.

Nemačka vlada se takođe oslanja i na elektrane na gas, čak nije isključena ni izgradnja novih – pod uslovom da su pogodne i za sagorevanje „zelenog” vodonika ili „zelenog” metana napravljenog od njega. Ovi gasovi se mogu koristiti za skladištenje.

Ali – za stabilizaciju mreže ne samo da se mora proizvesti dovoljno energije, već je mora biti dovoljno u svakom trenutku na pravom mestu. Uprkos rastućem udelu obnovljivih izvora energije, do sada je snabdevanje električnom energijom postajalo sve sigurnije, ali uz znatno veće napore u koordinaciji.

Otpad i moguće havarije

Ono što mnogi gube iz vida kada se radi o nukleranoj energiji je pitanje odlaganja otpada – koji još veoma, veoma dugo ostaje kontaminiran. Isto tako, uprkos svim merama bezbednosti – ipak ostaje izvestan rizik od havarije koja može kratkoročno i dugoročno da ugrozi ljude i prirodu.

Neki nukleranu energiju u poslednje vreme ponovo promovišu kao – zelenu. Ali predsednik nemačke Savezne uprave za bezbednost odlaganja nuklearnog otpada (BASE) Volfram Kenig upozorava da „nuklearna energija, naravno, nije bez ugljen dioksida.

„Već eksploatacija uranijuma sobom nosi značajne ekološke probleme. Čak ni sama izgradnja nuklearnih elektrana nije bez ugljen dioksida”, rekao je u intervjuu za dpa.

Uprkos postepenom ukidanju nuklearne energije, emisija CO2 iz nemačke proizvodnje električne energije od 2010. je pala za oko 40 odsto – zahvaljući sve većem udelu obnonvljih izvora energije.

I zato ukidanje korišćenja nuklearne energije, a potom i energije uglja podrazumeva veći prtisak za što brži, obuhvatniji i inovativniji prelazak na obnovljive izvore energije.

Cena struje – konstantno raste

A kako se razvijala cena struje u Nemačkoj? Bilo u evropskom poređenju ili gledajući retrospektivno – cena struje u Nemačkoj konstantno raste.

Pritom: porezima i raznim dažbinama, u cenu električne energije nemačka država se trenutno ugrađuje – sa 54 odsto od ukupne cene koju plaćamo.

A ona je u junu prošle 2021. po kilovat satu u proseku iznosila 31,94 centa – ako domaćinstvo troši 3.500 kilovat sati godišnje. Ko troši manje – plaćao je još više. A 2000. godine kilovat sat je koštao oko 14 centi. Ovo proizilazi iz analize Saveznog udruženja za energetiku i vodoprivredu.

Prema podacima evropske statističke službe Eurostat, nijedna zemlja EU nije plaćala više po kilovat satu od Nemačke: evropski prosek za tu godinu iznosio je samo 21,34 centa.

A prema onlajn portalu za potrošače Verivoks, nemačka domaćinstva sa potrošnjom struje od 4.000 kilovat sati, 2020. godine su to plaćala u proseku 1.202 evra dok je to 2004. godine koštalo 712 evra.

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos