PREGOVORI SAD I RUSIJE: KOJE SU GLAVNE TEME?

Zvaničnici iz Rusije i SAD i predstavnici NATO počeli su danas pregovore o situaciji u Ukrajini, na čijoj se granici nalazi ruska vojska.

Američki i ruski pregovarači otpočeli su pregovore o strateškoj stabilnosti u Ženevi, a potom će biti održani pregovori Rusije i NATO-a u Briselu, a posle i sastanak OEBS-a u Beču.

Evo koje su glavne teme razgovora.

Strah od ruske invazije

Gomilanje ruske vojske na granici sa Ukrajinom pojačalo je strahove da će Moskva krenuti u ofanzivu na tu zemlju.

Rusija je to negirala i optužila ukrajinske vlasti da planiraju napad kako bi povratile kontrolu nad istočnim delom zemlje, koji kontrolišu ruski separatisti. Kijev to negira.

Američki predsednik Džo Bajden razgovarao je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o raspoređivanju ruske vojske na granici sa Ukrajinom i upozorio ga na “ozbiljne posledice”, uključujući i ekonomske sankcije, ako Rusija napadne Ukrajinu.

Rusija je već anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. i podržala separatiste na istoku Ukrajine, gde već sedam godina besni rat u kojem je poginulo više od 14.000 ljudi. Zapadne zemlje uvele su sankcije Rusiji, ali to nije promenilo kurs Moskve.

Ruski bezbednosni zahtevi

Putin je mogućnost da se Ukrajina učlani u NATO nazvao “crvenom linijom”. Kremlj zahteva od Vašingtona i saveznika da garantuju da se Ukrajina, Gruzija i šest bivših sovjetskih republika neće pridružiti NATO-u.

Moskva takođe zahteva da SAD i saveznici obećaju da neće izvoditi vojne vežbe u Ukrajini i bivšim sovjetskim republikama.

Kremlj je predstavio nacrt sporazuma sa SAD i NATO, prema kojem se alijansa obavezuje da neće rasporediti vojsku tamo gde nije bila pre 1997, pre nego što je NATO izrazio nameru da priključi bivše sovjetske republike.

SAD i njene saveznice su odbijale da prihvate zahtev da NATO garantuje da neće primiti u članstvo Ukrajinu i ostale zemlje, uz ocenu da se nove članice primaju na osnovu određenih kriterijuma i da nijedna zemlja van alijanse nema pravo veta.

Ukrajina i Gruzija još nisu spremne da postanu članice, niti za to ima izgleda u bliskoj budućnosti, ali zapadne zemlje traže da mogućnost ostane otvorena. NATO je još 2008. izrazio nameru da priključi dve zemlje, ali nije dat nikakav rok za to.

Iako su američki saveznici odbili da se pregovara o proširenju NATO-a, Vašington poručuje da je spreman da razgovara o kontroli naoružanja, jačanju poverenja, većoj transparentnosti i smanjenju rizika – ako Rusija zauzme konstruktivan stav.

Zvaničnici SAD kažu da su spremni da razgovaraju o tome da ubuduće Amerika ne postavlja rakete u Ukrajini i da se ograniči domet vojnih vežbi SAD i NATO u Istočnoj Evropi, ukoliko se Rusija povuče iz Ukrajine.

Moskva za sada odbija zahtev da povuče vojsku sa granice sa Ukrajinom uz obrazloženje da “može da raspoređuje vojsku gde želi na svojoj teritoriji” i da je to odgovor na neprijateljske poteze NATO-a.

Putin je pregovore sa SAD ocenio kao “pozitivan korak”, ali i rekao da želi brze rezultate.

Upitan da li će Rusija garantovati da neće napasti Ukrajinu, Putin je odgovorio da “Zapad prvo mora da da Rusiji garancije i to odmah”.

Zamenik ruskog šefa diplomatije Sergej Riabkov, koji predvodi rusku delegaciju u Ženevi, rekao je da je zahtev da se NATO ne šiti “suštinski” i da će razgovori biti besmisleni ako SAD to odbiju.

“Odlazimo na pregovore sa precizno definisanim zadatkom, koji treba da ispunimo po unaped definisanim uslovima”.

Upozorio je da Rusija neće praviti ustupke pod pritiskom i da će pregovori biti okončani posle prve runde ako SAD i saveznici ne budu hteli da sarađuju.

Zbog ovakvog stava, SAD sumnjaju da Moskva ne želi ni da pregovara, već da propast pregovora upotrebi kao opravdanje za agresiju.

Moskva negira da planira invaziju na Ukrajinu, ali je Putin upozorio da će biti primoran da preduzme odrećene “vojno-tehničke mere” ako Zapad ne odgovori pozitivno na zahteve.

Nije rekao šta bi konkretno to podrazumevalo, ali je rekao da su opcije brojne i da će zavisiti od toga šta kažu vojni eksperti.

Putin je istakao da nova hipersonična krstareća raketa Zikron, koja je testirana krajem decembra, može da pogodi sa razdaljine od 1.000 kilometara i da Rusiji daje mogućnost da odgovori ako NATO iskoristi Ukrajinu za raspoređivanje svojih raketa.

“I treba mi pet minuta da pozovem one koji za to izdaju naređenje”, rekao je Putin.

Izvor VOA
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos