KOLIKO JE RAST CENA OPASAN?

Spirala inflacije i dalje se vrti

Foto: Wikimedia Commons

Inflacija se drži na visokom nivou, kako u evrozoni, tako i u SAD. S one strane Atlantika su tako cene u decembru porasle za sedam odsto, što je najveći rast u poslednjih 40 godina. Koliko je taj rast cena opasan?

Prema mišljenju mnogih ekonomista inflacija je ovih dana dosegla svoj vrhunac i od sada se može očekivati pad. No osnovna rata inflacije i dalje će ostati na visem nivou od očekivanog. Američka centralna banka (FED) pre nekoliko dana je najavila da će povisii kamate i uvesti strožu monetarnu politiku, i to osetno brže nego što je to najavljeno krajem prošle godine.

Evropska centralna banka (ECB) najavljuje da će od marta ukinuti pandemijski program kupovine državnih obveznica. No ECB će s tim nastaviti preko jednog drugog programa i to u obimu od 20 milijardi evra. Podizanje kamata za sada nije planirano kada istekne program kupovanja obveznica.

Ipak se ne radi samo o „privremenom fenomenu“

U međuvremenu se međutim u okviru uprave ECB razilaze mišljenja o tome koliko je inflacija zapravo visoka. Oni su uvek ukazivali na to da je aktuelna inflacija „privremeni fenomen“ uzrokovan vanrednim događajima poput isticanja mere ukidanja poreza na dodatu vrednost u Njemačkoj početkom 2021. A tu je i nekontrolirani rast cena energenata koji je doveo do inflacije u drugoj godini pandemije. Prethodne, 2020. godine, cene su zbog recesije padale.

Pre nekoliko dana je članica predsedništva ECB IZabel Šnabel ukazala na rizik zbog dugotrajnog strukturnog trajanja inflacije uslovljene cenom borbe protiv klimatskih promena i rasta energenata. Istovremeno, njen kolega iz vrha ECB, Filip Lejn smatra da je potencijal rasta cena energenata ove godine niži nego prošle.

Ipak, tri glavna faktora koji će uticati na strukturnu inflaciju ostaju: dekarbonizacija, deglobalizacija i demografija. „Ti faktori će i u budućnosti gurati inflaciju prema gore“, smatra Karsten Brzeski iz nemačke ING-banke. Na rast cena pre svega utiče prebacivanje sa starih energenata, poput uglja, nafte i gasa, na zelene, obnovljive izvore.

Mnogi faktori su u igri

Kompanije su nešto naučile iz pandemijske krize i pokušavaju, što je više moguće, da proizvodnju približe svojim tržištima nadajući se da će tako izbeći probleme s lancima isporuka. Cene tera u visinu i sve akutniji nedostatak radne snage povezan sa starenjem stanovništva. „Taj faktor bi dugotrajno mogao da utiče na razvoj cena“, smatra Brzeski. On ukazuje i na to da je inflacija poslednjih godina bila suviše niska, što je bila posledica globalizacije, podela rada i digitalizacije. Evropska centralna banka s tim uticajima nije računala.

Glavni ekonomista nemačke Komercbanke Jerg Kremer smatra da je dobro što se pokrenula rasprava o inflaciji. Prema njegovom mišljenju, ECB nije svesna rizika zbog daljeg rasta inflacije. Zbog rasta cena porašće i plate, a privreda će taj rast cena proizvodnje morati opet da prebaci na krajnje potrošače. „Izlazak iz perioda opuštene monetarne politike i dalje će teći mukotrpno sporo“, smatra ekonomista Komercbanke. Ipak, ni Kremer ni Brzeski ne računaju s povećanjem kamata u ovoj, već tek početkom sledeće godine.

Više kamate bi međutim, prema mišljenju Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjunkture (IMK), usporile oporavak nakon korona-krize. Negativne propratne pojave bi zato bile veće nego efekat ublažavanje inflacije, zaključuje IMK.

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos