DEMOGRAFSKA KRIZA PRETI KINESKIM PLANOVIMA

Rađa se premalo dece, a planovi su ambiciozni

Foto: Wikimedia Commons

Uprkos naporima da ublaži pad nataliteta, Kina je petu godinu zaredom zabeležila smanjenje broja novorođenih beba približavajući se demografskoj krizi koja bi mogla da ugrozi planove Komunističke partije i predsednika Si Đinpinga za ekonomski razvoj, pišu svetski mediji.

Najmanje rođene dece od osnivanja NR Kine

Stopa nataliteta u Kini 2021. je pala petu godinu zaredom, čime se najmnogoljudnija zemlja na svetu približava potencijalno seizmičkom trenutku kada će njeno stanovništvo početi da se smanjuje, ističe Njujork tajms (The New York Times).

Strmi pad ubrzava dolazak demografske krize za koju, kako ukazuje američki list, ekonomisti i demografi upozoravaju da bi mogla da preoblikuje ekonomsku vitalnost Kine, pa čak i njenu političku stabilnost.

Pad nataliteta u Kini je nastavljen uprkos tome što je vlada ublažila zloglasnu politiku “jednog deteta” 2016, a, prošle godine promenila pravila koja su ograničavala porodice da imaju najviše dvoje dece.

Broj rođenih pao je na 10,6 miliona u 2021. godini, u poređenju s 12 miliona prethodne godine, objavio je u ponedeljak, 17. januara, kineski Nacionalni biro za statistiku.

To je najmanji broj od kada je Komunistička partija osnovala Narodnu Republiku Kinu 1949, a manji je čak i nego 1961. godine, kada je ekonomska politika Mao Cedunga “Veliki skok napred” dovela do opšte gladi i umiranja.

Pad nataliteta i produženi životni vek koji je pratio kinesku ekonomsku transformaciju u poslednje četiri decenije znači da će uskoro doći do pada broja radno sposobnih ljudi u odnosu na sve veći broj ljudi koji su prestari da bi mogli da rade, što bi, ocenjuje Njujork tajms, moglo dovesti do manjka radne snage, što dalje može ugroziti ekonomski rast i smanjiti prihode od poreza.

Prema podacima objavljenim u ponedeljak (17. januar), stanovništvo Kine i dalje je poraslo prošle godine, ali samo neznatno, popevši se na 1,412 milijardi. Ipak, prvi put od ere Velikog skoka napred pre 60 godina, broj ljudi koji su umrli – 10,1 milion – približio se broju rođenih.

Sve veći udeo starih

Do pada broja novorođenih beba u Kini petu godinu zaredom je došlo uprkos sve većem naglasku vlasti na podsticanju rađanja, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Dok se broj stanovnika Kine prošle godine povećao za samo 0,034 odsto, pojedini analitičari veruju da je stanovništvo te zemlje možda već dostiglo vrhunac, ističe američki list. Takođe ocenjuje da pad stope nataliteta na 7,52 odsto prošle godine u poređenju s 8,52 odsto 2020. naglašava izazov Pekinga u popravljanju užasne demografske slike.

Skoro svaki peti Kinez ima 60 ili više godina. Najnoviji podaci pokazali su dalje povećanje tog procenta, na 18,9 odsto u 2021. sa 18,7 odsto u 2020.

Kineske vlasti se posle ukidanja politike jednog deteta sada bore da ubede stanovništvo da imaju više dece, navodi Volstrit džurnal i ukazuje da otkako je Peking prošle godine saopštio da svi parovi mogu da imaju troje dece, lokalne vlade pokušavaju s merama koje uključuju novčane nagrade i duža porodiljska odsustva kako bi podstakle rađanje, dok su radi olakšanja sklapanja brakova, lokalni zvaničnici organizovali događaje upoznavanja i obeshrabrili upotrebu miraza.

Čini se da ti napori nisu dali značajne rezultate, ocenjuje list. Broj registrovanih brakova u Kini, nakon što je naglo pao 2020, nastavio je, prema novim zvaničnim podacima, da opada u prvih devet meseci prošle godine.

Kineski zvaničnici su mali broj rođenih delimično pripisali neizvesnosti zbog COVID-19, pošto je Kina dve godine koristila neke od najstrožih mera da spreči širenje korona virusa što je ostavilo posledice na ljude i privredu.

‘Duboki koreni’ pada nataliteta

Peking je i pre objavljivanja novih podataka o padu stope nataliteta najavio velike reforme, uključujući podizanje starosne granice za odlazak u penziju i sprovođenje politike troje dece, ukazuje Gardijan (The Guardian).

Politika troje dece zamenila je politiku dvoje dece koja je uvedena 2016. godine i koja je podstakla blagi porast rađanja pre nego što je ponovo došlo do pada.

Ipak, visoki troškovi života, odlaganje ulaska u brak i nedostatak društvene mobilnosti često se navode kao faktori koji doprinose nevoljnosti mladih Kineza da imaju decu. Kao odgovor, Peking je zabranio skupo privatno podučavanje i obećao bolji pristup nezi dece i porodiljskom odsustvu.

Profesor Vang Feng, s Kalifornijskog univerziteta Irvajn, specijalizovan za azijsku demografiju, rekao je da rezultati tih mera pokazuju da su osnovni uzroci problema dublji nego što kreatori politike uviđaju.

“Bez rešavanja duboko ukorenjenih uzroka koji obeshrabruju mlade Kineze da se venčaju i rađaju decu, od rodne nejednakosti do visokih troškova života, ono što sada vidimo je verovatno samo početak daljeg pada nataliteta i produženog procesa smanjenja stanovništva u Kini”, rekao je on.

Kina se takođe suočava s potencijalnom nestabilnošću na ekonomskom frontu, ukazuje britanski list, navodeći da poslednji podaci o BDP-u, objavljeni takođe 17. januara, pokazuju dramatično usporavanje privrednog rasta u poslednjim mesecima 2021. Druga po veličini svetska privreda prijavila je rast BDP-a od 8,1 odsto na godišnjem nivou, iznad predviđanja od šest odsto, ali je taj rast koncentrisanim u prvoj polovini godine. U četvrtom kvartalu je porastao za četiri odsto, posle 4,9 odsto u trećem kvartalu.

‘Demografska tempirana bomba’

Ponovni pad broja novorođenih beba povećao je pritisak na ambicije Komunističke partije da poveća nacionalno bogatstvo i uticaj s radnom snagom koja se smanjuje već deceniju, ukazuje Asošiejtid pres (Associate Press).

Pad nataliteta mogao bi da potkopa planove vladajuće stranke da razvije tehnologiju i samoodrživi ekonomski rast zasnovan na potrošnji, a ne na izvozu i investicijama, ocenjuje AP. Smanjenje rasta stanovništva podstaklo je i upozorenja da bi se Kina, gde je ekonomska proizvodnja po osobi ispod globalnog proseka, mogla suočiti s “demografskom tempiranom bombom” – da ima premalo radnika koji će izdržavati sve veći broj starijih ljudi.

Procenat ljudi starosti između 16 i 59 godina, što je zvanično radno sposobno stanovništva, sa smanjenjem na 882,2 miliona pao je na 62,5 odsto u odnosu na 63,3 odsto 2020. godine i 70,1 odsto pre jedne decenije.

Demografi kažu da bi udeo radno sposobnog stanovništva Kine mogao pasti na polovinu do 2050. godine.

Pretnja manjkom radnika dolazi kada vlada predsednika Si Đinpinga povećava izdatke za vojsku, kao i napore da kineske kompanije budu konkurentne na globalnom nivou u električnim automobilima i drugim novim tehnologijama.

Japan, Nemačka i neke druge bogate zemlje takođe se suočavaju s izazovom podrške starije populacije s manje radnika, ali one, kako ukazuje AP, mogu da se oslanjaju na ulaganja u fabrike, tehnologiju i imovinu u inostranstvu, dok Kina zavisi od poljoprivrede i industrijske proizvodnje s velikim intenzitetom rada.

Izvor Radio slobodna Evropa
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos