OLAF ŠOLC NA MUKAMA

Put nemačkog kancelara u Kijev i Moskvu

FotoWikimedia Commons
  1. Obaveštajne službe SAD zvone na uzbunu, a i Nemačka traži od svojih građana da napuste Ukrajinu. Kancelar Olaf Šolc sada putuje u Kijev i Moskvu. Situacija je izuzetno opasna.

Prvi dan u Kijevu s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, drugi dan u Moskvi s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Oba puta dolazak rano ujutru i odlazak veoma kasno uveče – to je plan. Da geopolitička situacija nije toliko napeta i da odnos Rusije i Ukrajine nije u toj meri zatrovan, onda bi ovo putovanje bila sasvim normalna inauguraciona poseta novog nemačkog kancelara Olafa Šolca.

To bi bilo prvo svojevrsno „opipavanje“ između šefova država i vlada, pokušaj da se međusobno procene, da se vidi da li između njih ima nekakve „hemije“ i kolika je politička harmonija. Od toga u dobroj meri zavise bilateralni i geopolitički odnosi. Ali novi kancelar nema vremena za takav blag i ugodan početak.

Situacija izuzetno opasna

Američke obaveštajne službe upozoravaju da bi ruski napad na Ukrajinu mogao da se dogodi još pre narednog vikenda. Posle SAD i drugih zapadnih zemalja, i Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu zatražilo je od nemačkih državljana da napuste Ukrajinu. Nemačka vlada ocenjuje da je situacija izuzetno opasna. Kancelar Šolc je u nedelju, na marginama izbora nemačkog predsednika, govorio o „veoma, veoma ozbiljnoj pretnji miru“.

Šolc je pokrenuo diplomatsku ofanzivu. Pre nedelju dana bio je u Vašingtonu sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, nakon čega su u Berlinu bili i neki od šefova država ili vlada zemalja EU. Šolc je ugostio francuskog predsednika Emanuela Makrona i šefa poljske države Andžeja Dudu, kao i premijere Danske i tri baltičke države. I predsednik Saveta EU Šarl Mišel boravio je u Berlinu, a tu je u četvrtak (10.2.) održan i desetočasovni razgovor u tzv. „Normandijskom formatu“ na nivou savetnika između Rusa i Ukrajinaca, koji su moderirali Nemci i Francuzi.

Pregovarati i odvraćati

Sada slede Kijev i Moskva. Velika očekivanja opterećuju Šolca – toliko da njegova vlada unapred pokušava da „spusti letvicu“. Iz krugova vlade kažu da ne očekuju da će se kancelar iz Moskve u utorak uveče vratiti s konkretnim rezultatom. Razgovori su deo intenzivnih diplomatskih napora svih saveznika s ciljem da se konkretnim koracima održi nit razgovora sa Rusijom o deeskalaciji.

Kancelar pritom koristi „dvostruku strategiju“: s jedne strane pregovori, a sa druge pretnje. „Vojna agresija na Ukrajinu koja bi ugrozila njen teritorijalni integritet i suverenitet, izazvala bi oštre reakcije i sankcije. Pažljivo smo ih pripremali i možemo odmah da sprovedemo, zajedno sa našim saveznicima u Evropi i NATO“. Savez je jedinstven i odlučan, rekao je Šolc pre nekoliko dana. „Niko ne bi trebalo da se nada da ćemo se po tom pitanju razići – delovaćemo se kao jedan.“

Posebni odnosi Nemačke i Rusije

Ipak, poseta kancelara Kijevu i Moskvi mora se sagledati drugačije nego, na primer, poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona pre nedelju dana. Kako naglašavaju krugovi bliski vladi, nemački bilateralni odnosi sa tim zemljama nikada se ne mogu posmatrati van istorijskog konteksta

U ime Nemačke tom regionu su nanete beskrajne patnje. Mora se biti zahvalan na tome što je u poslednjih nekoliko decenija bilo moguće obnoviti odnose s narodima tih zemalja. Ali, to ne znači da je i u ovom slučaju uloga Nemačke posebna. „Mi smo uključeni u ono što svi pokušavaju da urade.“

Nesuglasice oko isporuka oružja

Međutim, ono u šta Nemačka nije „uključena“, jesu isporuke oružja Ukrajini. Vlada u Berlinu to odbacuje pozivajući se na istorijske razlog. On nije odobrila čak ni zahtev Estonije da stare haubice, koje potiču iz zaliha Narodne armije DDR-a, budu prosleđene Ukrajini.

Kako se saznaje u Berlinu, kancelar se verovatno ni u Kijevu neće obavezati na isporuke oružja Ukrajini. Tamo bi međutim mogao da bude proveren spisak želja Kijeva za vojnom opremom. Na njemu se, između ostalog, nalaze i elektronski sistemi za pozicioniranje, oprema za uklanjanje mina, zaštitna odela, digitalna radio-oprema, radarske stanice ili uređaji za noćno osmatranje.

Preispitaćemo mogućnosti, navodi Berlin. Pored političke odluke, reč je i o tome koliko je to zaista moguće: „Nemamo viškova u Bundesveru, nemamo mi hiljadu uređaja za noćno osmatranje.“

Moguća ekonomska pomoć Ukrajini

Kako se čini, Olaf Šolc će nastaviti da pruža Ukrajini ekonomsku podršku, što Kijev takođe traži. Nemačka je poslednjih godina najveći donator – uložila je oko dve milijarde evra za stabilizaciju tamošnje privrede. Ukrajinska valuta trenutno je pod velikim pritiskom, što situaciju dodatno otežava. „Ukrajina može da bude sigurna da ćemo, kao i do sada, pokazati potrebnu solidarnost“, naglašava Šolc.

Nemačko-ruski gasovod Severni tok takođe bi trebalo da bude tema razgovora u Kijevu i Moskvi. Evropski saveznici i SAD sa zaprepašćenjem su registrovali da je nemačka vlada dugo pokušavala da gasovod Severni tok 2, koji još nije pušten u rad, zadrži van liste mogućih sankcija. Gasovod koji prolazi kroz Baltičko more od Rusije do Nemačke je „projekat privatnog sektora“ i proces odobravanja je „potpuno apolitičan“, govorio je Olaf Šolc u decembru.

Ne treba stavljati sve sankcije na sto

„Ako Rusija, na primer, s tenkovima i vojnim jedinicama pređe granicu sa Ukrajinom, Severni tok 2 više neće postojati“, odlučno je izjavio američki predsednik Bajden prošlog ponedeljka u Vašingtonu u prisustvu nemačkog kancelara. Olaf Šolc, koji je stajao pored njega, se međutim izmigoljio. On već nedeljama uporno odbija čak i da izgovori ime „Severni tok 2“.

Mnogo je razloga za takvu uzdržanost. Vlada ne želi zvanično da najavi o kakvim sankcijama je konkretno reč i, kako kaže kancelar, „ne želi sve da stavi na sto“. Ruskog predsednika bi trebalo držati u mraku kako ne bi mogao tačno da proceni koliki bi bili troškovi sankcija.

SPD i Rusija

Šolc za takav stav ima i druge motive. S jedne strane, on ne želi da teret mogućih sankcija padne samo na Nemačku. Šta je, na primer, sa Amerikancima koji kupuju naftu u Rusiji, zar i to ne bi trebalo da bude obustavljeno?

Osim toga, socijaldemokrata Šolc mora da vodi računa i o raspoloženju u sopstvenoj stranci. Severni tok 2 stiže u Nemačku preko pokrajine Meklenburg-Prednja Pomeranija, gde premijerka Manuela Švezig, iz kancelarovog SPD-a, već godinama čini sve da gasovod bude pušten u rad i da gas poteče.

Privreda se nada

Nemački privrednici takođe imaju veliki interes da odnosi između Berlina i Moskve ne budu previše zategnuti. Uprkos pogoršanju ukrajinske krize, Komitet nemačke privrede za istočnu Evropu ne odustaje od organizacije tradicionalnog razgovora s ruskim predsednikom, koji se održava jednom godišnje.

Zbog korone, 20 nemačkih top-menadžera ne želi da se, kao što je običaj, sastane s ruskim predsednikom u Moskvi ili Sočiju, već samo virtuelno, na video-konferenciji. Ali, datum održavanja čvrsto je utvrđen za početak marta – i to, kako se navodi, uz konsultacije sa saveznom nemačkom vladom.

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos