Dok mnogi svetski mediji izveštavaju o praznim rafovima prodavnica, čak i u svetskim metropolama, na kojim je do početka ratnih dejstava u Ukrajini bilo prehrambenih proizvoda u izobilju, svet je globalno zaplašen mogućom nestašicom hrane.
Da li će u uslovima poremećene isporuke energije, pre svega gasa, nezadovoljstva poljoprivrednih proizvodjača širom sveta nedovoljnim suvencijama država u kojima žive, dramatičnim skokom cene goriva i djubriva, poremećenih tršišnih zakona – broj ljuidi na planeti, koji umiru od gladi, biti u porastu?
Saša Borojević, analitičar, navodi podatak da se dnevno baca dve tone hrane i da svakoga dana 28.000 ljudi umire od gladi, od čega je 7000 dece…
Plodno zemljište se, uglavnom kroz korporacijske sisteme, kupuje svakodnevno, što ostavlja veoma malu mogućnost da pojedinac dodje do svog parčeta zemlje, na kojoj bi se mogao baviti proizvodnjom hrane.
– Fokusiran na situaciju u Srbiji, osmislio sam program “PRONADJI SVOG SELJAKA”, a to znači da čovek iz grada pronadje svog seljaka, koji ima proizvodnju hrane i, subvencionirajući mu proizvodnju, može da otkupi organske proizvode, daleko kvalitetnije nego što se mogu kupiti u trgovinskim lancima, kaže Saša Borojević.
– Srpsko selo je skoro uništeno – sve subvencije koje su, na primer, dobijene od EU za kupovinu 5000 traktora, da bi se obnovilo srpsko selo, za novac za 4500 traktora, ne zna se gde je otišao….
Sada jedan ar poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ima cenu jednog džaka veštačkog djubriva. Zaboravljamo, kaže Borojević, da je Ukrajina najveći proizvodjač tog djubriva i da je neizvesno kada će ga ponovo proizvoditi…
Više od 300 sela u Srbiji, navodi naš sagovornik, praktično više ne postoje. Više od 300.000 imanja, koja su oduzeta izvršiteljskim delovanjem, mogu se, predlaže on, ponuditi povratnicima iz srpske dijaspore.
Navodi podatak da u selima Srbije nemamo škole, domove zdravlja, puteve, kanalizaciju…
Napominje da, domaćinski odnos podrazumeva, da svako, ko bi se vratio u Srbiju, iz srpske dijaspore, a ima nameru da se bavi stočarstvom, dobro se raspita gde postoje klanice, jer je primer Valjeva i njegove okoline opominjući – umesto da spaljuju ili po pravilima zbrinjavaju otpatke iz klanica, bacaju ih u reke ili zemljište.
Na tim lokalitetima zatrovani su bunari pijaće vode i reke…
– Predlažem da svako svakome može da pomogne, svakome ko se bude udružio i napravio odnos u svojoj zajednici, kaže Saša Borojević.
– Jedino je moguće obnoviti selo stvaranjem zadruga, a ona znači – DRUG ZA DRUGA…
autor: Svetlana Đokić
