NATO NEĆE U UKRAJINU

Ni na tlo ni na nebo

Foto: Wikimedia Commons

Poljaci i Estonci traže angažman NATO u Ukrajini, ali ga ostatak saveza odbacuje. Generalni sekretar Jens Stoltenberg kaže da bi to bio uvod u totalni rat koji se mora izbeći. Pregovori Kijeva i Moskve se nastavljaju.

„Pozivamo Rusiju i predsednika Putina da povuku svoje snage, ali ne planirano da razmestimo trupe NATO na teren u Ukrajini“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg posle sastanka ministara odbrane članica Alijanse u Briselu.

Tako su nanovo odbijeni zahtevi Kijeva da se NATO umeša i najpre garantuje zonu zabrane letenja iznad Ukrajine. Taj zahtev je, prema izveštajima, u sredu iznela i Estonija.

U praksi bi se NATO time obavezao da cilja ruske avione. To je ranije ocenjeno kao mogući početak trećeg svetskog rata koji bi svi da izbegnu.

„Vidimo ljudsku patnju u Ukrajini, ali to bi moglo postati čak i gore ako bi NATO preduzeo akcije koje bi zapravo postale totalni rat između NATO i Rusije“, dodao je Stoltenberg.

Jaroslav Kačinjski, vicepremijer i faktički prvi čovek Poljske, takođe je zatražio angažman NATO dan nakon što je posetio Kijev. „Mislim da nam treba mirovna misija NATO ili možda čak šire međunarodne strukture“, prenela je njegove reči poljska agencija PAP.

Prema njegovoj ideji, NATO bi na ukrajinskoj teritoriji bio u „humanitarnoj i mirovnoj misiji“, ali bi vojnici bili u stanju da brane sebe.

Taj predlog nije naišao na oduševljenje ministara odbrana zemalja NATO. Zahtev Kačinjskog su kao nerealan odbacili predstavnici Holandije, Velike Britanije i Kanade, kao i Finske koja nije članica NATO, ali prisustvuje sastancima. Prema izveštajima, samo se estonski ministar složio sa Kačinjskim.

Bajden stiže u Brisel

Nemačka ministarka odbrane Kristine Lambreht je na marginama sastanka rekla da se o poljskom predlogu ne diskutuje. Treba „hladne glave paziti da ovaj rat ne postane rat NATO-a“, rekla je ona.

Jedan portparol nemačke Vlade podsetio je na dosadašnje „crvene linije“ kabineta kancelara Olafa Šolca: „Nikakvo osoblje niti vojnike NATO ne treba slati van teritorije NATO ili u Ukrajinu.“

NATO planira i vanredni samit u Briselu iduće sedmice (24. mart) kada će se okupiti šefovi država i vlada. Istog i narednog dana zakazan je i samit EU. Bela kuća je potvrdila da će američki predsednik Džozef Bajden biti na oba susreta.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u sredu putem video-linka govorio pred oba doma američkog Kongresa, tražeći da Sjedinjene Države uspostave zonu zabrane letenja.

„Nedužni ljudi su napadnuti iz vazduha, niko to nije očekivao, niko to ne može da zaustavi“, rekao je Zelenski. On je dodao da takav „teror“ Evropa nije doživela u poslednjih osamdeset godina.

Lavrov se nada kompromisu

U sredu je ruski predsednik Vladimir Putin ponovio da Rusija ne planira okupaciju Ukrajine te da je „vojna specijalna operacija“ bila iznuđena. Putin je, ne iznoseći dokaze, rekao da bi Ukrajina u dogledno vreme mogla da ima atomsko oružje te da je „uz podršku zapadnih sila planirala agresiju protiv Rusije“.

Istovremeno, šef Kremlja je optužio Zapad za „ekonomski blickrig“. „Zapad se čak ni ne trudi da prikrije da mu je cilj da naškodi celoj ruskoj privredi i svakom Rusu ponaosob“, rekao je Putin.

Iako su u utorak pregovarači Moskve i Kijeva izvestili da su pregovori tvrdi, te razlike fundamentalne, razgovori se nastavljaju u onlajn-formatu i ove srede.

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov rekao je da „postoji izvesna šansa da se postigne kompromis“. Prema njegovim tvrdnjama, već postoje „konkretne formulacije“ kod kojih su strane blizu dogovora. Prema Lavrovu, radi se o tome da se Ukrajina oglasi neutralnom i da se za to daju „bezbednosne garancije“.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak ranije je rekao da ne dolazi u obzir austrijski ili švedski model neutralnosti, već da se mora naći „ukrajinski model“ koji bi podrazumevao „apsolutne bezbednosne garancije“. Prema Podoljaku, zemlje-potpisnice bi se obavezale da će u slučaju nove ruske agresije intervenisati na strani Ukrajine.

Borbe širom Ukrajine su nastavljene, a u Kijevu je uveden policijski čas od utorka uveče do četvrtka ujutru. Prema zvaničnim podacima UN, od početka napada u Ukrajini je verifikovano 726 civilnih žrtava i 1.174 ranjenih. UN naglašavaju da je stvarni broj žrtava sigurno daleko veći.

 

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos