- promo -

RATNA PSIHOZA ZAHVATA I NEMAČKU

Rat se vratio u Evropu – a sa njim i strah

Foto: Pixabay

Rat se vratio u Evropu – a sa njim i strah. Kako Nemci reaguju na rusku invaziju na Ukrajinu i kako se neki već spremaju za vanrednu situaciju?

Klimatske promene, pandemija korone, a sad još i ruski napad na Ukrajinu. Loše vesti se gomilaju i Nemačkom se širi mračno raspoloženje. Očigledan pokazatelj nesigurnosti nacije su prazni rafovi u prodavnicama i ograničena prodaja testnine i kvasca. Zbog rata se ponovo gomilaju zalihe, isto kao i na početku pandemije. Samo što je umesto toalet-papira ovoga puta posebno traženo – suncokretovo ulje.

Zabrinutost zbog nedostatka osnovnih namirnica

Nemačko udruženje prerađivača jestivog ulja (OVID) upozorava da se u narednim nedeljama i mesecima „ograničenja u snabdevanju suncokretom, lanom i sojom iz konfliktnog regiona“. Ukrajina i Rusija su među najvažnijim svetskim izvoznicima suncokretovog ulja. Nemačka uvozom pokriva 94 odsto svojih potreba. A zbog zabrinutosti da će uskoro doći do nestašice i drugih osnovnih namirnica, Nemci ponovo naveliko kupuju brašno i testeninu – iako prehrambena industrija daje sve od sebe da obezbedi stabilnost u lancu snabdevanja.

Prema anketi koju je agencija Forsa sprovela 28. februara, dakle četiri dana nakon početka ruskog napada, 69 odsto od oko 1.000 ispitanika građana Nemačke strahuje da bi NATO, a time i Bundesver, mogli da budu uvučeni u rat. Prema najnovijem istraživanju Dojčlandtrend od objavljenom 3. marta, veliki broj ljudi uveren je da će sukob ostaviti traga na Nemačkoj i 64 odsto njih očekuje pogoršanje ekonomske situacije. Većina Nemaca do sada jeste reagovala mirno, ali rat koji se može gotovo uživo pratiti na društvenim mrežama i koji je geografski bliži nego bilo koji vojni sukob već duže vreme, emotivno uzburkava sve više Nemaca.

Mesto za razgovor o strahovima

Oni često traže pomoć od telefonske savetodavne službe. „Zahtevi z takvom pomoći su sve češći“, kaže za DW Kristina Zajakovski iz savetovališta u Kelnu. Svaki peti poziv je vezan za rat, ljudi se plaše da će se to preliti i na Nemačku. „Da će biti ubijeni članovi njihove porodice ili prijatelji, da će im kuća biti bombardovana, da će se desiti strašne stvari, onakve kakve vide u medijima. I dobro je dati koji pozivaju pričaju o svojim strahovima, pa čak i da iznesu svoje najgore fantazije“, objašnjava savetnica Zajakovski.

Sećaju se što zapravo znači rat

Zovu mladi, jer strahuju za svoju budućnost, a mislili su da će živeti u Evropi gde vlada mir. Zovu i stari, pripadnici onih generacija koje se sećaju ili Drugog svetskog rata ili teških dana odmah nakon njega. Ta generacija je „u vreme mira sve to potisnula, ali sada im se sve to ponovo vratilo“, kaže i Tomas de Vahroj iz Evangelističkog crkvenog kruga u četvrti Nojkeln u Berlinu. On vodi crkvenu stambenu zadrugu u kojoj živi veliki broj starijih osoba. „Oni se užasno boje da bi u jednom trenutku mogla da bude prekoračena crvena linija i da bi NATO mogao da interveniše, a onda vide sve crno. Moram iskreno da vam kažem da i ja u međuvremenu slično razmišljam.“

Kao i inače, stariji ljudi se više ne brinu za sebe, već za svoju decu i unuke: Vahroi stalno sluša ovakve priče: „Moji unuci i ne znaju šta smo mi doživeli nakon rata. Preživeli smo glad, išli smo na polja da bismo bar nešto našli za jelo, odeće uopšte nismo imali“. Stare ljude sve ovo teško pogađa: „Sede i razmišljaju: O moj Bože, šta će sad da se dogodi s ovim svetom?

Mnogi su u takvoj depresiji da im je potrebna i lekarska pomoć. Predsednik Udruženja lekara Frank Ulrih Montgomeri njihove strahove od rata i razaranja shvata veoma ozbiljno: „Važno je oni budu shvaćeni, a ne da im se umanjuje ono što osećaju“, kaže Montgomeri. Strah od atomskog rata nije sasvim racionalan strah, tako da tu ne pomaže „suprotstavljanje samo racionalnim argumentima“.

Preperi likuju

Racionalni i argumenti bilo kakve vrste još manje pomažu u raspravama s „preperima“ – ljudima koji čitavog života veruju da rat samo što nije počeo i pripremaju se za njega. Sada su uvereni da se potvrđuje ono u šta su oduvek verovali i za šta su se pripremali.

I dok su do sada njihove nastupe na društvenim mrežama pratili samo retki, a i oni uglavnom samo da bi se zabavili, sada se traže njihovi „saveti“ o rančevima u kojima je sve potrebno za preživljavanje, o tabletama joda u slučaju povećane radioaktivnosti ili o generatorima električne energije. U kategoriju „Saveti prepera za početnike“ spadaju i video-snimci s naslovima kao što su „Rat Rusije i Ukrajine – šta sad treba uraditi?“ ili „Može li se preživeti radioaktivno zračenje?“ Pobeda njihove hronične paranoje je i sledeći naslov jednog priloga na društvenoj mreži: „Prekasno za brigu u slučaju krize? Sad je stvarno ostalo još sasvim malo vremena“.

Koliko košta atomski bunker?

Inače, još od vremena Hladnog rata svuda u svetu, pa tako i u Nemačkoj, ima firmi koje zaista nude bunkere i slična skloništa. Tako i u firmi „Bunker Schutzraum Systeme Deutschland“ BSSD (Sistemi bunkera i skloništa Nemačke) sa sedištem u Berlinu pljušte pozivi građana. „Ranije bi našu internet stranicu dnevno pogledalo dvestotinak ljudi, , a otkako je počeo rat ima ih više 10.000“, kaže Mark Šmihen koji je zadužen za odnose s javnošću.

Ljude, kaže, interesuje sve: od malih čeličnih skloništa, preko brzih skloništa za firme, pa do uređenja podruma ili garaža u sklonište ili čak izgradnje pravih bunkera koji bi bili zaštita i u slučaju atomskog udara. Interesovanje je toliko da je firma otvorila još šest telefonskih linija i svi telefoni neprestano zvone, tvrdi Šmihen.

Mnogi čak i ne žele da naruče bunker, već bi samo da čuju šta bi trebalo uraditi u slučaju nužde. „Tako nas je nazvala jedna mlada žena koja se požalila i rekla da ne zna ni kome da se obrati. Kaže da je zvala policiju, zvala je i državnu službu i niko nije mogao da joj da neki savet, pa je tako pozvala i nas da pita, da li možemo bar mi.“

Neke opasnosti treba „uzeti ozbiljno“

Zaista je teško dati odgovor na pitanje šta bi pomoglo na primer u slučaju atomskog napada, jer stvar onda nije u tome skloniti se na sigurno koji sat, dan ili nedelju, već najverovatnije u tom skloništu provesti ostatak života. Međutim, ni državne službe ne mogu sasvim da isključe recimo napad ruskih hakera na infrastrukturu Nemačke. Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer je zato apelovala na građane da „ozbiljno shvate“ mogućnost internet-napada na sistem vodosnabdevanja, električne energije ili drugih infrastrukturnih čvorišta.

Ne tako davno, na početku pandemije korone, mediji su se rugali nemačkom Uredu za zaštitu stanovništva i pomoć u katastrofama (BBK) kada je građanima savetovao da naprave zalihe svega što može da im bude potrebno za deset dana. Sada smatraju da su se njihova upozorenja potvrdila i na svojoj veb-stranici objavljuju da ta pretnja „nije dočekala nespremnom nemačku vojsku, ali ni nas, s obzirom na naše zadatke“, piše BBK.

I oni su pretrpani pozivima i pitanjima građana, a otvorili su i posebnu stranicu na kojoj prate rat u Ukrajini. Naš zahtev da razgovaramo odbili su uz obrazloženje da „zbog trenutnog stanja, na žalost nemaju slobodnih termina“.

Izvor DW
1 komentar
  1. Veržik recite

    Sve se vraća, i plaća. Kad ste vi na zapadu bombirali srbe i uvodevši em sankcija, ondek niš, e pa eto i vam došle đav ni vrata

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos