- promo -

HLEB I RAT

Strah od gladi prazni rafove širom Zapadne Evrope

Foto: Pixabay

Aktueni rat u Ukrajini Izazvao je krizu snabdevanja pšenicom u brojnim zemljama. Panika je dovela do masovnog pravljenja zaliha, što nadalje izaziva poremećaje na tržištu. Rat, razume se, uvek donese elementarni egzistencijalni strah. Osim direktne opasnosti od ratnih dejstava, osnovni strah je onaj od gladi. U mnogim, čak i u bogatim zemljama Zapada rafovi u trgovinama su povremeno ispražnjeni.

Tako su trgovinski lanci u Grčkoj ograničili prodaju brašna. Pa i nekih drugih osnovnih prehrambenih artikala. Iako su cene drastično porasle i dalje traje svojevrsna navala na ključne robe, posebno brašno. U toj zemlji hleb težine 340 grama prodavan je za okvirno 0,7 evra, u januaru, s početkom rata u Ukrajini, dospeo je na 0,9 evra, a očekuje se cena od 1,3 evra. Reč je dakle o hlebu od 340 grama.

Slična je situacija I drugde. Najavljena cena vekne hleba u Hrvatskoj je čak 15 kuna, dakle oko dva evra, ili preko 230 dinara. Brašno je u toj zemlji već dostiglo cenu od 10 kuna po kilogramu.

U Češkoj se najavljuje da će hleb koštati 60 kruna, čija je protivvrednost otprilike 288 dinara.

U Austriji su hleb i uopšte pekarski proizvodi poskupeli do dvadeset procenata. Kao i drugde, nije reč samo o ceni brašna nego i energenata.

U Nemačkoj, kilogram brašna tenutno se prodaje za 45 centi, dakle zabeležen je rast cene od 15,6 odsto. Ali najavljuju se dalja pomeranja.

U Švedskoj je kilogram hleba sada 2,2 evra. Cene hrane su u toj zemlji približno porasle 30 odsto.

U Italiji, koja je veliki uvoznik brašna, zbog tamošnjeg tradicionalnog načina ishrane, cena hleba prevazišla je šest evra po kilogramu, u Milanu, ona je čak osam evra. Pre šest meseci kilogram hleba u tom gradu koštao je 4,25 evra.

Pekarske industrije sada su primorane, zbog stalnog rasta cena i neizvesnosti, da zaključuju ugovore na svega mesec dana s dobavljačima. Naprosto, nemoguće je planirati na duži rok bez opasnih gubitaka.

Odmah po početku ratnih operacija na teritoriji Ukrajine, 24. februara, obustavljen je saobraćaj na Azovskom moru. Žito se istina uglavnom ne izvozi preko azovskih nego preko crnomorskih luka, zbog povoljnijih lučkih kapaciteta. Ubrzo, obustavljen je uopšte dovoz žitarica iz crnomorskog regiona. Luke Mariupolj i Odesa zbog ratnih dejstava su zatvorene.

Podaci se delom razlikuju, ali nesumnjivo je da Rusija i Ukrajina, uzete zajedno, čine oko 30 procenata svetskog izvoza pšenice. Navode se procene u rasponu od 25 do 35 odsto. Nadalje, te dve zemlje izvori su približno 20 procenata izvoza kukuruza, i čak 60 procenata suncokretovog ulja. Ukrajina je najveći svetski proizvođač suncokretovog ulja, dok je Rusija na drugom mestu.

Godine 2021, Rusija je proizvela 76 miliona tona pšenice, od čega je približno polovina izvožena, dakle otprilike 17 osto ukupnog globalnog izvoza pšenice.

Berze su odmah reagovale. Trećeg marta, cena pšenice na terminskom trgovanju u SAD skočila je na maksimum za poslednjih 14 godina, usled, razume se, rasta tražnje, i uostalom panike koju je izazvao rat i obustava isporuka iz crnomorskog regiona. Cena pšenice na Čikaškoj berzi iznosila je tada 11,34 dolara za bušel (27,2 kilograma). To znači da je porasla 40 odsto od početka godine.

Tržište kao da se malo primirilo nakon dve sedmice. Najaktivniji ugovor o pšenici, 22. marta, na Čikaškom odboru za trgovinu (CBOT) bio je na 10,82 dolara po bušelu. Ali situacija je daleko od stabilne.

Prema proceni Međunarodne agencije za žita (IGC), zalihe najvećih izvoznika pšenice, a to znači EU (do 2018, najveći izvoznik), Rusije (najveći izvoznik do sada), SAD, Kanade, Ukrajine, Argentine, Australije, Kazahstana, naći će se na minimumu za poslednjih devet godina s krajem sezone 2021/22.

Ministar poljoprivrede Nemačke DŽem Ozdemir, apelovao je 11. marta, uoči sastanka ministara poljoprivrede zemalja G7, da trgovina hranom ostane otvorena, odnosno naglasio je bojazan zbog pristupa hrani siromašnih zemalja. Bio je to komentar na činjenicu da brojne vlade, među kojima I ključni proizvođači, ograničavaju izvoz hrane.

Bojazan postoji pre svega od onog što se očekuje, pošto je vrlo verovatno da će usled ratnih dejstva I sama proizvodnja žitarica u Ukrajini drastično opasti.

Prema navodima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), od 7. marta, cene hrane u svetu u februaru 2022, bile su više 21 odsto nego istog meseca 2021.

Vlada Ukrajine 8 marta je zabranila izvoz ključnih poljoprivrednih proizvoda, podrazumevajući pšenicu, kukuruz, žitarice, so i meso.

Rusija je 14. marta zabranila izvoz pojedinih žitarica, do 30. juna. Onemogućen je izvoz pšenice, raža, ječma, kukuruza.

Situacija je posebno neizvesna u afričkim i brojnim azijskim zemljama. Egipat, koji prema podacima s kraja 2021, ima 102 miliona stanovnika, najveći je uvoznik pšenice, i to upravo iz Rusije dve trećine. Turska, s nepunih 85 miliona, takođe 70 odsto uvozi iz Rusije. Bangladeš (161 milion) se isto tako pšenicom snabdeva iz crnomorskog regiona, Nigerija (211 miliona) većim delom, Indonezija (270 miliona) znatnim delom. Kina je trećinu potrošnje kukuruza pokrivala uvozom iz Ukrajine.

Prema podacima UNCTAD, Konferencije OUN o trgovini i razvoju, bar 15 zemalja Afrike iz crnomorskog regiona uvozi polovinu neophodne pšenice za ishranu. Trećinu potreba odatle je pokrivalo 25 država. Ima ih koji se u potpunosti pšenicom snabdevaju na taj način, poput Benina, Somalije. Kako će i inače sirotinjske zemlje obezbediti dalju ishranu populacije nejasno je.

Situacija je, očigledno, opasna. Talas velikih nemira, nestabilnosti i političkih promena koji je zahvatio niz zemalja, i nazvan je, očigledno tendenciozno – Arapsko proleće (decembar 2010 – decembar 2012), od Magreba do Jemena, bio je u suštini izazvan velikim skokom cena hrane. Posledica globalne krize koju je prouzrokovala propast Liman bradrs (Lehman Brothers) septembra 2008.

 

Izvor Blic
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos