- promo -

KRIZA U EU VEĆA NEGO ZBOG KORONE

"Nema povratka normalnosti bilo koje vrste"

Foto: Pixabay

Rat u Ukrajini i ekonomske sankcije koje su usledile izazvaće daleko veće poremećaje u evropskoj ekonomiji i na tržištu nego prethodne krize zbog pandemije.

U svetlu ruskog napada na Ukrajinu, evropski lideri su ubrzali planove za smanjenje svoje prevelike zavisnosti od ruske energije.

Evropski parlament je u četvrtak pozvao na uvođenje hitnog i potpunog embarga na rusku naftu, ugalj, nuklearno gorivo i gas.

Međutim, ovaj agresivni zaokret ima cenu za evropsku ekonomiju – poguraće ionako visoku inflaciju do rekordnih nivoa i preti da potkopa oporavak proizvodnje započet prošle godine kada su privrede nastojale da ponovo izađu iz pandemije kovida 19, piše CNBC.

Šef za globalna makro istraživanja u ING banci Karsten Brzeski ističe da je Evropa zbog rata posebno izložena riziku od gubitka konkurentnosti na međunarodnom tržištu.

“Za Stari kontinent, rat je mnogo veći izazov nego što je pandemija ikada bila. Ne govorim samo o bezbednosnoj i odbrambenoj politici, već pre svega o celokupnoj ekonomiji”, navodi Brzeski.

Kaže da se Evrozona sada suočava sa lošom stranom svog fundamentalnog ekonomskog modela, kao ekonomija orijentisana na izvoz s velikom industrijskom kičmom i visokom zavisnošću od uvoza energije.

Nakon što je uživala u benefitima od globalizacije i međunarodne podele rada poslednjih decenija, Evrozona sada mora da pojača svoju zelenu tranziciju i napore za energetskom autonomijom, a da istovremeno povećava potrošnju na odbranu, digitalizaciju i obrazovanje. Brzeski smatra da je to izazov koji “može i mora da uspe“.

“Ukoliko i kada to uspe, Evropa bi trebalo da bude dobro pozicionirana. Ali pritisak na finansije i prihode domaćinstava će ostati ogroman dok god do toga ne dođe. Korporativni profiti će, u međuvremenu, ostati visoki“, ocenjuje on.

Dodaje da se Evropa, istovremeno, suočava sa humanitarnom krizom i važnom ekonomskom tranzicijom.

“Rat se odvija u ‘žitnici’ Evrope, ključnom području proizvodnje žitarica i kukuruza. Cene hrane će porasti na nivo bez presedana. Rast inflacije u razvijenim ekonomijama mogao bi da postane pitanje ‘života i smrti’ za privrede u razvoju”, navodi Brzesi.

Po njegovom mišljenju, finansijska tržišta su “obmanuta” pokušajima da se ojačaju evropske akcije, jer, kako kaže, “trenutno nema povratka normalnosti bilo koje vrste”.

I drugi ekonomisti smatraju da će ovi tektonski poremećaji za evropsku, ali i globalnu ekonomiju, izvršiti dodatni pritisak na centralne banke i vlade koje se nalaze između “čekića i nakovnja” žonglirajući između inflacije i fiskalne održivosti.

Francuska banka BNP Pariba procenjuje u najnovijoj analizi da će ubrzanje realizacije ciljeva dekarbonizacije, rast državne potrošnje i dugova, sve veće sputavanje globalizacije i veći inflatorni pritisci biti trajni problem.

“To predstavlja za centralne banke izazovnije okruženje u kojem treba da vode monetarnu politiku i održavaju inflaciju u ciljanom rasponu, i ne samo da umanjuje njihovu sposobnost da se posvete određenom putu politike, već čini verovatnijim greške u donošenju odluka o politici”, kaže Spiros Andreopulos, viši ekonomista u BNP Pariba.

On takođe napominje da će povećanje kamatnih stopa s ciljem obuzdavanja inflacije na kraju otežati život fiskalnim vlastima.

“Iako ovo nije trenutni problem, ne samo zato što su vlade generalno produžile prosečan rok dospeća njihovog duga iz godina sa niskim kamatnim stopama, ambijent sa višim kamatnim stopama može promeniti i fiskalni račun. Zato bi na kraju, problem održivost duga mogao ponovo da se ispliva na površinu“, ocenjuje Andreopulos.

Niska inflacija u skorašnjoj istoriji Evrozone znači da Evropska centralna banka nikada nije bila primorana da bira između fiskalne održivosti i praćenja svojih inflacionih ciljeva, jer je niska inflacija zahtevala prilagodljivu monetarnu politiku koja je pomogla fiskalnoj održivosti.

“Politički, ECB je bila u poziciji da na ubedljiv način, po našem mišljenju, odbaci optužbe da je pomagala vladama ističući u prvi plan niske stope inflacije. Ovog puta, ECB mora da pooštri politiku kako bi obuzdala inflaciju u svetlu daljeg povećanja javnog duga, nasleđa pandemije i kontinuiranog pritiska na državne kase“, zaključuje Andreopulos.

 

Izvor b92
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos