KRAJ JAKOG DINARA?

Da li će se smanjiti vrednost dinara?

Foto: Wikimedia Commons

Piše: Vojislav Guzina

Sve dosadašnje okolnosti koje su jačanju dinara išle naruku, krenuće u obrnutom smeru. Recesija kod naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera je skoro izvesna, a verovatnoća da i Srbija u ovoj godini premaši rast BDP-a od tri odsto je zanemarljiva.

Bivši guverner, i ne samo on, uporno tvrdi da je dinar precenjen. Sadašnji guverner(ka), pak, kaže, da bi dinar bio još jači da Narodna banka Srbije (NBS) nije intervenisala da spreči njegovo dalje jačanje. Kad se kaže da je dinar precenjen, misli se, prvenstveno, u odnosu na evro u kojem sve živo izražavamo, i bruto domaći proizvod (BDP), javni dug, zarade, a u svakodnevnom životu i veliki servis, krečenje po kvadratu, stanarina i sl. To znači da bi evro umesto 117,7 dinara trebalo da vredi, recimo, 130 dinara.

Da je tako, naš sadašnji BDP od 6.120 milijardi dinara vredeo bi 47 milijardi evra umesto 52 milijarde evra, koliko računamo da sad iznosi. Isto je i sa zaradom. Prosečna januarska zarada (poslednji objavljeni podatak) od 71.000 dinara vredela je 603 evra, a po kursu evra od 130 dinara vredela bi 546 evra. To važi i za javni dug, i da ne nabrajam. Naravno, krivo iskazivanje vrednosti u evrima nije glavna mana precenjenog dinara. Veća je zamerka što sadašnji kurs destimuliše izvoz a ohrabruje uvoz, jer izvoz od milion evra po sadašnjem kursu izvozniku znači prihod od 117,7 miliona dinara, a po kursu od 130 dinara za jedan evro prihodovao bi 130 miliona dinara.

Sa uvozom je obrnuto. Milion evra uvoza sada u računovodstvu uvoznika znači rashod od 117,7 miliona umesto 130 miliona dinara. Ima toga, mada se to malo prenaglašava. Naša izvozna ponuda, a posebno uvozna tražnja nisu naročito osetljivi na promenu kursa dinara, što dovoljno ilustruju dva najveća izvoznika – Železara „Smederevo” i RTB Bor (više se, nažalost, ne zovu tako) a da ne govorimo o uvozu energenata. Bilo kako bilo, prošlogodišnji spoljnotrgovinski robni deficit približio se iznosu od sedam milijardi evra. „Korist” od precenjenog dinara je što knjigovodstveno smanjuje vrednost inodugova i kamata na te dugove, te olakšava servisiranje inostranih dugova. Sada dužniku treba manje dinara da bi nabavio milion evra i vratio poveriocu, a manje iznosi i kamata u dinarima na taj milion evra. Znači, zaduživanje se isplati.

Sudeći po mišljenju sadašnjeg guvernera i vlasti, uopšte, dinar je stvarno jak, i bio bi još jači da nije bilo intervencija NBS koje su to sprečavale. Ako postoji višak ponude deviza na deviznom tržištu u odnosu na tražnju, što je naš slučaj godinama unazad, prodavac deviza je voljan i da jeftinije proda te devize da bi došao do potrebnih dinara. A to znači jačanje dinara. Da se to ne bi desilo, NBS kupuje devize na deviznom tržištu i tako izjednačava ponudu i tražnju na deviznom tržištu, pa se, u tom slučaju, devize kupuju i prodaju po nepromenjenom kursu. NBS interveniše i u obrnutom slučaju, kada je ponuda manja od tražnje. Međutim, za poslednjih pet godina (od 2017. do 2021) NBS je više kupila nego prodala deviza u iznosu od 4,2 milijarde evra.

E sad, postoji razlika u tumačenju razloga zašto je i kako dinar dostigao toliku vrednost. Aktuelna izvršna i monetarna vlast kaže – zbog kvaliteta ekonomije, uravnoteženih javnih finansija i niske inflacije, a stvarnost, da je, prvenstveni, razlog visok priliv deviza po osnovu stranih direktnih investicija i doznaka iz inostranstva. Veliko štampanje evra, razume se, obara njegovu vrednost, ali u odnosu na dinar samo zato što u velikim iznosima stiže u Srbiju. To potvrđuje i činjenica, da je NBS u 2020. godini, kada je pao priliv deviza po napred navedenim osnovama, prodala deviza iz deviznih rezervi u vrednosti od blizu 1,5 milijardi evra, da bi sprečila pad dinara.

Postoji i neslaganje u tumačenju otkud toliki priliv deviza po osnovu stranih investicija. Vlast i jedna i druga to tumače poverenjem stranih investitora u stabilnost srpske ekonomije, a stvarnost da je razlog otvoreni poziv – dođite, niko vam neće dati uslove bolje od nas. A to znači, besplatno zemljište, gotova infrastruktura, velike budžetske subvencije, poreske i druge olakšice.

Nažalost, naš slatku dilemu oko realnosti dinara mogla bi da razreši ekonomska situacija, značajno pogoršana ratom u Ukrajini i inflacijom koja je i pre toga već uzela maha. Sve dosadašnje okolnosti koje su jačanju dinara išle naruku, krenuće u obrnutom smeru. Recesija kod naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera je skoro izvesna, a verovatnoća da i Srbija u ovoj godini premaši rast BDP-a od tri odsto je zanemarljiva. I SAD i EU će pokušati da inflaciju obuzdaju dizanjem kamata. Dotok deviza po osnovu stranih direktnih investicija u manjem obimu je sasvim izvestan, a moramo računati i na manji dotok deviza po osnovu doznaka iz inostranstva. Uvoz će vrednosno značajno premašiti prošlogodišnji, pa je izvestan i ogroman spoljnotrgovinski deficit. Da su stvari sa dinarom u pogoršanju govori činjenica da je za odbranu sadašnje vrednosti dinara za prva dva ovogodišnja meseca prodato blizu milijardu evra deviznih rezervi. Vrlo brzo će se pokazati besmislenim i nemogućim istrajavanje na očuvanju sadašnje vrednosti dinara.

Naravno, za sve će biti kriva pandemija i rat u Ukrajini, uporno odbijajući notornu činjenicu da smo vodili razvojnu i ekonomsku politiku pod pretpostavkom ekonomske normalnosti u širem okruženju, stvarajući tako neodrživu ekonomiju, i ne samo ekonomiju.

Izvor Politika
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos