- promo -

IZBORI U SLOVENIJI

Kako se glasanje pretvori u stalnu potragu za novim licima u politici

Foto:Pixabay

Piše: Aleksandar Miladinović

Praćenje slovenačke političke scene u poslednjoj deceniji najviše nalikuje astronomskom posmatranju meteora.

Meteorski uspon na parlamentarnim izborima Zorana Jankovića i Alenke Bratušek, Mira Cerara i Marjana Šareca pratili su gotovo jednako brzi i strmoglavi politički padovi, pa se potraga za novim licima nastavlja i na parlamentarnim izborima 24. aprila.

„Mi smo toliko bolesno podeljeno društvo da smo spremni da na svakoj sitnici napravimo podelu naroda na dva dela”, kaže Zdravko Počivalšek, jedini političar koji je uspeo da opstane na ministarskom mestu u poslednje tri vlade, iako su ih vodila dva suprotna politička pola.

Za sebe kaže da nije novo lice na političkoj sceni, ali i on na ove izbore izlazi sa strankom kojoj je promenio ime, u koaliciji sa sasvim trećim nazivom.

Sloveniju je do redovnih izbora dovela konzervativna vlada Janeza Janše čija je stranka bila ubedljivo prva na prethodnim izborima.

No, nestabilnu manjinsku vladu najpre su formirali Janšini protivnici na čelu sa Marjanom Šarecom – Stranka modernog centra Mira Cerara, Socijalne demokrate, Stranka Alenke Bratušek i Stranka penzionera, uz manjinsku podršku Levice.

Janšinu vladu nisu oborili protesti nezadovoljnih građana, ali ni neuspeh referenduma u julu 2021, na kome su Slovenci odbacili Vladin predlog upravljanja vodama.

Oko 1,65 miliona birača u Sloveniji glasaće u nedelju za 90 budućih poslanika u državnom parlamentu.

Od utorka je omogućeno prevremeno glasanje onima koji to neće moći da učine u nedelju, a podaci o odzivu pokazuju da zainteresovanost nadmašuje prethodne izborne cikluse.

Ima li mesta za još jednog debitanta

Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković pobedio je na izborima 2011, mada nije uspeo da sastavi vladu.

Deo mandata do sledećih izbora na čelu vlade provela je Alenka Bratušek – najpre Jankovićeva partijska koleginica, a onda i čelnica sopstvene stranke.

Tri godine kasnije, još ubedljiviji u debitantskoj političkoj borbi bio je Miro Cerar, koji je završio ceo premijerski mandat.

Na izborima 2018. priliku da vodi vladu dobio je dotadašnji komičar Marjan Šarec, ali je njegov kabinet potrajao oko godinu i po dana.

Predizborne ankete, ali i učesnici u političkoj utakmici, saglasni su da će uloga debitanta koji ostvaruje dobar rezultat ovoga puta pripasti pokretu Sloboda Roberta Goloba, nekada člana stranke Zorana Jankovića.

„Politika je u Sloveniji dobila jako loš imidž: da u nju ili ne ulaze dobri ljudi, ili da se oni dobri lako pokvare.

„Promena je što smo uspeli da privučemo mnogo mladih ljudi koji imaju strast i želju da doprinesu”, smatra Marta Kos, nekada jugoslovenska plivačka šampionka, a danas potpredsednica pokreta Sloboda.

Kos kaže da sopstveni prostor vide u činjenici da dosadašnje stranke nisu bile dovoljno snažne da bi sprečile treći povratak na vlast Janeza Janše.

„U predsedniku imamo lidera koji će raditi stvari drugačije – imamo veliko poverenje u sposobnosti Roberta Goloba da napravi koaliciju koja će funkcionisati.

„On je dobar lider, ima viziju, a kod njega posebno cenim što je spreman da kompromise pravi samo za dobro Slovenije”, opisuje Kos Goloba, koji je poslednju nedelju kampanje proveo u izolaciji zbog zaraze virusom korona.

Činjenica da se i na ovim izborima susreće sa novim protivnikom iz levo-liberalnog bloka nije nova za Anžea Logara, predsednika Saveta Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janeza Janše.

„Za stranku sa tradicijom zna se da stoji iza vlastitih dobrih predloga, a one loše – promeni za sledeće izbore.

„Za stranke za jednu upotrebu važi pravilo da imaju lepu retoriku pred izbore, ali da posle rade nešto sasvim drugo”, kaže Logar uz napomenu da iza SDS-a stoje rezultati vođenja vlade u poslednje dve godine

On objašnjava da glasači levice najpre polože svu nadu u novog kandidata, da bi se onda brzo razočarali.

„Levo-liberalne stranke na neki način smatraju da su samo one pozvane da upravljaju državom, a za njih i za deo civilnog društva, neprihvatljivo je da to radi bilo ko drugi.

„Ipak, sve je to deo odrastanja u tranziciji koje treba da dovede do toga da imamo jednu državu i jedno društvo”, zaključuje Logar.

Šta se desilo sa prethodnim pobednikom

Na političku scenu, Marjan Šarec stupio je pravo sa komičarske i na prvim izborima sa listom koja je nosila njegovo ime ostvario nimalo smešan rezultat – sa 13 od 90 mandata.

Bio je najveća pojedinačna stranka koja se suprotstavila najjačoj SDS.

„Čovek uvek stekne nova znanja i iskustva – nakon četiri godine, imam ih mnogo.

„Mi smo imali odličan rezultat da budemo partneri u vladi, a ne da vodimo vladu, ali smo silom prilika konstituisali vlast, znajući da možda neće izdržati pun mandat”, tvrdi Šarec da se raspad koalicije mogao pretpostaviti.

Kao jedan od razloga navodi nerealno podgrejana očekivanja naroda, ali i potrebu opozicionih stranaka da insistiraju na detaljima.

„Ja često kažem – ako ste vrlo gladni, nećete praviti gulaš, već nešto jednostavnije, da se odmah najedete.

„A tek onda ćete praviti gulaš, za koji vam treba više sati”, kaže Šarec.

Iscepkanost aktuelne opozicije za Šareca nije problem.

„Mislim da to nije toliko loše jer svako pokupi sopstvene glasove, a onda mogu da se dogovore kad se sastavlja vlada.

„Na desnoj strani je vladajuća stranka koja samo ime nema po lideru, dok je sve ostalo podređeno lideru.

„Knjigu ne treba da gledamo po naslovnoj strani nego da je celu pročitamo.”

Nekadašnji premijer kaže da je važno da sledeća koaliciona vlada ne bude manjinska već da bude stabilna jer, kako kaže, Sloveniju čekaju velika pitanja – ekološka transformacija, sređivanje javnih finansija u vremenu krize posle pandemije kovida.

On se takmiči i na ovim izborima sa strankom koja nosi njegovo ime, a na pitanje da li je zažalio što je ušao u politiku, priznaje:

„Svako to pomisli nekad u životu – vozač autobusa, novinar ili preduzetnik, kako ne bi političar!?

„To sve gledam kao neko iskustvo, čeličenje, to je čovekova sudbina.”

Iscepkanost aktuelne opozicije za Šareca nije problem.

„Mislim da to nije toliko loše jer svako pokupi sopstvene glasove, a onda mogu da se dogovore kad se sastavlja vlada.

„Na desnoj strani je vladajuća stranka koja samo ime nema po lideru, dok je sve ostalo podređeno lideru.

„Knjigu ne treba da gledamo po naslovnoj strani nego da je celu pročitamo.”

Nekadašnji premijer kaže da je važno da sledeća koaliciona vlada ne bude manjinska već da bude stabilna jer, kako kaže, Sloveniju čekaju velika pitanja – ekološka transformacija, sređivanje javnih finansija u vremenu krize posle pandemije kovida.

On se takmiči i na ovim izborima sa strankom koja nosi njegovo ime, a na pitanje da li je zažalio što je ušao u politiku, priznaje:

„Svako to pomisli nekad u životu – vozač autobusa, novinar ili preduzetnik, kako ne bi političar!?

„To sve gledam kao neko iskustvo, čeličenje, to je čovekova sudbina.”

Od poverenja do kapitala – šta cepa stranke u Sloveniji

Socijalne demokrate (SD), nekada tradicionalni rival SDS-u, već 14 godina nemaju rezultat ni blizu pobedničkog, pa su u međuvremenu promenili tri lidera.

„Ključno je poverenje između partija, ali i poverenje građana u politiku.

„U Sloveniji su, posle kovida i vlasti Janeza Janše, ljudi veoma ljuti, žele promene i to nam daje veliku odgovornost”, kaže Tanja Fajon, aktuelna predsednica SD-a.

Prazninu i usitnjenost političkih partija srodnih njenoj vidi i kao poruku za njenu politiku.

„Kad smo napravili nezavisnu Sloveniju, imali smo zajednički strateški cilj – međunarodna priznanja, ulazak u EU i NATO, i za to smo bili složni.

„Kad smo ispunili ove ciljeve, nekako smo izgubili kompas, sve se suviše radi ad-hok, nema jasne vizije i strategije, a politika se meša sa biznisom i kapitalom.”

Tom mešanju glasno se protivila i stranka Levica čije je odustajanje od manjinske podrške vladi Marjana Šareca bio početak kraja poslednjeg pokušaja koalicije protiv Janeza Janše.

„Značajnije od našeg rezultata je očekivanje da ćemo posle izbora biti deo vladajuće koalicije, i to deo koji će gurati koaliciju u levo.

„I druge stranke preuzele su naše temeljne zahteve: gradnja javnih stanova, borba protiv klimatskih promena, ekonomska demokratija, javno zdravstvo – a mi ćemo biti osiguranje da se na tome radi”, kaže Luka Mesec, mladi, a već prosedi lider ove stranke.

Mesec kaže da su za stalna previranja krivi politički akteri i njihova obećanja.

„Ljudi poput Mira Cerara ili Emanuela Makrona pre izbora obećavaju sve, a posle izbora sve zaborave i rade nešto sasvim drugo – vode politiku dobru za kapital, a ne za ljude.

„Zato gube javnu podršku, ljudi se bune, neki postanu simpatizeri populističke desnice, a neki traže nova lica.”

Ima i onih koji bi da povežu dva politička pola u Sloveniji, a to im je do sada i uspevalo – iako je podrazumevalo da Zdravko Počivalšek u politiku uđe kao član Stranke Mira Cerara, potom ga nasledi na čelu partije i ostane ministar, a onda promeni koalicionu stranu, ali i ime sopstvene stranke.

„Želimo da društvo povežemo i objasnimo građankama i građanima da treba da gledamo u budućnost, u 2030, a ne da gledamo unazad.

„Sa dvocifrenim rezultatom, mi ćemo odlučiti kako će izgledati buduća vlada.”

Nekadašnji direktor nekoliko slovenačkih državnih firmi upravo u toj oblasti vidi ključ nestabilne političke scene.

„Razlog tome je nezavršena tranzicija u Sloveniji – firme u energetici, saobraćaju, industriji i turizmu koje su i dalje u vlasništvu države vrede 11 milijardi evra i već nekoliko izbornih ciklusa bije se bitka ko će upravljati tim resursima.

„Ne želimo da radimo na temelju ideologije, nego na temelju rezultata koje ostvaruje privreda – mi mislimo da je ljudima bolje da damo štapove za pecanje nego da im mi damo ribu”, kaže Počivalšek, sada predsednik stranke Konkretno, koja je deo koalicije Povežimo Sloveniju.

O ratu – samo na marginama

Jedna tema primetno je odsutna iz glavnih debata: ruska agresija u Ukrajini nije ključna tema oko koje Slovenci lome koplja.

Tek sporadično, dve strane političkog spektra iskoriste priliku da razmene optužbe – ko je bliži zvaničnoj Moskvi.

„Sve leve stranke nosile su pro-rusko usmerenje u Sloveniji, a to se vidi po njihovoj retorici i činjenici da su prethodni ministri spoljnih poslova češće boravili u Moskvi nego u Vašingtonu”, kaže još aktuelni šef diplomatije Anže Logar.

Opozicioni pokret Sloboda iznosi nešto drugačiju nijansu stava prema sukobu u Ukrajini.

„Optuživanje samo Rusije je poricanje buduće obaveze da se sa ovom zemljom razgovara – nema evropskog sistema bezbednosti ili mira u Evropi bez Rusije.

„Ja ne razumem zašto sam zbog toga okarakterisana pro-ruska – rat je strašan i nema dileme ko je agresor, a ko napadnut, ali mi moramo da mislimo najmanje deceniju unapred”, smatra Marta Kos, ujedno i nekadašnja ambasadorka Slovenije u Švajcarskoj.

Opozicija uzvraća da je premijer Janez Janša odabrao loše evropsko društvo.

„Sanjali smo da budemo Švajcarci, a sada izgleda da je naš premijer mnogo bliži sa Orbanom, Poljacima i, na kraju, sa Vučićem”, smatra Tanja Fajon, koja u mandatu poslanice u Evropskom parlamentu bila posrednik u pregovorima srpske vlasti i opozicije o izbornim uslovima.

Janšin ministar spoljnih poslova tvrdi da takvi stavovi postoje samo u Sloveniji, a ne i u Briselu.

„Te ocene pripisujem moćnom zvučniku koji to plasira u javnost – većina tema koje su kritika Slovenije potiču iz Slovenije, odakle se izvoze u Brisel.

„Onda se iz Brisela vraćaju nazad u Sloveniju, pa to iste stranke opozicije koriste u političkoj borbi”, zaključuje on.

Izvor BBC
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos