SPORNE POSLEDICE NAFTNOG EMBARGA PROTIV RUSIJE

Ekonomisti sumnjaju u njegovu efikasnost.

Foto:Pixabay

EU namerava da prihvati 6. paket sankcija protiv Rusije s postupnim embargom na naftu do kraja godine. Taj predlog je u Evropskom parlamentu uglavnom pozdravljen, ali ekonomisti sumnjaju u njegovu efikasnost.

Nakon teških pregovora sa zemljama-članicama Evropske unije, predsednica Europske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je u Evropskom parlamentu 6. paket sankcije protiv Rusije. Nov je spisak ruskih oficira i drugih osoba koji su „počinili ratne zločine u Buči“ i koji su odgovorni za neljudsku opsadu Marijupolja. Sberbanka i još dve ruske banke isključene su iz sistema plaćanja SWIFT, a time je ruski finansijski sektor odvojen od globalnog sistema. Ali, ostala je Gasprombanka preko koje se obavljaju plaćanja za ruske energente. I protiv tri ruske državne radio-tv stanice uvedena je zabrana distribucije.

Ali glavna odredba je postupni bojkot uvoza ruske nafte. Radi se o potpunoj zabrani uvoza ruske nafte, bilo brodovima ili naftovodima, predložila je Komisija. Sirova nafta bi trebalo da bude bojkotovana u roku od šest meseci, proizvodi rafinerija do kraja godine.

Nemačka je dugo bila kočničar bojkota energenata, ali početkom nedelje savezni ministar privrede najavio je zaokret i u međuvremenu se, uprkos nekim poteškoćama, smatra da je bojkot nafte spovodljiv. Otpora je bilo iz Mađarske, Slovačke i Austrije – sve te tri zemlje su potpuno zavisne od uvoza ruske nafte. Za Mađarsku i Slovačku bi trebalo da važe posebna pravila. U međuvremenu je i Češka zatražila odlaganje uvođenja embarga.

Pregovore o paketu sankcija obavljaju ambasadori članica EU, a s obzirom na to da on mora biti prihvaćen jednoglasno, pregovori će sigurno biti teški. Ne očekuje se da će danas biti postignut dogovor.

Prve reakcije – uglavnom pozitivne

Političke stranke u Evropskom parlamentu pozdravile su najavljeni bojkot. Jens Gajer, socijaldemokrata, naglasio je da postupno uvođenje embarga omogućuje privredi da se prilagodi i ublaži socijalne posledice. Vlade moraju da uzmu u obzir nuspojave, „kao što je rast cena ili šteta u nekim privrednim granam“.

Sergej Lagodinski je u ime Zelenih izjavio da će bojkot nafte Rusiju osetno da pogodi, a to, kaže, pokazuje da EU misli ozbiljno. I on smatra da će cene da rastu i da bi trebalo voditi računa o socijalnim posledicama. Nikola Ber iz redova liberala upozorila je da će bojkot imati posledice po EU, ali, dodaje, Evropa može i mora da plati cenu za to, jer se radi o verodostojnosti u odnosu prema Putinu.

Beata Šidlo iz poljske vladajuće Stranke pravo i pravda (PiS), kritikovala je to što sankcije stižu prekasno i zahtevala da odluke koje se donesu moraju da sprovedu sve članice – čime je očigledno mislila na očekivane izuzetke za Mađarsku, Slovačku, a možda i neke druge zemlje.

Ekonomski stručnjaci sumnjičavi

Da li će postupni bojkot ruske nafte zaista pogoditi Putinovu ratnu privredu onako kako to žele Evropljani? Agencija za energiju Rystad Energy procenjuje da će, uprkos bojkotu, ruski prihodi od izvoza nafte ipak porasti na 180 milijardi dolara – zbog rasta cene nafte. To je za gotovo polovinu više nego prošle godine, iako je proizvodnja smanjena od početka rata za 1,6 milijardi barela.

„U prvoj fazi sankcija i embarga, Rusija će profitirati od rasta cene u odnosu na prošlu godinu“, potvrđuje analitičarka Darija Melnik. Ali srednjoročno bi, smatra, proizvodnja i prihodi Moskve trebalo da budu smanjeni, jer preorijentacija na Aziju kao kupca zahteva vreme i velike investicije u infrastrukturu. Tek sredinom iduće godine mogla bi da se oporavi proizvodnja sirove nafte u Rusiji, procenjuju stručnjaci za energetiku.

„Fajnenšel tajms“ piše u uvodniku da će se naftni embargo teško sprovesti, a da se „cene na svetskom tržištu ne oteraju toliko u vis, da one dovedu do pada svetske privrede“. Trenutno na svetskom tržištu nema mnogo raspoložive nafte, a nije ni jasno da li su veliki proizvođači, recimo Saudijska Arabija, spremni da nadoknade nedostatak ruske nafte.

Carine bi bile efikasnije

I stručnjaci za ekonomiju iz briselskog instituta Brugel sumnjaju da će biti koristi od postupnog bojkota ruske nafte. Guntram Volf i Simone Taljapjetra ukazuju da bi očekivani rast cena mogao i više nego da nadoknadi postupno smanjivanje uvoza ruske nafte. Taj kratkoročni efekat Moskva bi mogla da iskoristi u odnosu prema svojim građanima, jer oko polovine državnog budžeta dolazi od prodaje energenata.

Samo bi neposredni i potpuni embargo na ruske energente imao dovoljno jak efekat, smatraju ti ekonomisti. Postupno napuštanje Rusiji daje vremena da svoj izvoz prebaci na druga područja. Carine bi, kažu, bile bolje, jer bi „one mogle da budu lakše prilagođene, u zavisnosti od razvoja političke situacije“. Takve carine bi mogle da budu uplaćivane na poseban račun i upotrebljene za obnovu Ukrajine.

I „Grinpis“ ukazuje da postupni bojkot daje Rusiji previše vremena. Ta organizacija za zaštitu životne sredine zalaže se pre svega za veću štednju energije. S time se slažu i u Savezu nemačke mašinogradnje VDMA i ukazuju da bi ovaj trenutak trebalo iskoristiti za unapređenje korišćenja obnovljivih izvora energije i bolju energetsku efikasnost. I u VDMA smatraju da postupni embargo nije dovoljno ambiciozan. Iako to pogađa i njih sam, ni VDMA, „s obzirom na agresivno i nehumano ponašanje Rusije“, ne vidi alternativu pooštravanju sankcija.

Izvor DW
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos