KOSOVO NA PUTU KA SAVETU EVROPE – UDALJAVANJE OD SPORAZUMA?

Kosovo je podnelo prijavu za članstvo u Savetu Evrope, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo Srbije. To može prouzrokovati nove probleme u dijalogu, ali i da stanovnicima Kosova donese veću pravnu sigurnost.

Prva je „trepnula“ Priština. Nakon decenije pregovora sa Srbijom, koji su, uprkos očekivanjima, Kosovu doneli više povlačenja priznanja nego novih priznanja, dve strane su u septembru 2021. u Beloj kući, u prisustvu tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, između ostalog potpisali i jedan paragraf koji se odnosi na jednogodišnji moratorijum na traženje članstva u međunarodnim organizacijama, odnosno na kampanju za povlačenje priznanja.

Zatim je, na godišnjicu potpisivanja tog tzv. „Vašingtonskog sporazuma“, a po isteku moratorijuma, Stejt department pozvao dve strane da „nastave s moratorijumom na pitanja priznavanja koja komplikuju napredak u tehničkim oblastima“.

Sada je ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala Švarc, podnela prijavu Kosova za članstvo u Savetu Evrope.

Kosovo ima dobre šanse

Potpredsednik prištinskog Saveta za inkluzivno upravljanje Špetim Gaši, ocenjuje da Kosovo ima dobre šanse za članstvo u Savet Evrope, „posebno ako glasaju sve zemlje koje priznaju Kosovo, kao i one koje ne priznaju, ali koje već neko vreme šalju pozitivne signale za saradnju, poput Grčke.“ Za prijem u Savet Evrope potrebna je, inače, dvotrećinska većina Komiteta ministara te organizacije.

Na pitanje, zašto se sada podnosi zahtev za prijem, kada je Priština i ranije imala razloga da veruje da ima dvotrećinsku podršku, Gaši za DW kaže da je Kosovo ohrabreno izlaskom Rusije iz Saveta Evrope, ali i naglašava da je ključ odluke da se sada aplicira za članstvo – pritisak javnosti: „Sve i da nisu sigurni u glasove, zbog pritiska i očekivanja javnosti morali su da podnesu prijavu.“

Upravo je ministarka spoljnih poslova Gervala Švarc često na meti kritika kosovskih medija zbog spoljnopolitičkih gafova, dok je premijer Aljbin Kurti pod paljbom zbog izostanka sastanaka sa zvaničnicima Stejt departmenta tokom njegove aktuelne posete SAD.

Ograničene mogućnosti Srbije

S druge strane, zbog aplikacije koju je podnela Priština, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost, i optužio Kosovo za kršenje Vašingtonskog sporazuma i Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.

Gaši očekuje da će Srbija morati da odgovori na potez Kosova, zbog toga što dve strane „igraju igru nulte sume, u kojoj ako jedan dobije, drugi gubi.“ Kao i u slučaju Kosova, i u Srbiji će najveći pritisak doći od javnosti.

„Najočigledniji odgovor bi bio da aktiviraju potencijalna povlačenja nezavisnosti, ali mislim da je spisak tih zemalja kratak, odnosno da je u velikoj meri iscrpljen. Bez obzira, Srbija mora to da uradi zbog očekivanja javnosti“, kaže Gaši.

To da Srbija ima ograničenu mogućnost da reaguje povlačenjima priznanja smatra i programska menadžerka u Evropskom fondu za Balkan Katarina Tadić – zbog „činjenice da je bliskost Srbije sa Rusijom i neusaglašavanje sa sankcijama EU donela štetu međunarodnom ugledu zemlje.“

A ako do nastavka kampanje otpriznavanja Kosova ipak dođe, to bi značio nekoliko koraka unazad u odnosima između Beograda i Prištine, naglašava Tadić: „Vrlo je verovatno da bi eventualna ofanziva (otpriznavanja) najavila podizanje tenzija između Srbije i Kosova i udaljavanje od normalizacije odnosa, pa samim tim i šansi da se sporazum uskoro postigne.“

Stanovništvo Srbije još više bi se okrenulo od Zapada?

Ni Gaši ne isključuje mogućnost da i Beograd i Priština, prijavu za članstvo u Savetu Evrope, odnosno kampanju otpriznavanja uzmu kao razlog da se ne pojave za pregovaračkim stolom, ali ocenjuje da ti razlozi neće biti kredibilni.

„To je realpolitika. Naravno da će Srbija da proba da podriva kosovsku državnost i naravno da će Kosovo nastojati da radi suprotno. Ali, ako Kosovo želi da Srbija prestane s takvim aktivnostima, i samo mora da promeni pristup i bude iskrenije u procesu“, kaže Gaši.

Tadić podvlači još jedan način na koji bi novonastala situacija mogla biti štetna po normalizaciju odnosa: „Članstvo Kosova u Savetu Evrope bi stanovništvo Srbije još više okrenulo od Zapada, i na određeni način smanjilo prostor za buduće kompromise koje bi Beograd mogao da napravi.“

Vlast u Srbiji, međutim, ima kontrolu nad tim kako će javnost prihvatiti eventualno članstvo Kosova u Savetu Evrope, dodaje Tadić, ali i iznosi sumnju da će oni od „predstavnika vlasti u Beogradu čuti da bi članstvo Kosova u Savetu Evrope zapravo donelo veću zaštitu prava kosovskim Srbima i drugim manjinama, jer bi mogli da se obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava, što sada nije slučaj.“

Bolja pravna sigurnost

Upravo je pristup Evropskom sudu za ljudska prava ono što su stručnjaci već počeli da iznose kao pozitivan ishod eventualnog članstva Kosova u Savetu Evrope po sve stanovnike Kosova.

„Sa aspekta pravne sigurnosti građana, eventualni prijem Kosova u Savet Evrope imao bi veliki značaj“, kaže mitrovački advokat Ljubomir Pantović. „Stanje u pravosuđu Kosova je loše, pravna sigurnost u nekim segmentima gotovo da ne postoji. Kad to kažem, pre svega mislim na suđenja nealbancima za ratne zločine. U tom delu imamo pravu inkviziciju,“ kaže za DW Pantović. On dodaje da bi, na osnovu njegovog dosadašnjeg radnog iskustva, pristup Evropskom sudu za ljudska prava građanima pružio zaštitu prava koju do sada nisu imali.

Sličnog je mišljenja i beogradski advokat Mihailo Pavlović, ali uz važnu napomenu: „Pravilo je da se, tek nakon momenta kada Kosovo postane punopravna članica Saveta Evrope, stiču uslovi da predmeti mogu biti izneti pred sud u Strazburu. Dakle predmeti koji su okončani pre stupanja na snagu i primene konvencije, ne mogu biti izneti pred Evropski sud za ljudska prava.“

Pavlović za DW se slaže da bi pristup tom sudu trebalo da poboljša kvalitet pravosuđa, jer njegove presude imaju obavezujuće dejstvo za sve članice, ali dodaje da samo članstvo u Savetu Evrope za to nije dovoljno.

„To koliko će se članstvo Kosova u Savetu Evrope odraziti na kvalitet pravosuđa na Kosovu, zavisiće u velikoj meri i od advokata, koliko će oni znati da se pozivaju na sudske prakse i koliko će se spremati za slučaje“, objašnjava za Pavlović za DW.

Ujedno, „Evropski sud za ljudska prava ograničava super-moći država i sudova da rade šta žele“, ocenjuje Pavlović i podvlači još jednu mogućnost koju donosi pristup sudu u Strazburu: pilot-presude kakva je ona o nestalim bebama u Srbiji.

„Ako pred sud bude izneseno više sličnih predmeta, oni mogu utvrditi da, pored kršenja ljudskih prava, postoji i sistemski problem koji onda mogu naložiti državi da reši, bilo donošenjem zakona ili na neki drugi način“, precizira Pavlović.

Kada će se znati da li Kosovo ulazi u Savet Evrope?

U svakom slučaju, a uprkos očekivanjima, ishod ovog „najvećeg iskoraka kosovske spoljne politike u poslednjih godinu dana“ neće biti poznat bar još godinu dana, odnosno do sledećeg maja kada bi opet trebalo da se sastane Komitet ministara Saveta Evrope.

Izvor: DW

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos