PREDVIĐANJE ZA KRAJ RATA

Henri Kisindžer ima novo viđenje stvari

Foto: Pixabay

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer napunio je 99 godina 27. maja. Britanski “The Sandej Tajms” objavio je veliki intervju s njim, koji je vodio istoričar Nil Ferguson, inače autor knjige o Kisindžeru.

Bivši američki diplomata hoda sa štapom i govori sporije, ali um mu je oštar kao i uvek, piše “Tajms”.

Kisindžer je kao državni sekretar bio omražen zbog uloge u Vijetnamskom ratu, danas njegov naslednik Entoni Blinken ulaže milijarde u ukrajinski rat. Ferguson ne vidi bitnu razliku između ondašnjeg rata u kom su ginuli mladi Amerikanci i današnjeg rata u kom Amerika šalje oružje da drugi ginu. Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 23. maja Kisindžer je poručio da Ukrajina mora Rusiji da da deo teritorije, što je razbesnelo mnoge. Po njemu, Ukrajina bi trajno trebalo da se podeli prema stanju od pre 24. februara, kada su delovi Donjecka i Luganska bili pod kontrolom proruskih separatista, a Krim je bio deo Rusije, kao što je od 2014.

Kisindžer i Ferguson u velikom intervjuu razgovarali su o sukobima u američkom društvu, propalim mogućnostima američke politike zbog afere “Votergejt” i tipovima velikih vođa. Za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Kisindžer kaže da nema sumnje da je Zelenski obavio istorijsku misiju. Zelenski je slučajni predsednik, dolazi iz zajednice koja nikad nije bila predstavljena na toj poziciji, jer je Jevrej kao i Kisindžer.

– On je postao slučajan predsednik zbog frustracije unutrašnjom politikom. A onda se suočio s pokušajem Rusije da Ukrajinu vrati u potpuno zavisan i podređen položaj. I okupio je svoju zemlju i svetsku javnost na istorijski način. To je njegovo veliko dostignuće – ističe Kisindžer. Ostaje pitanje može li Zelenski da održi svoje liderstvo sklapanjem mira, posebno mira koji podrazumeva određenu žrtvu, ističe on.

Kisindžer bio je državni sekretat od 1973 do 1977. pa savetnik za nacionalnu bezbednost 1969. – 1975. i dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973.

Na pitanje o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu s kojim se sretao više puta od slučajnog susreta ranih 1990-ih, kada je Putin bio zamenik gradonačelnika Sankt Peterburga, Kisindžer kaže da je mislio da je on promišljeni analitičar. Putinov je problem, kaže Kisindžer, to što je on šef zemlje u propadanju i sad je izgubio osećaj za meru.

U vreme ruske aneksije Krima 2014. Kisindžer se u jednom članku izjasnio protiv ideje o ulasku Ukrajine u NATO, predlažući joj umesto toga neutralni status poput Finske. Još tada je upozorio da nastavak razgovora o ulasku Ukrajine u NATO riskira izbijanje rata. Sada Finska i Švedska ulaze u NATO. Je li NATO postao prevelik?

– NATO je bio odličan za suočavanje s agresivnom Rusijom kada je bila glavna pretnja svjetskom miru -odgovara Kisindžer. Sad je NATO izrastao u instituciju koja odražava evropsku i američku saradnju na jedinstven način, i važno ga je održavati.

-Ali važno je prepoznati da će se veliki problemi dogoditi u odnosima Bliskog istoka i Azije prema Evropi i Americi. A NATO je institucija čije članice nemaju nužno kompatibilne stavove – upozorava Kisindžer. Članice NATO-a sad su se okupile oko Ukrajine jer je to podsećalo na stare prijetnje. Ali pitanje je kako okončati taj rat.

Na kraju mora da se nađe mesto za Ukrajinu, i mesto za Rusiju – ako ne želimo da Rusija postane predstraža Kine u Evropi – ističe ovaj dugovečni diplomata.

Ferguson je podsetio Kisidžera na razgovor koji su vodili krajem 2019. u Pekingu, kad ga je pitao jesmo li već u drugom hladnom ratu, ali s Kinom koja sada igra ulogu Sovjetskog Saveza.

Kisindžer je odgovorio: “Mi smo u podnožju hladnog rata.” Godinu dana kasnije rekao je da smo već u “planinskim prevojima hladnog rata”. Gde smo sada?

Amerika i Kina, “dve zemlje sa sposobnošću da dominiraju svetom”, suparnici su kojima upravljaju nekompatibilne vlasti, u vreme kad bi zahvaljujući tehnologiji rat mogao da uništi svet. U tom smislu, Kisindžer odgovara potvrdno na pitanje je li drugi hladni rat potencijalno još opasniji od prvog hladnog rata. Obe velesile sada prvi put imaju uporedive ekonomske resurse, a tehnologije uništenja su još strašnije, posebno s pojavom veštačke inteligencije.

On ne sumnja u to da su Kina i Amerika sada protivnici.

 

Izvor Blic
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos