KIJEV I MOSKVA U TRCI S VREMENOM U UKRAJINI

Ko će izdržati duže?

Foto: Pixabay

Piše: Reid Standish

Dok se gomilaju pitanja o obimu evropske podrške Ukrajini, lideri Francuske, Nemačke, Italije i Rumunije sastali su se s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u demonstraciji jedinstva u Kijevu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Poseta predsednika Francuske Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), kancelara nemačke Olafa Šolca (Scholz), premijera Italije Marija Dragija (Mario Draghi) i predsednika Rumunije Klausa Johanisa (iohannis) 16. juna usledila je dok ukrajinski zvaničnici nastavljaju da traže teško naoružanje kako bi se nadomestila prednost Moskve u vatrenoj moći koja je omogućila ruskim snagama da povećaju teritoriju koju su zauzele u ukrajinskom regionu Donbas.

Iako su istočne oblasti Donjeck i Lugansk bile u fokusu od invazije Moskve 24. februara, ruske snage su se poslednjih nedelja skoncentrisale u tim regionima i preusmerile snage ka ukrajinskim gradovima Sjeverodonjeck i Lisičansk. Mostovi koji povezuju dva grada nedavno su uništeni, a teške ulične borbe besne u Sjeverodonjecku, gde su takođe pod opsadom hiljade civila suočene sa stalnom artiljerijskom paljbom u jednoj od najsmrtonosnijih bitaka od početka rata.

Dok se te borbe nastavljaju, rat je takođe pokrenuo teška i dalekosežna pitanja za Evropsku uniju, čiji su lideri primorani da se suoče s njegovim širim posledicama – porastom cena energije, tinjajućom globalnom krizom hrane, inflacijom i ogromnom izbegličkom krizom.

Da bi saznao više o računici na bojnom polju i šta očekivati zemalja koje podržavaju Ukrajinu, RSE je razgovarao s Krisom Dogertijem (Chris Dougherty), bivšim američkim odbrambenim zvaničnikom i saradnikom u Centru za novu američku bezbednost, tink-tenku iz Vašingtona.

RSE: Uoči ministarskog sastanka NATO-a i odlaska zapadnih lidera u Kijev, videli smo da ukrajinski zvaničnici otvoreno govore da im treba više oružja i municije da bi pobedili Rusiju. Koliko je po vama verovatno da će Kijev dobiti ono što traži i da će to na vreme stići na ratište?

Kris Dogerti: Mislim da će dobiti većinu onoga šta traže. Mada će isporuke verovatno morati da dolaze iz mesta poput SAD ili Velike Britanije. Mislim da neće dobiti mnogo od nekih istočnoevropskih saveznika jer su oni već dosta dali iz svojih ograničenih zaliha – a njihove zalihe zapadnog oružja su relativno niske. Prvobitno su Ukrajincima poslali mnogo svoje starije opreme iz sovjetske ere i u zalihama je sve manje toga što se može poslati na bojno polje.

Pravo pitanje je da li to može stići na bojno polje u relevantnom vremenskom okviru, a na to utiče nekoliko faktora.

Jedan je pozadinski faktor, znači koliko vremena je potrebno tim zapadnim vladama da se saglase i da onda ti nalozi prođu kroz birokratiju? Zatim treba osigurati da oružje zaista stigne preko Atlantika i tu su sve logističke stvari koje treba uraditi kako treba tako da dođu u Ukrajini. Dakle, koliko dugo traje tranzit u velikoj meri utiče na vreme. A onda je poslednji deo pitanje integracije u ukrajinsku vojsku.

Mislim da je to jedna od oblasti u kojoj vidimo mnogo problema. Jedno je obezbediti nekome oružani sistem, ali je druga stvar obučiti ga kako da ga koristi i bude efikasan. Plus, sasvim je druga stvar obučiti ih kako da održavaju taj oružani sistem tokom vremena i koordiniraju njegove efekte s efektima svih drugih novih oružanih sistema koje Ukrajinci trenutno pokušavaju da uključe u svoje oružane snage.

Ukrajinci to pokušavaju da urade u uslovima ratovanja i sa snagama koje sve manje čine iskusni borbeni korpusi koji se bore u Ukrajini od 2014. Te trupe postaju žrtve rata i tako ste dobili ovo spajanje teških izazova – od političkih dogovora do taktičkih upotreba i kadrovskih problema – s kojima se Ukrajinci suočavaju i to otežava integrisanje ovih oružanih sistema.

Sad, sa svim tim, mislim da se mogu integrisati, ali po svoj prilici u pitanju su meseci, a ne nedelje.

Na primer, pokretljivi raketni sistemi HIMARS koje su SAD obezbedile Ukrajincima verovatno će stići ranije jer je već doneta odluka da pošiljka može da krene. Što se tiče SAD, ako zaista želimo da tamo nešto brzo stigne, to se stavlja u avion C-17 i može stići za nekoliko dana, a ne nedelja. Ali ako šaljete stvari brodovima, morate uzeti u obzir vreme tranzita i sve međutačke tranzita kroz koje to takođe mora da prođe.

RSE: Šta će biti ako govorite o vremenskom okviru od nekoliko meseci? (Predsednik Ukrajine Volodimir) Zelenski je nedavno rekao da će borba koja se sada vodi u Donbasu oblikovati budućnost rata i da Ukrajina pokušava da iznuri Rusiju tim bitkama iscrpljivanja. Može li to da funkcioniše kao strategija i da li je održiva s obzirom na vremenske okvire o kojima ste govorili?

Dogerti: Mislim da to zavisi od nekoliko faktora.

Jedan je koliko dugo Rusija može da održi ovu vrstu masovne artiljerijske paljbe na tri fronta koje vidimo u Harkivu, zatim u Donbasu – posebno sada u Sjeverodonjecku – a zatim na drugom frontu u Hersonu.

U svakom od njih vidite veliko korišćenje ruske vatrene moći, za šta su Rusi osmislili svoje snage. Taj fokus na tešku artiljeriju je način na koji je ruska doktrina smišljena da funkcioniše i trebalo bi da im omogući da unište neprijateljske gradove i sve tačke poteškoća s kojima se ruske trupe mogu suočiti. Dakle, kada čujete komentatore koji ponekad kažu da su Rusi jednostavno neprofesionalni jer napadaju gradove, to ne može biti dalje od onoga što je slučaj. Iz ruske perspektive, to je bio njihov plan i definitivno je odlika a ne greška.

Dakle, pitanje je koliko dugo Rusija to može da održi i mislim da vidite prilično jasne pokazatelje poteškoća na ruskoj strani, posebno u pogledu opreme i ljudstva.

Već vidimo ruske vozove pune opreme iz skladišta, često starije opreme. Rusi se u suštini vraćaju u skladišta, dok takođe pokušavaju da prikupe dodatne snage iz dalekih delova Rusije. Takođe pokušavaju da angažuju koga god mogu da regrutuju.

Problem je što te snage neće biti baš koherentne. Verovatno neće biti dobro upoznate s oružanim sistemom koji koriste i biće bačeni na front. Tako da na ruskoj strani postoje poteškoće u pogledu toga koliko dugo može da održi takve operacije bez da zaista pokrene širu mobilizaciju.

Takođe, pošto su trenutno u ofanzivi na većini mesta, suočavaju se s nekim predstojećim poteškoćama. Ne radi se samo o vašoj sposobnosti da se borite na frontu, već i kada ste na frontu, da li imate rezerve i dodatno ljudstva neophodnog da prođete kroz svaki proboj fronta koji ste napravili na neprijateljskoj teritoriji? A odgovor za sada za Rusiju je “ne”.

RSE: I ukrajinski i zapadni zvaničnici su rekli da su ukrajinske trupe oružano nadjačane i iscrpljene. Čak i ako se i Rusija takođe suočava s problemima, kako ukrajinske snage mogu da se pregrupišu?

Dogerti: Kratkoročno gledano, to se zaista svodi na ljudstvo.

Ukrajincima ponestaju artiljerijske granate i mislim da su artiljerijske borbe bitne, ali ne mislim da postoji način da Ukrajinci ozbiljno pobede u simetričnom artiljerijskom duelu s Rusima. Tako da se to zaista svodi na to koliko dugo Ukrajinci mogu da izdrže na ova tri fronta i da li mogu da izdrže dovoljno dugo da ti oružani sistemi zaista stignu i budu efikasni na bojnom polju.

Ako to mogu da urade, mislim da postoji nada da će zadržati neke od tih teritorija, a možda čak i da izvedu neke ograničene kontranapade. Mada opet, slično kao što se Rusi suočavaju s nedostatkom ljudstva i opreme, Ukrajinci se suočavaju sa sličnim problemima. Jednostavno nemaju dovoljno rezervi u pogledu obučenih vojnika ili opreme da bi ostvarili velike dobitke kada naprave rupu u ruskim linijama.

Konačno, tu je šira politička i ekonomska održivost rata.

S ruske strane, to je koliko dugo (ruski predsednik Vladimir) Putin i njegov režim mogu da nastave ono što oni nazivaju “specijalnom vojnom operacijom” umesto da zaista proglase rat i mobilišu svoje stanovništvo.

Sa strane Zapada, koliko dugo ova koalicija – koja je do sada prilično čvrsta, mada uz neke jasne izuzetke – može da nastavi da snabdeva Ukrajinu obaveštajnim podacima, oružjem i zalihama? Koliko dugo to može ostati zajedno?

Već vidimo da interesovanje za Ukrajinu širom Zapada opada, što je očigledno u stvarima kao što su Gugl (Google) pretrage i naslovne strane medija. Unutar Rusije je očigledno teže premeriti javno mnjenje, kao i interna mišljenja ljudi u Kremlju, ali se može zamisliti da se postavljaju teška pitanja, iako nismo sigurni da li se to dešava naglas ili ne.

Ovo se dakle svodi na to koja strana može politički i ekonomski da istraje u ratu i pod uslovom da Ukrajinci mogu da se zadrže oblasti u kojima se sada vode borbe, to će biti sve istaknutije pitanje tokom ostatka leta i u jesen i zimu.

Izvor Radio Slobodna Evropa
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti vidljiva.

fuck idols real milf rides stepson.
porn videos